arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Др Предраг Ристић

Никола Н. Живковић: Пеђа

9. август 2019.

Завршавам ово кратко сећање на пријатеља руским буквама: „Вечная память! Пеђа Ристић (Фото: Телевизија Храм) «Свака је смрт прерана, кад су у питању људи, као што је овај», Иво Андрић: „Немири од века“ Последњих недеља, или тачније, последњих месеци, чули смо се редовно. Наши телефонски разговори трајали би обично пола часа, а често и више. Када бих му се јавио, са друге стране жице чуо бих редовно: „Пеђа“. То је изговарао јасно, гласно, одсечено, „мушки“. Онако, како то отприлике причају људи, који сe познају и добро разумеју. Последњи пут, колико се сећам, изашао је Пеђа Ристић из стана године 2019., „на својим ногама“, да прославимо Српску нову годину. На тротоару

Свијећа Фото: РТРС

Свети Ранђел 1944.

9. август 2019.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Др Предраг Ристић

Одлазак Предрага Ристића

8. август 2019.

Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело, говорио је Предраг Ристић (1931–2019), архитекта и градитељ, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, који нас је напустио у 89. години. Његову уметност обележила је духовност. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду управо на пројекту Саборне цркве, а поводом тога говорио је да је „волео да извуче комунисте, који су се клели у рационалност, на равно поље ради двобоја”. То равно поље за њега била је математика. У Србији, и у свету, саграђено је више од 150 храмова по пројектима Пеђе Ристића, а четрнаест од њих срушено је током

Одаловић: У току идентификације тијела 400 Срба убијених у „Олуји“

6. август 2019.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је у току идентификација 400 тијела жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године, која су ексхумирана у Хрватској, те да је готово извјесно да је ријеч о Србима. Вељко Одаловић (Фото: Медија центар Београд) – Што се тиче `Олује` и гробница које смо ми до сада пронашли, на око 1.200 ексхумација смо присуствовали као Комисија Републике Србије. Ми смо до сада 800 тела идентификовали, још око 400 тела је у поступку и извесно је да су то Срби, немамо дилему. Треба више воље, треба више динамике – рекао је Одаловић за ТВ „Хепи“. Он

У Пребиловцима Дан Светих новомученика (ФОТО)

6. август 2019.

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У Храму Христовог Васкрсења служена је света литургија. Пребиловци, литургијаФото: РТРС У првим данима августа 1941. године, усташе су на кућном прагу убиле или живе, у јаму Шурманци, бациле више од 800 мјештана овог села, углавном жена и дјеце. Пребиловци, литургија (Фото: РТРС) Нјегова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце,

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

Избјегличка колона

Бојанић: ОЛУЈА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ !

4. август 2019.

Годишњица зверског и геноцидног старадња Срба у такозваној операцији „Олуја“ од хрватских-усташких звери и у њеном наставку, акцији такозваној „Маестрал“, када је извршен зверски и геноцидни хрватски-усташки злочин  на 13 општина БиХ, биће обележена Централном државном манифестацијом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“  која ће се одржати у недељу 4. августа 2019. у 19 сати, код манастира Крушедол на Фрушкој Гори. Република Србија и Република Српска заједно ће обележити годишњицу страдања и прогона Срба из Хрватске, што је врло позитивно. Председник Србије Александар Вучић позвао је све грађане Србије, а посебно Крајишнике, да дођу данас у Крушедол, где ће бити обележена годишњица „Олује“, да одају

Сјећање не блиједи ни послије 78 година од крвавог усташког пира у Лици

1. август 2019.

Село Смиљан  (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе  поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића. Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица. У селу Комић усташе су 01.

Сандра Благић: Крст часни уз пријебојски бездан

31. јул 2019.

Сваки пут када узносимо Крст часни, да бисмо обиљежили још једну јаму, киша нас испраћа. То Господ поручује да је уз нас! Хвала Ти Свевишњи што чуваш овчице твоје, које не заборављају мученике наше. Око 9 часова ујутро долазимо у кордунашко село Садиловац, пред храм Рођења Пресвете Богородице. На 77. годишњицу страдања Садиловчана и околних села, православних Срба од стране Хрвата – усташа. Покољ 463 жртве које су побијене и запаљене у цркви а најмлађа жртва тог љетног дана није имала ни име. Беба од мјесец дана! Новорођенче. Дана 31. јула 1942. године усташке звијери су у Садиловцу, у цркви, на најмонструознији начин убиле те запалиле жене, дјецу и мушкарце.

Помен поводом 78 година од усташког покоља 1.600 Срба у Ливањском пољу

30. јул 2019.

У Ливну је данас служена Света литургија у Спомен капели-костурници поводом обиљежавања 78 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је на данашњи дан, на празник Свете Огњене Марије, прије 78 година побијено 1.600 Срба са подручја Ливна. – На подручју Ливна те страшне 1941. године страдало је 1.600 Срба, од тога испод 18 година 673, а од тога броја 248 тек рођене дјеце и дјеце до шест година – истакао је парох Црепуља. Парох ливањски је навео да су само 13 мушкараца и једна жена приживјели у Равном доцу на дну јаме 40 дана. – Године 1941. побијени

Мор поручио Хрватима: Признајте злочине НДХ и едукујте младе

30. јул 2019.

Амбасадор Израела у Загребу Илан Мор позвао је Хрватску да призна злочине почињене у НДХ. Злочини који, како је рекао, треба да постану и предмет изучавања у образовном систему ради едукације младих. Уочи посјете предсједнице Колинде Грабар Китаровић Израелу, Мор истиче да Холокауст и у Хрватској има веома важну улогу, да се не може порећи, нити се могу затварати очи пред њим. – Морате се суочити са тим – поручио је Мор у интервјуу за Н1 телевизију. Мисли да су извињење и признавање одговорности кораци у правоме смјеру. – Кад предсједница Китаровић овога пута посјети Јад Вашем, биће то још један корак у правоме смјеру у погледу преузимања одговорности. Прошлости

Придворица: Помен за 185 страдалих Срба

29. јул 2019.

У цркви Светог кнеза Лазара у селу Придворица код Гацка, служена је литургија и помен за 185 страдалих Срба, које су усташке јединице и муслимани из околних села на свиреп начин побили на Божић 1942. године. Помен Придворица ГацкоФото: РТРС Убијени су жене, дјеца и старци на најсвирепији начин, хладним или ватреним оружјем, док је већи дио спаљен у цркви и шталама. Фото: РТРС У крипту храма посмртни остаци невино страдалих српских мученика, пренесени су 2008. године. Извор: РТРС

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

29. јул 2019.

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Протојереј Драган Мићић: Ако ми прећутимо, проговориће камен

29. јул 2019.

По налогу из Београда на спомен плочу српским жртвама у Маутхаузену не може да се стави крст, јер „крсно знамење вређа нечија осећања”. Ко стоји иза одлуке да сви народи осим Срба имају право сећања на своје жртве, и ко (из Београда!) захтева да стратиште у Маутхаузену, где су сахрањене кости више од 10.000 страдалника не буде обележено крсним знамењем, питање је које српској јавности упућује протојереј ставрофор Драган Мићић, старешина Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у аустријској парохији Линц. Печатов саговорник каже: „У 50 година откако је основана парохија Линц, по рукоположењу владике Лаврентија 1988. године 30 година служим српском народу који живи у покрајини Горња Аустрија, и у

Драгослав Бокан: СРПЧАД, ОКАЧЕНА НОГИЦАМА ЗА ГРАЊЕ ШЉИВА

29. јул 2019.

На данашњи јулски дан у Велици и Горњој Рженици су у Другом светском рату, 1944. године, побијени скоро сви становници – међу којима највише девојака, жена и дечице.  Пише: Драгослав Бокан Локални муслимани из Рожаја и околине су, уз подршку Шиптара са Косова и других окупаторских оружаних трупа (из у борбама претходно разбијених СС јединица „Скендер бег“ и „Принц Еуген“) а под идеолошким  вођством Сахит Хоџе и Османа Растодера (предратног матичара и исламског вероучитеља) тада направили застрашујући покољ, гори, црњи и крвавији него ма где другде по окупираним деловима ондашње Европе. Девојке, жене и девојчице су силоване, бебе бацане на нож, људи живи спаљивани, само зато што су православни Срби

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Слово Врбичанима

Идеју Удружења Огњена Марија Ливањска да се код млађих генерација пробуди интерес

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА