Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 170

Југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић. CC BY 4.0 / WIKIPEDIA/PŘEMYSL OTAKAR

Зафрановић: „Без опроста за злочине остаје простор за мржњу“

18. децембар 2019.

Док неко не клекне у Јасеновцу и не затражи опрост за злочине као што је то учинио Вили Брант у Аушвицу верујем да ће остати простор за нове мржње и ратове у региону, казао је Тањугу редитељ Лордан Зафрановић. Један од најзначајнијих филмских аутора југословенске кинематографије гост је Београда где присуствује дводневној конференцији посвећеној великану филмске критике Ранку Мунитићу у организацији Филмског центра Србије. Зафрановић истиче да је мало разочаран околностима које коче снимање његовог „Дјеца Kозаре“. „До сада смо два пута аплицирали на конкурс Филмског центра Србије и оба пута је наш филм одбијен. Нисмо добили средства али сам сигуран да ћемо у наредном периоду набавити новац и почети

Дејан Мировић: На шта нас подсећа Јасеновац

17. децембар 2019.

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Драгослав Бокан: СРПКО

17. децембар 2019.

Историја је нешто најактуелније што постоји. А прошлост је херојска и саветодавна сенка садашњости. Ко то не схвата, тај ништа не разуме. У историјском календару сваке нације постоје одређени дани (попут црквених празника) када се прослављају јунаци који су се безрезервно и неустрашиво бацили у паклени огањ најстрашнијих битака зарад своје Отаџбине и њене части. Ови јунаци су успели да за живота, баш попут светитеља, подигну лествицу очекивања од људског рода, насупрот и изнад свих овоземаљских страхова и смртних стрепњи. Зато нема ничег важнијег за васпитање карактера неке нације од живог подсећања на њене бесмртне јунаке. То је суштина обавезе и дужности свих нас, у сваком времену. А неки од тих бесмртника чак

Мирјана Стојисављевић: Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва

17. децембар 2019.

Обраћање проф. др Мирјане Стојисављевић на промоцији књиге Академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“, одржане 16. децембра 2019. у простору Универзитетске библиотеке у Бањој Луци. Поштоване даме и господо, драги пријатељи и саборци, предстaвници удружења Јадовно 1941, удружења Баштионик, Kрајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука, односно Сабора крајишких удружења који је организовао представљање књиге академика Василија Крестића “Геноцидом до велике Хрватске”, поводом дана Српске крајине у Бањалуци, помаже Бог! Наслов мог излагања гласи: Великим Покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва 1. Живимо у строго контролисаном свијету у коме се свијест усмјерава на врло рафиниран начин, путем лажних култова којим су праве вриједности замијењене лажним, што обесмишљава

Милош Ковић: Онај ко одлучује о прошлости, тај одлучује и о будућности

16. децембар 2019.

Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци, рекао историчар Милош Ковић. Гост Ане Милеуснић у емисији Парабола на новосадској телевизији Мост, био је угледни српски историчар проф. др. Милош Ковић. Највише речи било је о српској историографији, идентитетским питањима, Косову и Метохији и Косовском завету. Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци. Говорећи о клими у којој се данас пише српска историја, професор Ковић је истакао да „нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да

Хрватска планира да складишти нуклеарни отпад у непосредној близини Босне и Херцеговине.

16. децембар 2019.

Наводи се да је складиште изграђено у бившој касарни Југословенске народне армије „Черкезовац“. Међутим, ово је мање од километра од реке Уне и истоименог националног парка. Становништво са обе стране реке и еколози су алармирани. Подручје Трговске горе у хрватској општини Двор, у којој се налази касарна, тектонски је нестабилно и не може да поднесе већи земљотрес. Еколози тврде да је око 300.000 људи дуж целог тока реке Уне у опасности. Хрватска заједница у Двору није само једна од најсиромашнијих у Хрватској, већ је насељена и углавном Србима. Сада се плаше да ће и оно неколико преосталих напустити то подручје. Такође, у Босни и Херцеговини страхују од таласа исељавања. Немачка

Дане Чанковић: Србима православцима, Бошњацима муслиманима

16. децембар 2019.

Поводом покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници. Ако Бог да, Бошњаци муслимани ће имати мудрости, племенитости и храбарости да одбаце англосаксонску политику завади па владај, која се покушава увући на мала врата преко покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, када им већ није успјело увлачење такве политике на велика вратра – усвајањем резолуције у Савјету безбиједности УН о геноциду у Сребреници. Узимајући у обзир сложену, а неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и доведемо у ред наше односе – српскоправослвне и

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Захтевајући да свет призна геноцид који су Турци извршили над њиховим народом, Јерменија може да буде узор Србији и Србима

16. децембар 2019.

Не улазећи у разлоге зашто су баш сада после 35 година „размишљања“ САД усвојиле резолуцију која потврђује геноцид над Јерменима, оне су се придружиле Француској, Русији, Немачкој… За историчаре је непобитна чињеница да су размере злочина који су Турци починили Јерменима с пролећа 1915. такве да он представља геноцид — намеру уништавања народа. Историчар Чедомир Антић објашњава да је током Првог светског рата, те 1915. године, када је Османском царству већ почело да иде лоше на фронтовима, започео процес који је подразумевао потпуно истребљење мноштва народа у источним крајевима тог царства све до данашње Сирије. То је био државни терор. У то време су Османским царством владали официри преко једног од тих великих комитета, који су

Сусрет са историјом: Французи и Британци потписали први пакт са Хитлером

16. децембар 2019.

Ревизија истине о Другом светском рату почела падом Берлинског зида. Изјава руског председника Владимира Путина пре неки дан, на састанку организационог одбора за обележавање 75. годишњице победе у Другом светском рату, да покушаји искривљавања историјских истина не престају, и да су се томе придружили не само наследници нацистичких саучесника, већ и неке угледне међународне институције и европске структуре, поново је скренула пажњу јавности на резолуцију Европског парламента, у коме се Совјетски Савез изједначава са нацистичком Немачком. Подсећамо да је 19. септембра европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио документ „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“ за који је гласало 535, а против било 66

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

15. децембар 2019.

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Служен помен страдалим Србима у Западној Славонији и Билогори

14. децембар 2019.

У селу Кусоње код Пакраца данас је организовано молитвено сјећање на страдале Србе у Западној Славонији и Билогори у периоду од августа 1991. до јануара 1992. године, када је убијено више стотина цивила, а многи се и данас воде као нестали. У Цркви Светог великомученика Георгија у Кусоњама тим поводом јутрос су служени Света литургија и помен за страдало српско становништво.Предсједник Вијећа српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић рекао је Срни да је у егзодусу становништва тог подручја стотину села остало пусто и спаљено, док су бројни мјештани који су дочекали Хрватску војску у својим кућама убијени или нестали. Ивановић, који је и замјеник градоначелника Пакраца, истиче да се

Чије су кости, и из ког времена, пронађене у Карановцу код Бањалуке? (ВИДЕО)

13. децембар 2019.

Чије су кости прије 10-ак дана пронађене и ископане у Карановцу код Бањалуке? Иако готово сви мјештани знају да су у шуми близу цркве и школе у том селу покопани страдали четници из Другог свјетског рата, у Институту за нестала лица БиХ не мисле тако. По већ устаљеној матрици одмах су рекли – ријеч је о бошњачким жртвама из протеклог рата у БиХ. Екипа Печата је била у Карановацу и разговарала с мјештанима. Шта је забиљежила погледајте у видеу. Извор: РТРС

Прича о мајци коју су натерали да испече сина на ражњу: Народ памти данак у крви по ужасима, а не по прилици за напредак

13. децембар 2019.

Трагом текста у “Новостима” о покушају прекрајања историје под отоманском окупацијом, „Печат“ истражио сличности нациста и Османлија, власништво „Бигза“ који је издао спорни уџбеник и ширу тенденцију ревизије наше прошлости. Историчар Срђа Трифковић наводи да модерни турски пропагандисти трагедију деце отете у оквиру девширме представљају као стипендију за Харвард или Јејл и као сјајну шансу за децу из сиромашних породица да добију првокласно образовање и добре каријерне могућности. Тужно је када улогу турских пропагандиста преузму домаћи историчари. У колективно сећање житеља села Велики Извор у близини Зајечара урезана је прича о мајци која је, не желећи да јој Турци, што су на један Ђурђевдан дошли да сакупљају данак у крви,

Бокан: БОЖЈА ПРОМИСАО И ДОБРА ДЕЛА ДАКЕ ДАВИДОВИЋА СПАСИЛИ ГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ

12. децембар 2019.

Ми, православни хришћани, као да се стидимо да у овом обезбоженом и циничном свету пројавимо своју веру, чак и онда када су у питању сасвим очигледне ствари. Посебно када је реч о неком чуду, о нечему што у себи носи јасан знак свемоћне Воље нашег Творца. А зовемо Га, притом, Сведржитељ, и молитвама сведочимо каква је то сила немерљива у питању. И када се ова наша, све ређа спремност на чудо, јавно изговори, читава наша јавност (или: њен највећи део) почиње да се мршти, буни и исмева оваква тумачења. У томе, нажалост, учествују чак и понеки од нових богослова (оних који ”чуда” своде на ”приче из давнина” и ”средњовековне маштарије