Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 161

Усвојен Закон о правима бораца, обухваћени учесници ратова деведесетих година

2. март 2020.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица којим се, по речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије. Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-тих година и у рату 1999. године а који под наведеним околностима, нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет

Прва београдска гимназија: „Холокауст у Србији“ – изложба о логорима за Јевреје и Роме

2. март 2020.

На изложби ће бити представљена и пратећа публикација о логорима за Јевреје и Роме у Србији, последњим одредиштима хиљада људи. Изложба „Холокауст у Србији“ намењена ђацима и основних и средњих школа, биће отворена сутра у 9.45 у Првој београдској гимназији, као део истраживачког пројекта о логорима за Јевреје и Роме у Србији за време Другог светског рата као местима сећања и о суочавању са антисемитизмом и екстремизмом који су и довели до холокауста. Биће изложени архивски документи, фотографије, новински чланци и историјски текстови, о Ромима и Јеврејима у Србији пре Другог светског рата, дешавањима у Србији за време окупације и првим прогонима, али и о отпору и случајевима Јевреја и

Нацистичка пропаганда у Хрватској: Загреб жмури на позив за УБИЈАЊЕ Срба и Јевреја

1. март 2020.

„Хрватско обрамбено штиво“ негира злочине у Јасеновцу и пропагира усташтво. Готово сви овакви сајтови у региону регистровани на америчким серверима. Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Људска бића на овом свету су као гљиве у шуми. Има добрих гљива и добрих људи. Има и отровних, лоших гљива и лоших људи. Знаш ли, сине, ко су лоши људи, отровне гљиве човечанства? – Наравно да знам мајко. То су Жидови! Овако почиње антисемитска сликовница „Отровна гљива“ Ернста Химера, коју је интегрално, у ПДФ формату, објавио портал „Хрватско обрамбено штиво“. Књига се завршава реченицом: „Без решења жидовског питања, нема спаса човечанству.“ Али ово није једино скандалозно штиво које се може наћи на том профашистичком и

Рајилић: Федерација БиХ слави почетак рата и прогон Срба

1. март 2020.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да Федерација БиХ 1. марта слави почетак рата у БиХ и прогон Срба, истичући да и данас воде тај рат, само другим средствима, без пушака и оружја. Рајилићева је рекла Срни да прослава 1. марта, такозваног дана независности БиХ, сваке године представља константно вријеђање српског народа и српских жртава рата. Она је упитала да ли ФБиХ слави убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или прогон стотина хиљада Срба и логоре које је почела оснивати. – Мислим да је срамота да уопште толико инсистирају на нечему што је потпуно обрнуто, јер је 1. март 1992. године почетак рата у

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

1. март 2020.

За сајт Српска историја, говори јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. – Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен? Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

1. март 2020.

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповијести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори је донела тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња. Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило

Ахтисари плус, плус – Србији минус, минус

28. фебруар 2020.

Ниједна досадашња власт у Србији није поражена од Запада у најврједнијем националном смислу, да је признала самопроглашену државу Косово или неки њен дио. Нисам историчар, али мислим да нема примјера у историји да је један народ или његови политичари у миру поклонили земљу (и те какву) онима који имају потенцијал даљег угрожавања животног простора тог народа. У рату, ако се деси, то је агресија, окупација, и народу од којег се отима земља, остаје легитимна жеља да у промијењеним околностима је поврати. А, ако се поклања, поклон се не враћа, бар легитимно. Никаква храброст према Западу није ако му се испуњавају жеље и задовољавају његови интереси на начин да се правно

ЋИРИЛИЦА И ПРАВОСЛАВНО СЛОВЕНСТВО

27. фебруар 2020.

Увек је теже заступати и сведочити истину него је знати. M. Ломпар Mи смо у ропству, искупи нас Господе. Св. Теофан Затворник Рат за наш ум 1. Скоро непримјетно, код Срба па и Руса прошла је обљетница у којој је сав православни свијет и ћирилична цивилизација требало да на сва звона обиљежи сто година од октобарске револуције, тог најкриминалнијег чина у историји свијета, а не само православног словенства и Свете Русије; да се никада више не понови сцена када су устаници предвођени јудеомасонском антимонархистичком кликом кренули у напад и заузели Зимски дворац (Ермитаж). У страшном терору јудеобољшевичких звијери према “класном непријатељу”, а уистину руском православљу, пострадало је потом шездесет и

Милан Ружић: Шта сте радили у Србији, генерале Хоџис?

27. фебруар 2020.

Генералу Хоџису треба објаснити да ми више нисмо онај исти народ из 1999, јер – захваљујући земљи којој он служи – имамо више искуства, а мање народа. Амерички генерал потпуковник Фредерик Бен Хоџис, изјавио је како Србија треба да изграђује инфраструктуру и отвара радна места како би младим људима вратила веру у бољу будућност, уместо да купује оружане системе против „непостојећих претњи из ваздуха“. Чуо сам да је Хоџис нека врста америчког хероја, што га сигурно ставља уз редова Рајана за кога велики део Американаца мисли да је заслужан за победу у Другом светском рату, па његове војничке способности не бих доводио у везу са оним што је изјавио. Међутим,

Њујорк: Јеврејски конгрес осудио приказивање филма Јакова Седлара о страдању Јевреја на Косову и Албанији

27. фебруар 2020.

Седлар је иначе познат по свом спорном документарном филму „Јасеновац – истина” у којем се умањују усташки злочини за време Другог светског рата. Светски јеврејски конгрес оштро је протестовао због приказивања документарног филма Јакова Седлара „Загрљај судбине”, који говори о страдању Јевреја на Косову и Албанији, на Фестивалу сефардског јеврејског документарног филма у Њујорку, оценивши да је филм пун неистина и измишљених и преправљених чињеница о Холокаусту. У споту којим се оспорава валидност овог филма, а који је достављен Савезу јеврејских општина Србије, наводи се да Седлар у својим филмовима већ две деценије промовише ставове хрватске екстремне деснице, као и да се у документарном филму потцењују жртве Холокауста и умањује

РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора

26. фебруар 2020.

На Радачком бријегу у Љубомиру код Требиња, у четвртак 27. фебруара 2020 године биће одржан помен за жртве комунистичког терора. У одмазди за претходно убиство команданта Оперативног штаба НОП одреда за Херцеговину Ђорђа Ђока Путице, у фебруару 1942. године партизани су, под командом Саве Ковачевића и Петра Драпшина, на Љубомиру убили 21 мјештанина, а касније, у наставку обрачуна са љубомирском „четничком бандом“ још шест сељана. Прије 78 година на Радачком бријегу стријељано је осам Ковача: Јово, Бранко, Јанко, Раде, Вељко, Видак, Гојко и Душан, Лечићи: Тривко и Милован, Никола Кашиковић, Перо Сорајић, Пајо Атељевић, Тривко Буднић, Крсто Мијановић, Пајо Милић, Раде Поповац и Перо Сушић. Крста Кашиковића и Обрада Томашевића

Рајна Драгићевић: Вуковом реформом избрисан и заборављен лексички слој славеносрпског језика

26. фебруар 2020.

Заборавивши славенизме, изгубили смо културноисторијску везу са целом једном епохом у развоју српске духовности. Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је

Слободан Антонић: Не може Коча бити херој, а Ратко злочинац

26. фебруар 2020.

И, такође, не може Ратко бити херој, а Коча злочинац. Или су обојица хероји, или су обојица злочинци. А можда, истовремено, и једно и друго. Када је Коча Поповић напустио политику (1972), имао сам 13 година. Моја мајка је умела да каже: „Коча је био господин. А Ранковић ми је увек личио на пацова“. Моја мајка, Љиљана (р. Лукачевић, 1937), није се баш разумела у политику, нити се за њу занимала. Само је изражавала расположење ситног престоничког грађанства, према ослободиоцима. Лека је био њихов. Коча, некако, наш. Када је Ранковић умро (1983), сахрана се претворила у масовну политичку манифестацију, која је затресла поредак. Када је, пак, Коча умро (1992), кремиран

Усвојен Закон о меморијалном центру Старо сајмиште

25. фебруар 2020.

Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве. Посланици Скупштине Србије усвојили су, са 159 гласова, Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ ради, како је наведено у предлогу, испуњавања дужности и трајног памћења и спомена жртвама холокауста, геноцида, окупаторског терора и злочина. Како је раније у име предлагача објаснио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватни логор Земун“. Он је у Скупштини објаснио

Злочин над породицом Радосављевић 1992. у Дарувару

25. фебруар 2020.

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10). Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића. Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет