Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 149

Тражимо одговор политичара на грађанску иницијативу о уласку у НАТО

10. јун 2020.

Србски народни покрет „Избор је наш“ обавјештава српске политичаре, народ и цјелокупну јавност да је своју дугогодишњу кампању против уласка Републике Српске и БиХ у НАТО крунисао грађанском иницијативом, коју смо непосредно прије ситуације изазване пандемијом вируса Корона, предали Народној скупштини Републике Српске. Суштина грађанске иницијативе јесте да се донесе закон којим би „Лице изабрано или именовано са територије Републике Српске, које у институцијама или органима Босне и Херцеговине гласа за чланство БиХ у међународним организацијама или савезима противно референдумској одлуци грађана у Републици Српској или противно одлуци Народне скупштине Републике Српске о питању чланства у тим организацијама или савезима, казниће се затвором од двије до дванаест година“. Разлог наше

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Чанковић: Ђукановић и Изетбеговић дестабилизују регион

9. јун 2020.

Сам долазак Ђукановића као предсједника и Срба и његово признање да су Срби у Сребреници починили најтежи ратни злочин, злочин геноцида вријеђа достојанство српског народа, који је и дубоко забринут због посљедица које из свега тога могу произаћи. Пише: Дане Чанковић СНП – Избор је наш сматра да Ђукановић и Изетбеговић дестабилизују регион на начин да разбијају српско државотворно и духовно биће, стварајући нове вјештачке идентитете у Црној Гори и БиХ, а уз покровитељство неправедног глобалистичког центра моћи и инструкција усташких снага из Хрватске. Циљ свјетског неправедног центра моћи је разбијање свих врста суверенитета и укоријењених снажних идентитета народа те стварање безличних контролисаних јединки, а као прелазно рјешење до таквих

Саво Штрбац: Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

8. јун 2020.

Они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, за почињени злочин морају и одговарати. У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбардовали Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ,

Кецмановић: У Сарајеву би да Павелићево „хрватско цвијеће“ прогласе за антифашисте, а Србе за фашисте

8. јун 2020.

Ако до сада нисте знали, Павелићево „хрватско цвијеће“ су били антифашисти, а Срби су били фашисти. До сада није било тако, али у данашње доба постистине и постчињеница и то је могуће. Иако је свијет навикао да се у Босни бар једном „хефтично“ дешавају којекакви будалалуци, таман се учини да у свему постоји нека логика, а оно опет нешто изненади што је тешко разумјети. Најприје су Хрвати у Сарајевској катедрали одржали мису усташким злочинцима, које су партизани стријељали у Блајбургу. Ништа необично с обзиром на повампирење усташтва у Хрватској. Необично је, међутим, да су у Сарајеву против тога избили протести, а још необичније што су бошњачки посланици у Представничком дому

У Сребреници обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба (ФОТО)

8. јун 2020.

У Сребреници је обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба у овом мјесту и оближњем селу Залазје, почињен другог и трећег дана Тројичиндана 1943. године. Парастос је служен код спомен-костурнице у Сребреници, док ће код спомен-крста бити одата почаст страдалима и положени вијенци. Тачан број настрадалих и сахрањених у спомен костурници у Сребреници, никада није утврђен. Извор: РТРС

Хрватски генерали оптужују Туђманове наследнике за лов на „усташке змије”

8. јун 2020.

Група од 16 пензионисаних генерала хрватске војске оштро је критиковала политичке гарнитуре које су, како кажу, наследиле Туђмана на кормилу државе и лично поново откопали ровове, пуни жара и заноса у тражењу „усташких змија”. Њихово понашање, сматрају генерали, је несхватљиво у, како кажу, слободној, самосталној и демократској Хрватској у односу према жртвама Другог светског рата, послератног периода и комунистичког система. У отвореном писму јавности, поводом пресуде Високог прекршајног суда о употреби усташког поздрава „за дом спремни” у песми Марка Перковића Томпсона, генерали наводе да се у Домовинском рату није питало „на чијој су страни били наши очеви и дедови у 2. светскоме рату”, преноси Танјуг. Истичу да су Хрватску, поносну

Важно је да знамо чији смо и коме припадамо

8. јун 2020.

Народ који је устао да брани цркву заправо брани не само Српску православну цркву у Црној Гори већ и своје претке, своју историју и свој народни идентитет. Стари српски средњовековни манастир Рмањ пет пута је рушен и обнављан, три пута су га палили Турци, затим су га бомбардовали Немци 1941, да би деведесетих година био на мети муслиманских војних јединица. Његова најновија обнова датира у наше дане, а његова историја много говори о животу епархије у којој се налази – Епархије бихаћко-петровачке – у којој православни Срби живе вековима, у таласима мира и обнове и поновних ратова и рушења. Тачно је тридесет година откако је Епархија бихаћко-петровачка обновљена, а на

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

7. јун 2020.

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Енвер Kазаз: Сарајево током НДХ није био искључиво невин град

7. јун 2020.

Гости емисије Изван овкира били су професор Универзитета у Сарајева Енвер Kазаз и предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Соња Бисерко. Према ријечима професора са Филозофског факултета, Енвера Kазаза, недавна миса у Kатедрали у Сарајеву је одржана у организацији неофашистичке невладине удруге Блајбуршки вод: “Окружена је једним исказом који врло близу поставља метафизику идеологију, а то је да су покрети војних јединица које је повео Анте Павелић названи крижним путем. Миса је – не само религијски чин и вјерско право, већ идеолошки чин прве врсте, и то онај чин који наставља обрисе Степинчеве цркве”, казао је Енвер Kазаз осврнувши се на антифашистичке демонстрације у којима је учествовало више

Одата почаст Споменку Гостићу: Најмлађи борац ВРС није заборављен

7. јун 2020.

Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, почаст су одали чланови породице, некадаши саборци и поштоваоци. Аутор документарног филма „Споменко на вечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је одавање поште Споменку пролонгирано за данас због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона. -Човек умире када и последња особа престане да о њему прича, а данашње окупљање ми даје наду да

Матија о избацивању Десанке из гимназије: Већу пропаст не могу замислити

6. јун 2020.

„Путовао сам са Десанком деведесетих година на један од Вукових сабора, у време оне опште еуфорије. Тад су свуда биле српске заставе, њу су поздрављали са три прста и са песмама које се дотад нису певале, а она је отпоздрављала грађанима који су нас мимоилазили“. „И у сред те велике еуфорије, како смо били у истим колима, она се у једном тренутку сагнула према мени и шапатом питала: `Да ли ћемо пропасти?` Кад сам чуо да је избачена из школског програма у Србији, сетио сам се тог њеног питања. Још је симболичније да је из школског програма избачена њена књига `Тражим помиловање`. Ја већу пропаст не могу замислити…“ Овако академик

Милан Ружић: Ћути и склањај се!

6. јун 2020.

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове. Колико се само шљама, муља и шута слегло иза чувених изговора: „Народ воли“, „Такво је време“, „Свуда се то ради“, „Сналазе се људи“ или „Ћутиш и склониш се“. У ери слободе говора почели смо слободно да говоримо једино лажи, а свака истина је „позив на мржњу“. Како смо само толико одлутали од оног пута који су за нас пропутили и пропртили наши претходници које данас многи називају „тупавим сељачинама које су се ложиле на Библију“. Те „тупаве сељачине“ су нас

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку

5. јун 2020.

Гост емисијеКонтрапункт, извршни директор Истраживачког института за Јасеновца из Њујорка, проф. др Бери Литучи (Barry Lituchy) поводом 75. годишњице пробоја преживелих заточеника из логора Јасеновац и окончања холокауста у бившој Југославији 22. априла 2020. положио је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку. ИНТЕРВЈУ – АУДИО Тим поводом Истраживачки институт за Јасеновац из Њујорка издао је саопштење за јавност у коме је између осталог речено: „Данас док се сећамо жртава и борбе од пре 75 година: тог хладног и кишног јутра 22. априла 1945. неколико стотина последњих заробљеника у Јасеновцу трчало је кроз митраљеску кишу метака у слободу, многи су једино мислили да ако само један од