Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 145

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

Мастиловић о „новинама“ у уџбеницима ТК: Намјера политичког ангажовања историографије

7. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада Сарајева“, „етноцид“, „културоцид“ јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије која подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа. Мастиловић за Срну појашњава да је та ангажована историографија опаснија него што се обично сматра, посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и

Брадина: Српска имовина порушена и отета

6. јул 2020.

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

6. јул 2020.

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

6. јул 2020.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду

Спомен плоча Милану Гачићу

5. јул 2020.

Као да је јуче било, а давно је, средина прошлога века. Отварам ову масивну, лепу, капију, па из ходника улазим у претсобље куће пред којом данас стојимо. Висок, стасит, усправан, са одлучним, а топлим погледом, у дотрајалом сивом, дугом капуту, стоји пред кухињским вратима Милан Гачић, отац мог друга Саше. Човек који је у Првом великом рату све изгубио, дочекује дечака који је у Другом великом рату све изгубио. Ја у његовом оку видим и оца и мајку, а он у мом, можда, налази прерано угасли сјај његова три брата који су своје младе животе узидали у штит за Србију. И тако из генерације у генерацију. Готово да нема

Ко ће оплакати обешеног дједа, крај обешеног сина, над обешеним унуком… породично стабло Србиново

5. јул 2020.

Писах и писаћу – лако ли је познати српска села над Сребреницом – нема их! Пише: Михаило Меденица Хоће ли ко данас пожалити род мој? Има ли суза за српску крв, за страдалничке распете кости, за преклане вратове здравичара и косаца…? За мртву мајку над мртвим дететом у мртвоме дому живога огња? Ко ће оплакати обешеног дједа крај обешеног сина над обешеним унуком… породично стабло Србиново… Ко ће над Сребреницом познати где су била српска села, у ком трну и шикари да запали свећу, који поток да прегази а да поток не јаукне, који камен да преврне а не преврне дроб старице располућене на двоје, на троје… Колико је синова

Слободан Антонић: Халал-Срби завршавају посао Бошњацима у пропагандном рату у БиХ

4. јул 2020.

Парадоксално је да халал-Срби и овдашњи „чистачи сопственог дворишта“ себе представљају као богзна какве пацифисте – но, они су тек пропагандни башибозук. Привукао ме је наслов на сајту N1: „Арсенијевић: Аутошовинизам је лингвистички бесмислен појам који не значи ништа“. Погледах текст, кад оно Владимир Арсенијевић тврди да, такође, „у исти такав корпус термина који не значе ништа, спадају и кованице `друга Србија` и `круг двојке`“. – Ето шта значи недостатак формалног образовања, помислих. Арсенијевић и сам каже да „од званичних диплома има само ону на којој пише кувар техничар“, па је природно што не зна да речи имају значење чак и када ништа у реалности не денотирају (попут „једнорога“ или

Саво Штрбац: Остварен Туђманов циљ да Срба у Хрватској буде мање од три одсто

4. јул 2020.

Грађани Хрватске у недељу бирају нови сазив Сабора. Предизборна кампања трајала је краће него иначе и спроводила се у условима пандемије. Срби директно овога пута нису били тема, али је по свему судећи већ премашена Туђманова тежња да Срба буде мање од 3 посто, каже председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Штрбац оцењује да ће за победу бити пресудно ко ће успети да окупи вернике и бранитеље, јер се на последњем попису преко 90 процената становника Хрватске изјаснило као Хрвати, а чак је било постотак или два више католика. „Познато је да је црква код Хрвата увек била на првом месту – они слушају попове проповеди и након тога се

Сремска Митровица: Откривена спомен плоча Јеврему Видићу убијеном на Јадовну

4. јул 2020.

Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору. Изведи оца из јаме Миодраже! „Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана изведен шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој ‘Кустодији’ био отеран у Јадовно где је убрзо погубљен. Из свог родног града, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу“, рекао је на церемонији откривања спомен плоче Јеврему Видићу доктор Димитрије Мита Стојшић Када је уз позив митровачког доктора Димитрија Стојшића да свог оца изведе из

ПОЗИВ: Дођите у манастир Сланци 22. августа 2020. јер нисмо заборавили!

2. јул 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружења Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда. ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА: –Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: [email protected] или [email protected] . -Заинтересовани за пут

Јадовничани у петак 03. јула у Сремској Митровици

2. јул 2020.

Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће откривена у петак, 03. јула ове године. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. Откривању Спомен плоче Јеврему Видићу присуствоваће и неколико чланова удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда. Везане вијести: Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку

Мирољуб Јевтић: Тајна дубровачких Срба римокатолика

2. јул 2020.

Битно је да све ове људе, које смо навели као Србе, тако национално одређују и данашњи хрватски извори. Да ли су се икада станари Бановог брда, Улице Антуна Фабриса на Савском венцу или Меде Пуцића на Палилули питали откуд ова имена? Нажалост, огроман број се никада није замислио над овим називима. А да ли би требало – нека покажу следећи редови. Ти људи, као и многи други, били су Дубровчани старином. Дакле, ни од куда нису дошли у тај лепи град, а нарочити нису дошли из Шумадије. А били су Срби. При томе то нису били неписмени сељаци којима је неко паметнији могао утувити у главу да су нешто што

Саво Штрбац: ДОЛАЗАК СРБА НА ПОДРУЧЈЕ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ

2. јул 2020.

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији. Недавно је “Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних новина, из пера новинара Владе Вурушића, објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, којег су у цијелости или дијеловима пренијели и многи медији у региону. Текст и по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које увелико придоносе, својим чињењем и нечињењем,

Усташке идеје на Филозофском факултету у Београду?

2. јул 2020.

Имају ли са свим овим некакве везе афилијације Николе Самарџића са Владимиром Бебом Поповићем и са кримогеним режимом Мила Ђукановића, под чијим се окриљем у Црној Гори данас скандира „Србе на врбе“, каменују српске куће, отима имовина Српске православне цркве, хапсе владике, пребијају свештеници и слободно исповедају усташке злочиначке идеје? „Србија је у глибу митоманије и свињокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили Спц, измислили светог саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову, Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора“ Ово је објава коју је извесни „Iggy666“ „окачио“ на свом „твитер налогу“, како пише, у „10.51 по подне, 30. јун