Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 138

Љиљана Бегенишић: Порицање Холокауста се кажњава, геноцид у НДХ се упорно релативизује

2. октобар 2020.

Иако наше законодавство предвиђа да је одобравање, умањивање и правдање геноцида кривично дело, нико до сада није поднео тужбу за негирање геноцида над Србима. У 16 европских земаља, укључујући и Русију, негирање геноцида над Јеврејима строго се кажњава – или се иде у затвор или се плаћа висока новчана казна, или обоје. По њиховим законима, порицање Холокауста је кривично дело, а у четири државе кривично се кажњава и негирање геноцида над Јерменима у Турској. Израел и Јерменија сваке године обележавају Дан сећања на страдале претке који је један од најтужнијих у календару тих земаља. Обе ове државе у средишту спољне политике имају захтев да се призна геноцид извршен над њиховим

Милош Ковић – Ваља нам служити истини, а не окупаторима

2. октобар 2020.

Зашто сам против Николе Самарџића поднео пријаву за одобравање геноцида над српским народом у НДХ? Геноцид над Србима у НДХ кључна је тема наше историје. Темељна, детаљна историја овог догађаја, протумаченог у дужој историјској перспективи, још није написана. Наша званична култура, наши уџбеници и телевизије немају одговор на питање: одакле и зашто Јасеновац? Ми Јасеновац и геноцид још нисмо поставили у темеље нашег националног идентитета, по угледу на Јермене или Јевреје, тамо где се већ налазе Свети Сава, Косово, Карађорђе, или Први светски рат. За разлику од Јевреја и Јермена, ми у сопственој земљи дозвољавамо порицање геноцида над српским народом. Југославије одавно нема, у пропаганду НАТО медија нико разуман више

Патријарх Гаврило Дожић, заточеник у оба светска рата

1. октобар 2020.

Поводом 70 година од упокојења Митрополија црногорско-приморска приредила његове мемоаре, списе и животопис. Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку „одметничку авантуру” то ниједна православна црква не би признала. Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патријарх да аутокефалију, а актуелно звучи и цитирана позиција поглавара Српске православне цркве од којег се независност, иако би по канонима тако требало, више и не тражи. Цитирани ставови, у ствари, изречени су још у мају 1947. на једном

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

30. септембар 2020.

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Никола Милованчев: Меморандум патријарху – доста је прогона СПЦ у Краљевини (1940)

30. септембар 2020.

Ова држава се ни у будуће у својим најтежим историским часовима неће моћи ослонити ни на једну цркву или верску заједницу него само и искључиво на СПЦ, стоји у Меморандуму. У Брoзовој Југославији, после 1945, објављено је много историјских књига и чланака у којима се спомињао тобожњи „привилеговани положај“ Српске православне цркве (СПЦ) у југословенској краљевини 1918–1941. године. А какав је био стварни положај СПЦ у Југославији уочи Другог светског рата, можемо јако добро да видимо из једног документа, Меморандума СПЦ у Словенији, упућеног патријарху Гаврилу Дожићу 10. априла 1940. Меморандум је објављен пре једне деценије, заслугом г. Бојана Цвелфара, тадашњег директора историјског архива у Цељу (Zgоdоvinski arhiv Celje) a

Милош Ковић поднео кривичну пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима у НДХ

28. септембар 2020.

Доносимо у целини кривичну пријаву Милоша Ковића против Николе Самарџића због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Овај догађај посебно је важан јер је кривичну пријаву државном тужиоцу поднео Милош Ковић против Николе Самарџића. Реч је, дакле, о два професора Одељења за историју Филозофског факултета, на Универзитету у Београду. Када се сагледа у контексту обнове усташких идеја и праксе у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, али и

Сјећање на јунаке који су дали животе за Србију: Српска делегација на Виду обиљежила годишњицу албанске голготе српске војске

26. септембар 2020.

„Нека је вечна слава и хвала српским борцима који су страдали током голготе и васкрсења Србије у Првом светском рату“, рекао је Ђорђевић. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, у својству изасланика предсједника Републике, положио је јуче вијенац и одао почаст код спомен – костурнице у Маузолеју на острву Видо и у „Плаву гробницу“. „Данас обележавамо годишњицу Албанске голготе српске војске у Првом светском рату и присећамо се њеног непосусталог морала, као и храбрости српске војске у биткама на Солунском фронту, али и помоћи пријатељског грчког народа и земаља Антанте на том славном путу и тријумфу над заједничким непријатељем, 1918. године“, рекао је Ђорђевић, преноси Курир.

Дрвар: Помен за погинуле српске борце и цивиле из села Подови

26. септембар 2020.

У мјесној заједници Подови код Дрвара данас је служен парастос за десет погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава протеклог рата из овог села. – Одали смо почаст, положили вијенце и прислужили свијеће за покој душа наших 10 Дрварчана из села Подови који су животе дали борећи се за отаџбину – рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић. Предсједник Борачке организације Источни Дрвар и Дрвар Миладин Бајић рекао је да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко. Вијенце су, поред чланова породица, положиле делегације општина Дрвар и Источни Дрвар, борачке организације ове двије општине, представник Конзуларне

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

24. септембар 2020.

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

24. септембар 2020.

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24. септембар 2020.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Лордан Зафрановић: „Дјеца Козаре“ бит ће емоционалан сусрет са страшном прошлошћу

23. септембар 2020.

Реномирани редатељ недавно је од Филмског центра Србије добио иницијална средства за филм и серију које годинама планира. Реномирани југославенски и хрватски филмски редатељ Лордан Зафрановић дуго је чекао, шаљући молбе и хрватским и српским фондовима за културу, да добије било каква средства за реализацију филма “Дјеца Козаре”. Није ни чудо: филмови овог аутора, “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије”, “Крв и пепео Јасеновца”, “Вечерња звона” и други, жестоко су узнемиравали духове још у доба социјализма и Зафрановићу доносили бројне проблеме, чији су адресанти били из конзервативних културних и политичких кругова у домаћој средини, због чега ју је редатељ прије доста година морао напустити. Чини се да би филм “Дјеца

Милош Ковић: Покушај присвајања српског културног наслеђа као упозорење

22. септембар 2020.

У средњем веку када је грађена Богородица Љевишка, појашњава проф. Ковић, ниједан историјски извор не потврђује постојање Албанаца на подручју Косова. Историчар и професор Универзитета у Београду Милош Ковић изјавио је данас да најновије писање “Кохе” о српским манастирима као косовском наслеђу, више никога не може да остави равнодушним и да је веза Албанаца са Илирима непостојећа. Ковић је оценио да је покушај присвајање српског културног наслеђа само доказ и потврда онога што би могло да се деси српским светињама уколико Срби и Србија одустану од Косова и Метохије. Ово је најјаснији доказ шта нам се спрема, упозорио је Ковић у изјави за Косово Онлајн, и истакао да је кључно

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21. септембар 2020.

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

„Израелска мајка” јасеновачких мученика

21. септембар 2020.

Беатрис Грајф била је упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима и Ромима страдалим током Другог светског рата. Преминула је 12. септембра, у 94. години. Госпођа Беатрис Грајф, „израелска мајка” јасеновачких мученика – како смо је ми, преживела деца јасеновачког логора, звали – преминула је у суботу, у 94. години, у домовини у чије темеље је уградила свој живот. Беатрис Грајф је била упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима, Ромима и свим антифашистима страдалим током Другог светског рата у нацистичким и усташким концентрационим логорима. Била је сарадник исто тако великог Симона Визентала, који је свој