arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

16. јануар 2021.

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

15. јануар 2021.

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

АЛЕКСАНДАР НЕДИЋ И ПОСМРТНА ПРАВДА/ ПОДСЕЋАЊЕ НА СРБИНА ЧИЈИ ЈЕ ГОСПОД БИО БОГ СРПСКЕ ХИМНЕ

14. јануар 2021.

Родољуб и монархиста, Александар Недић је био и против удбашког национализма Слободана Милошевића и његових послушника, али и против глобалистичког сатанизма, који је ојадио Србе. КО ЈЕ ОТИШАО? Александар Недић је рођен 21. јула 1962, а преминуо 16. децембра 2020, у доба светског корона тровања. Приликом обнове вишестраначког политичког живота у Србији 1990. године, одмах се укључио у борбу за Српство. Био је међу обновитељима Народне радикалне странке. За разлику од многих, није кренуо путем издаје идеала. Био је добровољац у ратовима 1991- 1992, борећи се за свој народ, а против новог усташлука. Деведесетих година прошлог века и касније, Александар Недић је био генерални секретар Српске либералне странке, чији најистакнутији

Нова година по јулијанском календару: Литургија и молебан у Храму Светог Саве

13. јануар 2021.

Година која је за нама била је година озбиљних искушења, а наш народ се нашао пред озбиљним испитом – испитом вере и трпљења, љубави и смирења, саопштено на сајту Храма. Ватромет изнад Храма Св. Саве 2016. године Јулијанску Нову годину, која се вечерас дочекује, обележавају Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, као и православни верници у Јапану и другим државама широм света. И ова јулијанска, и како се још зове, „српска или православна”, Нова година биће дочекана у складу са епидемиолошким мерама. У Храму Светог Саве на Врачару у поноћ ће бити служена литургија и молебан за благослов новог лета Господњег, преноси Танјуг. „Година која

Др Слободан Продић: РЕТРОФУТУРИЗАМ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (књига)

12. јануар 2021.

Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који су хрватске усташе од 1941. до 1945. године извршили првенствено и највише над Србима, али и над Ромима и Јеврејима, на простору наци-фашистичке, геноцидне творевине – немачко-италијанског кондоминијума под називом „Независна држава Хрватска“ – некако су у страну гурнули једну усташку творевину – тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 5. фебруара 1942. године „законском одредбом“ Анта Павелића. Шира јавност готово да ништа није знала о тзв. Хрватској православној цркви све до појаве књиге др

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

12. јануар 2021.

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. “Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

Сандра Благић: Србско Сабрање Баштионик не заборавља свој народ!

12. јануар 2021.

Одувијек сам имала жељу отићи у Глину. 3апалити свијеће за наше мученике који постpадаше од комшијске каме. Одувијек имала жељу видјети мјесто гдје су на превару доведени и мучки поклани. Хтједох отићи у неко боље вријеме, у љето кад се класје повија и руди.Кад мирише зрело воће и поврће. Пише: Сандра Благић Ваљда да ублажим Покољ и ту свирепост љепшим сунчанијим даном.Али , Tо тако не бива! У Глину кренусмо доставити помоћ Србима који пострадаше од земљотреса. Xладни јануарски дан. Студен, магла и снијег. Онда блато, киша и сва силна порушена огњишта која су задњих децембарских и јануарских дана земљотреси скроз уништили. Док пролазимо кроз Глинске улице и село Мајске

Игор Маројевић: “Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе” ВИДЕО

11. јануар 2021.

Игор Маројевић, аутор књиге “Остаци света” добитник је награде “Троношки родослов” и истиче како у том роману има више од 50 одсто фикције. Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства”, рекао је Маројевић за телевизију Прва. Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем. “Јасеновац ме је заинтересовао кад је почео вишестраначки систем и када су се појавили тематски моменти о том

Партизанско тестерисање по Србији

11. јануар 2021.

У „Политикиној” рубрици „Међу нама” објављен је чланак проф. др Слободана Чикарића „Сатански пир на Дубичком мосту” 2. јануара 2021. који аутор завршава рационално-моралним образлагањем зашто „копа” по историјским ранама наводећи Цицеронове речи да упознајући своју (праву) историју одрастамо. Овом приликом бих искористио своје право да конструктивно допринесем упознавању (праве) историје ради националног одрастања. Наиме, више од половине столећа свих шест признатих народа, десет народности и више од двадесет етничких група и групица на просторима бивше Југославије је изучавало њену општу историју у којој је главни акценат био на тзв. Народноослободилачкој борби и револуцији а у чијим се наставно-едукативним плановима и програмима (од основношколских до универзитетских постдипломских студија) Брозови партизани

Знамо шта славимо и шта бранимо

9. јануар 2021.

СНП – Избор је наш данас je, 09. јануара 2021. године, осамнаесту годину за редом прославио Дан Републике Српске. Велика колона возила  прошла је бањалучким улицама и уз прикладну музику, која се чула са разгласа унијела радост у срца Бањалучана. Српска је наша потреба и изнуђени одговор да се српском народу не понове Јасеновац, Јадовно, Шушњар.., што је било у најави деведесетих година приликом разбијања Југославије. Због тога је данашњи догађај носио поруку „Знамо шта славимо. Срећан Девети јануар. Знамо шта бранимо“. Ова прослава је и прилика да се присјетимо 28.000 српских бораца који су уграђени у темеље Републике Српске као и свих других цивила – нека је њима вјечна

РТРС, 20.10 – Филм “Коридор 92” на Дан Републике (ВИДЕО)

8. јануар 2021.

Документарно-играни филм “Коридор 92” бави се хронологијом једне од најзначајних битки Војске Републике Српске – битком за пробој коридора у Посавини. Коридор – документарни филм. Фото: РТРС Била је то битка која је дефинисала даљу судбину Републике Српске, битка која је спојила западни и источни дио Српске, битка која је поново успоставила везу Бањалуке са Бијељином и Београдом. Операција “Коридор”,  како се званично звала ова велика војна акција, за становништво обје Крајине значила је живот.  Омогућила је поново успостављње снадбијевања храном, струјом, доставу лијекова. Због недостатака кисоника, до којег је дошло послије пресијецања путне комуникације са Југославијом, у бањалучком породилишту токома маја и јуна 1992.године умрло је 12 беба. Пробој Коридора

Миле Дакић

Умро историчар и писац Миле Дакић

8. јануар 2021.

Историчар, писац и крајишки политичар Миле Дакић умро је јуче у болници у Батајници, од последица KОВИД-19, пренео је председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић. Миле Дакић је био дугогодишњи директор меморијалног центра Петрова Гора, а од 1997. године био је председник Удружења за помоћ избеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Kарловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова Гора, а од 1974. до 1987. године био је председник Скупштине Општине Војнић. Kасније је постао председник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредседник Српског националног вијећа САО Kрајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове Горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова Гора 1991. године. Од

Никола Милованчев: Рат у Хрватској почео у време СФРЈ, 1989. године

8. јануар 2021.

У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Када је почео рат и распад Југославије? Већина људи ће данас одговорити да је то било 1991. године. Оставимо сада по страни чињеницу да је распад Југославије припреман деценијама и да је неуспео покушај сецесије Хрватске планиран и за почетак 1972. У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Док су се многи интелектуалци, али и обични грађани, у Београду уљуљкивали у очекивању „демократских слобода“, многи Срби са друге стране Дрине, Саве и Дунава

Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

8. јануар 2021.

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Пише: Стефан Каргановић Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа. Кравица је српско село које се налази на око 10 километара од Сребренице. Сребреница се, као што се познато, у ратном периоду налазила под контролом 28. дивизије

Добрица Ерић: Бадњи дан

6. јануар 2021.

Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара! На Бадњи дан никуд не идемоПеченицу на трему печемоИ сузимо од љутога димаА прапорци нам брује у прсима И стално нас слећу очи плачнеНа запонце-забрањено грожђеПеченица може да се начнеТек сутра кад положајник дође Али кад год заварамо оцаШтрпнемо бар зубатим погледомРепић, увце, рибић са запонцаИ кожицу преливену медом Свуда ватра и повесма димаГрме пушке по засеоцимаИ ори се наша песма стараТако моје село разговара! Извор: Стање ствари

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА