arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Dušan Bastašić: Jadovno je preteča Jasenovca

24. avgust 2021.

U vreme 80-te godišnjice zatvaranja ozloglašenih logora smrti Jadovno, Gospić i Pag. Potomci žrtava do danas nisu dostojno sahranili svoje najmilije. Tog 21. avgusta 1941. svega oko 2.000 preživelih stiglo u Jasenovac. Povodom obeležavanja godišnjice zatvaranja logora smrti Jadovno, Gospić i Pag, predsednik Udruženja Jadovno-Gospić-Pag Dušan Bastašić kaže da je Jadovno bilo preteča ozloglašenog Jasenovca. On je dodao da potomke žrtava raduje da se konačno počelo ukazivati na dan kad je zatvoren kompleks ovog logora i kad je svega oko 2.000 preživelih stiglo 21. avgusta 1941. preko Jastrebarskog u Jasenovac. Bastašić podseća da su na železničku stanicu Jasenovac stigli u 07.00, gde su ih ličke ustaše predale ustašama iz sastava

Parastos u Kaluđerici pobijenim Srbima capraških sela na Baniji u Hrvatskoj

22. avgust 2021.

U nedelju 22. avgusta 2021. godine,sa početkom u 10. časova u crkvi „sv Joakima i Ane“ u Kaluđerici, udruženja „Zavičaj“ i „Koordinacija“ su organizovali, po deseti put, parastos pobijenim Srbima capraških sela na Baniji u Hrvatskoj. Pomen je organizovan  povodom jednog od najtežih zločina nad Srbima na području opštine Sisak u ratu devedesetih koji se desio 23. 08. 1991,  kada su hrvatske jedinice u ranim jutarnjim časovima u transporterima sa oznakama „JNA“ protutnjale kroz sedam capraških srpskih sela i nasumice pucajući na lokalno stanovništvo ubile 20 civila, a više desetina ranili. U svet je otišla vest da su to učinile jedinice JNA. U njihovom krvavom pohodu zaustavili su ih meštani

Pravdu na čistac

22. avgust 2021.

Država je dozvolila teroristima da mi u ratu sruše vikendicu. Ostatak kuće ruši mi hrvatsko pravosuđe i završava posao koji nije uspio teroristima, kaže Gojko Čizmić kojem je 1992. bila minirana vikendica u Vrsima kraj Zadra. Piše: Paulina Arbutina Sve pravne bitke za vikendicu miniranu u Vrsima kraj Zadra davnog 4. jula 1992. godine, Gojko Čizmić je izgubio. U višedecenijskoj pravnoj zavrzlami, odvijala su se tri sudska procesa koje je poveo protiv Republike Hrvatske i to: za obnovu minirane kuće na koju mu nije priznato pravo jer 1991. nije bio prijavljen u Vrsima, za naknadu štete nastale uslijed terorističkog akta te zbog nejednakosti pred sudom. No sva tri slučaja, kako

Dan sjećanja na Jadovno 1941 – 2021. (VIDEO)

19. avgust 2021.

U produkciji Udruženja građana Jadovno 1941 iz Banje Luke, izašao je dokumentarni film povodom obilježavanja 80 godina od otvaranja logora smrti Jadovno – Gospić – Pag, gdje je umoreno preko 40.000 ljudi, uglavnom Srba. Više podataka o logoru Jadovno i obilježavanju osam decenija od zločina Nezavisne Države Hrvatske i njenih saveznika, o kojem je pisano na Frontal.RS, možete saznati iz filma. Izvor: FRONTAL Vezane vijesti: Dan sjećanja na Jadovno 1941 – 2021. – Jama Badanj – GALERIJA Dan sjećanja na Jadovno 1941 – 2021. – Šaranova jama – GALERIJA Dan sjećanja na Jadovno 1941 – 2021. – Smiljan – GALERIJA Dani(j)el Simić: Prekriženi krst Dušan Bastašić: Čemu dobrom je poslužio

Vladan Vukosavljević

Članak u Džerusalem postu žrtve Jasenovca svodi na čak 4.500, a domaći revizionisti samo osam do deset puta

19. avgust 2021.

Zaista skandalozni članak u „Džeruzalem postu“ možda i nije toliko veliko iznenađenje.Postoji deo naučne i političke zajednice kod Jevreja, kako u Izraelu tako i u rasejanju, kome smeta ili u najmanju ruku ne prija da se o Jasenovcu govori kao o stratištu iz pakla, u kome je na jedinstveno svirep način počinjen Pokolj. Piše: Vladan Vukosavljević Pokolj, genocid, prevashodno nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i to samo kao deo ukupnog genocida u toj zločinačkoj hrvatskoj pseudodržavi. Smeta im i da se pominje ukupan broj od oko milion žrtava na čitavoj teritoriji NDH. A smeta im pre svega zato što ne žele da se bukvalno bilo šta, po svireposti ili

Ilustracija: Gettyimages

Poljski sud: Istoričari holokausta ne moraju da se izvine

18. avgust 2021.

Poljski apelacioni sud presudio je danas da dva istoričara optužena da su u knjizi o holokaustu ukaljala ugled poljskih seljaka, ne moraju da se izvine, čime je odbačena ranija presuda nižeg suda u Varšavi. U februaru je sud u Varšavi doneo presudu da se Barbara Engelking i Jan Grabovski, autori knjige „Sledi noć: sudbina Jevreja u odabranim okruzima okupirane Poljske”, moraju  izviniti zbog tvrdnji da je seljanin Edvard Malinovski predao Jevreje nacističkim Nemcima, piše Rojters. Neki akademici su tada ocenili da bi ova presuda mogla da ugrozi dalja istraživanja o ulozi Poljske u Drugom svetskom ratu. „Presuda doneta danas je ogromna stvar, ne samo za mene i moje kolege, već

Ranko Radelić: SUMMA CUM LAUDE za samovoljnu i virtuelnu refleksiju stvarnosti

17. avgust 2021.

Ono što Aleksandru Korbu služi kao labavi alibi za poricanje genocida, za nas je ustvari dragocjena dijagnoza, upozorenje, pa i svojevrsni motivacioni faktor za stvaranje sveobuhvatne nacionalne strategije. Podrazumijeva se, ako bude političke volje i dovoljno uspravnih za takav poduhvat. Tekst SUMMA CUM LAUDE je izvod, poglavlje od 273.-291. stranice iz knjige „Fragmenti“ /Radelić, Ranko, FRAGMENTI – Izbor tekstova i izlaganja 2011. – 2020.,1. izdanje, Biblioteka Zadužbina, knjiga 10, Zavičajno udruženje “Bilogora“, Beograd, 2020.(7528), 400 str./ koja se bavi etnologijom, kulturom i istorijom istočne Bilogore, sa akcentom na stradanju Bilogoraca u 20. vijeku. Knjigu u pdf formatu možete preuzeti na ovom linku. Sa malo vještine u baratanju internet pretraživačima može

Dragoslav Bokan: MORAMO DA PRIZNAMO ZLOČINE…

17. avgust 2021.

Da, mi, Srbi, moramo konačno i zauvek DA PRIZNAMO ZLOČINE POČINjENE NAD NAMA, kako u Drugom svetskom ratu, tako i pre i posle toga – od hrvatsko-ustaške, šiptarsko-arnautske, muslimansko-bošnjačke, bugarske, nemačke, mađarske, italijanske, partizansko-komunističke ruke. Dakle, možemo da prihvatimo deo matrice drugosrbijanskih izroda, njima nasuprot – da zaista trebamo i moramo da ”priznamo zločine” o kojima sramno malo znamo i kao da nas i nešto nije previše briga. Da priznamo sebi sve te bezbrojne i jezive zločine (razmera GENOCIDA) počinjene nad nevinim srpskim civilima, a u paklenom cilju našeg isterivanja, preveravanja, obezboženja, rasrbljavanja i totalnog uništenja sa aktuelne i one istorijske mape. Tek ako sebi dopustimo da spoznamo ŠTA nam

Osuda relativizacije žrtava Jasenovca u Džeruzalem postu

17. avgust 2021.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije danas je najoštrije osudilo objavljivanje teksta u uglednom izraelskom listu Džeruzalem post, pod naslovom „Ovo sramotno ismijavanje Holokausta mora prestati“, u kojem se tvrdi da u logoru Nezavisne Države Hrvatske – Jasenovcu nije pobijeno više od 4.500 žrtava. Iz Ministarstva ističu da se ovaj tekst autora Davida Goldmana, objavljen 14. avgusta, izdvaja po svojoj besprizornosti u moru tekstova nastalih na talasu istorijskog revizionizma i „apologetike fašističke ideologije zla“. Napominjući da tekst obiluje netačnim i zlonamjerno plasiranim podacima, iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije ističu da su zatečeni ovim besramnim pokušajem revizije istorije i relativizacije najvećeg i najmonstruoznijeg zločina na ovim prostorima. – Na stranama uglednog lista, autor

Darinka Ivanišević: DOK PAMTIMO I POSTOJAĆEMO

17. avgust 2021.

Prikaz knjige: Rade R. Lalović, Pamtim da bih postojao,  CKI Foča, 2021. Rade R. Lalović je autor koji je radom na kulturi sjećanja i pamćenja doprinio podizanju svijesti o značaju onoga što je dugo svjesno ili nesvjesno potiskivano, a on ovaj put nudi čitaocu knjigu koja, između ostalog,  ukazuje na značaj njegovanja kulture sjećanja i pamćenja. Knjiga Pamtim da bih postojao autora Rada R. Lalovića posvećena je proučavanju problema pamćenja istorije, njegovanju kulture sjećanja i pamćenja i značaju kulture sjećanja i pamćenja. Upečatljivim naslovom knjige Pamtim da bih postojao ukazano je na dva aspekta: pamćenje – kao uslov individualnog i nacionalnog postojanja i zaborav – ono što ne smijemo dozvoliti

Dušan Babac: Antropološka i druga mudrovanja „feldvebela“ Krleže

16. avgust 2021.

Pismo Austrijskom feldvebelu Miroslavu Krleži, iz 1954. godine, čeka već 58 godina da bude objavljeno, kao i divna slika pisca koji je bio kraljev oficir, jedno vreme i na službi u Kraljevoj gardi u Dvorcu na Dedinju. Piščev unuk, Dušan Babac, ga je „Pečatu“ dostavio, s napomenom: „Ovih dana je moj otac sređivao dokumentaciju svoga oca, naišao je na ovo pismo upućeno Krleži. Pismo nikada nije objavljeno, što je i razumljivo, s obzirom na vreme kada je nastalo“. Priredio Pavle M. Babac Gospodine Krleža,U četvrtom broju „Republike“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampali ste Vaše zapise iz 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. godine. U

Veliki heroj: Spomenko Gostić

Na današnji dan je rođen Spomenko Gostić – dečak na večnoj straži (VIDEO)

15. avgust 2021.

Na današnji dan 15. avgusta 1978. godine, rođen je najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Rođen je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu školu pohađao je u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio. Godine 1992, početkom rata, živeo je sa majkom Milenom u selu Jovići nadomak Maglaja. Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta. Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije BiH. “Dok moja noga ne

Tužna godišnjica: U Goraždevcu ubijeni Pantelija i Ivan

13. avgust 2021.

Navršava se godišnjica zločina u Goraždevcu, kada su šiptarski teroristi iz automatskog oružja pucali na srpsku decu dok su se kupala na Bistrici. Tom prilikom ubili su Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakića (12). U tom nerasvetljenom zločinu, jednom od četiri najveća počinjena nad Srbima od dolaska međunarodne misije na Kosovo, teško su ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13). Euleks je usled navodnog nedostatka dokaza obustavio istragu. Za ovaj zločin niko nije odgovarao. Izvor: Do Hristove Pobjede-Ilija Vujović Vezane vijesti: VIDEO – RTS RTS: Zločin u Goraždevcu 17 godina bez kazne – RTS ZLOČINCI još uvek na slobodi: Navršava se 17 godina

Đurđica Dragaš: Dosta je bilo!

8. avgust 2021.

Mnogo se ovih dana piše, govori i raspravlja o srpsko-hrvatskim odnosima. Od 1995. uvek je tako u avgustu! Otvore se stare rane, probude strahovi, mržnja, izgovore teške reči, a onda se strasti smire…do sledeće prilike. Ove godine je ipak malo drugačije. Predstavnici Srba u Hrvatskoj prvi put su prisustvovali proslavi godišnjice Oluje u Kninu. Hrvatski predsednik je na pomenu Srbima ubijenim u selu Grubori recitovao pesmu Alekse Šantića „Ostajte ovde“. Da li se nešto zaista menja? Ima li budućnosti za srpsku manjinu u Hrvatskoj? Ove godine, više nego ikad, razmišljam o tome… Pitam se ko je u pravu – oni koji su se, uprkos svemu, vratili u zavičaj ili mi

Savo Štrbac: Hrvatski fenomen promene srpskih imena

7. avgust 2021.

Nedavno su skoro svi mediji u regionu prenijeli vijest da je Branimir Glavaš, optuženik za ratne zločine, na Fejsbuku napisao da je pobio premalo ljudi. Iako je uz „premalo“  stavio smajlić, mediji konstatuju da je kontekst diskusije daleko  od šaljivog. Naime, na Glavaševom otvorenom zidu, ispod statusa u kojem je najavio tužbu protiv Zorana Šprajca zato što ga je 5. jula u emisiji RTL Direkt nazvao ratnim zločincem, razvila se diskusija puna mržnje prema tom televizijskom uredniku, u kojoj se raspravljalo  o njegovom porijeklu, spominjalo se njegovo bivše, „srpsko“ prezime, predlagalo da ga se progna, pa i likvidira, a dosta od toga je Glavaš i lajkao. A kad ga je

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA