arrow up

Подијелите вијест:

Академици ставили тачку на Меморандум САНУ после три деценије

Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије, казао је Крестић

Академик Василије Крестић (Фото Р. Крстинић)
Академик Василије Крестић
(Фото Р. Крстинић)

„Кад је реч о „прозивкама” због Меморандума, кривици, заслугама, што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку… затворен је круг, како је то рекао председник САНУ Владимир Костић, а случај препуштају историји.

И зато приписивати Слободану Милошевићу Меморандум као програм за његову политику чиста је измишљотина”, оценио је данас академик Василије Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”.

„Он (Милошевић) је као и већина његових партијских другова напао Меморандум и за све време свог владања није нашао за потребно да посети Академију”, казао је Крестић .

Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”, каже и да је свима познато да је Меморандум тадашња владајућа партија прогласила „антикомунистичким списом”, те да зато само „наивни и необавештени могу посумњати да је Меморандум служио Милошевићу као путоказ у политици”.

Ауторски печат књизи која је данас представљена у САНУ дао је и покојни академик Коста Михајловић, а Крестић на оптужбе да је Меморандум био великосрпски програм, одговара да тај документ ни по форми, ни по садржају, ни по закључцима и циљевима није написан као национални програм.

„САНУ није позвана да пише национални програм. Свуда у свету иза таквих програма морају да стану државе или владе. Одлука о Мерморандуму је донета јавно на седници САНУ и није било никакве тајности у односу на доношење тог документа”, казао је Крестић.

Напомиње да је одлука да се Меморандум напише донета зато што су многи чланови Академије увидели да је Србија после доношења Устава из 1974. године запала у вишеструку кризу.

Како је рекао, Академија је одлучила да се Меморандумом укључи у политику, да једном анализом широког спектра укаже на све проблеме пред којима се нашла Србија и да подстакне њихово решавање. Подсећа да је Југославија тада била у тешкој друштвеној, економској, национално-политичкој, уставној и културној кризи, те да је било јасно да све северозападне републике настоје да успоставе конфедерацију или асиметричну федерацију, чиме су, објашњава Крестић, припремале терен за сецесију и разбијање заједничке државе.

„Слутећи то зло које ће довести до распада земље, академци су хтели да сачувају Југославију у федеративним оквирима у којима би Србија била потпуно равноправна са осталим федеративним јединицама и не би била подређена и обеснажена аутономним покрајинама. Према томе, Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије”, казао је Крестић.

Љубодраг Димић, историчар и дописни члан САНУ, напоменуо је да је одлука да се изнесе критика о нарастајућим проблемима и друштвеним процесима у Југославији заправо била реализација идеје САНУ да дефинише узроке кризе.

„Дошли смо до кључног закључка да је мешање идеологије и политике у привреду и игнорисање економских законитости довело до стагнације развоја друштва и државе. Разорен је сваки вид планирања и вођена неразумна дезинтеграциона политика која је водила атомизацији привреде. Формирана је привредна патологија која је афирмисала нерад. Меморандум је констатовао отпоре демократизације друштва који је долазио из саме партије на власти”, казао је Димић.

Владимир Костић казао је данас да ауторско дело Крестића и Михајловића сваком читаоцу омогућава суочавање с тврдоглавим и поверљивим чињеницама, „чак и када су сакриване, чак и када су заборављене”.

„Аутори се истини приближавају фактографијом и било који пристојни одговор или полемика са Крестићем и Михаиловићем, ако има још мало преостале пристојности, морао би да се ослања на фактографију. Не бих хтео да се ослањам на подло, неприхватљиво и мржњом испуњено етикетирање које слутим да следи, а на које су нажалост академци навикли”, приметио је Костић те поручио да данас, бар што се академика тиче, „затварамо круг и цео случај остављамо историји”.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес …

Крестић: Меморандум САНУ није разбио Југославију | Јадовно …

Василије Крестић: Шта очекивати од политике Хрвата | Јадовно …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​