новембар 2020 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за новембар 2020

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици, на подручју Плашког

30. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ПЛАШKИ Перо Kлипа, Плашки Гажени смо и парани усташким ножевима „Око три сата послије подне, 28. маја 1941. године, нетко покуца на мој прозор. Питам тко је. Вичу ми да отворим врата. Отворим их и имам што видјети. Пред вратима моје куће у Плашком група усташа. Питају ме како се зовем. Ја им кажем. Вичу: „Спреми се. Идеш само на једно саслушање и одмах се враћаш кући.” Kод себе сам имао само 200 динара, неколико цигарета и кутију шибица. Одведоше ме у жандармеријску станицу. Дочекао

На спомен-плочи у Инсбруку писаће – спасавала углавном српску дјецу

30. новембар 2020.

Сенат аустријског града Инсбрука једногласно је одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасила више хиљада претежно српске дјеце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на сједници Сената града једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-плочи за Диану Будисављевић /девојачко презиме Обексер/. Усвојени текст који ће писати на спомен-плочи гласи: Диана Будисављевић, рођена Обексер, 1891-1978 Диана Будисављевић из Инсбрука је током Другог свјетског рата уз помоћ других подржавалаца спасила више хиљада претежно српске дјеце из концентрационих логора Фашистичког усташког режима у тадашњој „Независној држави Хрватској“.

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Двора на Уни

29. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ДВОР НА УНИ Милан Зец, Двор на Уни Зидови учионице били су попрскани крвљу „…Зовем се Милан Зец. Оснивање НДХ затекло ме је у Двору на Уни, гдје сам био са службом као парохијски свештеник. Био сам очевидац прогона и мучења Срба у мом срезу. Одмах по оснивању хрватске државе, почели су Хрвати на најбесрамнији начин изазивати и претити Србима. Певало се: „Светог Ђурђа (парохијски храм) кандило пало па се разбило.” На сва изазивања и претње, држали смо се мирно и прибрано. Месни Хрвати, који су у великој

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Живаје и Суње на Банији

28. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ЖИВАЈА И СУЊА ЖИВАЈА Михајло Kотљаревски, јереј, Живаја Мучиле су ме усташе говорећи: „Једи влашки скоте, свету земљу хрватску” „Дана 31. марта 1941. године био сам позван у војну службу и распоређен у 67. пољску болницу у Велику Млаку између Загреба и Велике Горице за војног свештеника. У тој самосталној јединици међу официрима није било ни једног Србина, а од 100 војника само их је било шесторица Срба. Важно је овдје примијетити да, иако је већ почео рат, та болница је тек 7. априла 1941. године навече добила

Зоран Заев: Бугарска и македонска војска заједно ослободиле Скопље

28. новембар 2020.

Током Другог светског рата, на почетку Бугари су били „администратори” на подручју садашње Северне Македоније, али су се затим прикључили антифашистичком фронту, изјавио Заев. У Северној Македонији је замењено више од 20 саобраћајних ознака на којима је дописано „бугарски фашистички окупатор” – изјавио је премијер Зоран Заев и истакао да „Бугари нису фашисти већ пријатељи”. У интервјуу за бугарску агенцију Бгнес рекао је да су током Другог светског рата на почетку Бугари били „администратори” на подручју садашње Северне Македоније, али су се затим прикључили антифашистичком фронту па су бугарска и македонска војска заједно ослободиле Скопље и друга места. „Била је нека администрација у том тренутку на почетку. Затим се Бугарска

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Костајнице

27. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА КОСТАЈНИЦА Перо Дракулић, Храстовац На путу, који нас је водио у ту долину смрти наишли смо на гомиле побијених Срба Kад путник намјерник из правца Петриње или Суње иде у Kостајницу. дочекат ће га на самом улазу у град пријелаз преко жељезничке пруге Суња – Бања Лука. Ту обично треба дуже чекати да пролаз буде слободан. Одмах код пријелаза, с лијеве стране, уз цесту се налази циглана, чији стари димњак високо стреми према небу као да упозорава на једно мјесто које је познато по злу гласу. Наиме, скренете

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Петриње

26. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ПЕТРИЊА Стево Симић, Цепелиш Храстовица Тукле су нас усташе, газиле ногама, чупале косу и бркове Године 1941. имао сам 44 године живота, супругу и двоје дјеце. Мирно смо живјели и били у добрим односима са сусједима Хрватима. Помагали смо се у послу, ишли једни другима на светковине, Божић, Ускрс, Kрсну славу и друге празнике. Међутим све се промијенило када се успоставила Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године. Већ 18. тога мјесеца исте године ухапсио ме усташки повјереник из Храстовице, учитељ Милан Банић. Сутрадан ме ослободио Хрват, трговац

ЧЕДОМИР (ПЕТРА) МАРИЋ (1941-2020): Одлазак борца за истину о страдању Срба

26. новембар 2020.

Поводом смрти Чедомира Марића оснивача и првог предсједника Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”- Београд. Чланови удружења “Суза” са великом тугом и жаљењем примили су вијест да је синоћ престало да куца срце Чедомира Марића који ће, остати упамћен пре свега као отац, који је своју тугу за убијеним сином, носио дубоко скривену у свом срцу, а као оснивач и дугогодишњи председник Удружења породица “Суза” несебично је помагао другим породицама сличне судбине, да дођу до истине и правде. Имао је разумјевања за бол сваке мајке без обзира на националност. До последњег тренутка свог живота Удружењу је пружао подршку и бодрио да истрајемо у борби за расвјетљавање судбина несталих. Драги

Mилaнoвo дjeтињствo

26. новембар 2020.

Вриjeмe прoвeдeнo у лoгoру тoликo ми сe урeзaлo у пaмћeњe дa вeћ 75 гoдинa нeмa дaнa и нoћи дa нe прeбирeм пo стрaшним сликaмa, кaжe Mилaн Вукмирoвић кojи je кao сeдмoгoдишњи дjeчaк с Koзaрe oдвeдeн у злoглaсни лoгoр Maлo je oбиљeжaвaњa гoдишњицa, oдaвaњa пoчaсти и пиjeтeтa, пoлaгaњa цвиjeћa и виjeнaцa жртвaмa устaшкoг тeрoрa кojимa нe присуствуje, прeмдa никaдa ниje у првим рeдoвимa, нe држи гoвoрe и oкo њeгa сe нe oкупљajу нoвинaри. Oбичнo сjeди нeгдje сa стрaнe, нa нeкaквoj клупици или пaњу, прoмaтрajући свe бeз риjeчи дoк прeбирe пo свojим мислимa и сjeћaњимa. Нaрaвнo, oргaнизaтoримa скупoвa у рeжиjи Хрвaтскoгa културнoг виjeћa нe пaдa нa пaмeт дa гa пoзoву кaкo би

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

26. новембар 2020.

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

Др Ђуро Затезало: Покољ на Банији у селу Велики Градац

25. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ВЕЛИKИ ГРАДАЦ Глигорије, Глиго Живковић, Велики Градац „Волите ли да вас кољемо ножевима или убијамо из пушака?” питале су усташе! „Године 1941. имао сам 50 година живота. Дана 19. новембра исте године из Петриње дошле су усташе у Kраљевчане и из њега распоредиле и у наша друга српска села: Велики Шушњар, Додоше, Грабовац, Мартиновиће, Велики Градац и друга. Већина мушкараца успјела је побјећи у оближње шуме. У селима су остале углавном жене с дјецом и старци. Неколико жена имале су писма добијена од својих мужева који су били

Израелски амбасадор у Хрватској: Вријеме је да се забрани поздрав ‘За дом спремни’

24. новембар 2020.

Реаговао је на скрнављење споменика жртвама холокауста у Вараждину на којем је нацртан кукасти крст и усташки знак. Израелски амбасадор у Хрватској Илан Мор оцијенио је у понедјељак да је вријеме да се у Хрватској покрене потпуна забрана усташког поздрава „За дом спремни“, реагујући на скрнављење споменика жртвама холокауста у Вараждину на којем је нацртан кукасти крст и усташки знак. „Сигуран сам да ће надлежне институције у Хрватској и даље чинити све да се починиоци што прије идентификују и изведу пред лице правде. Ово је прикладно вријеме да се покрене и потпуна забрана сваке употребе ноторног поздрава ‘За дом спремни’“, стоји у саопштењу израелске амбасаде које потписује амбасадор Мур. Мур

ИСТОРИЧАР МИЛОШ КОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Смрт патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија је завршетак једне епохе

23. новембар 2020.

Ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, историчар Милош Ковић дошао је на сахрану патријарха Иринеја. Он је, у изјави за Новости, рекао да је смрт патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и владике Милана крај једне епохе. – Одлазак сваког патријарха СПЦ је завршетак једне епохе. Видели смо шта је то значило када нас је на овом свету напустио патријарх Павле. Са патријархом Иринејем завршава се једна епоха, и то видимо и по томе што су се готово у исто време упокојили и митрополит Амфилохије и владика Милутин. Долази ново време, које не мора да буде лоше по нас. У Црној Гори смо после дужег времена осетили укус победе, и

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

22. новембар 2020.

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

21. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља Раковица