arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сведок са лица места … Рат у тадашњој Босни и Херцеговини није почео 1. марта 1992. године…

Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 4. или 6. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе, политички и војни аналитичари који су све те догађаје посматрали са огромне просторне удаљености. Рат у Босни и Херцеговини званично је почео кад су војне и паравојне фаланге Републике Хрватске напале територију тадашње Босне и Херцеговине, односно подручје око Требиња /село Равно/ у Херцеговини 1.10.1991. године. Тај догађај се може и треба сматрати почетком рата у Босни и Херцеговини. Разни “свезнајући експерти” опште праксе и булумента разних аналитичара који су били далеко од свих догађаја и стварности из тог времена су највећи “фабриканти” неистина

Милан Ружић: Срби постају народ без државе

Ми Срби полако постајемо народ без државе. Иза нас и наших ставова не стоји држава, већ нама у леђа дувају промаје којекаквих страна света у политичком и сваком другом смислу. Нема Србина који ће изаћи пред своје сународнике и искрено рећи шта мисли, а да после изговореног не буде назван лажовом. Постоји земља у којој се реч увек и искључиво даје онима који ништа не знају, док наши интелектуалци, а има их још увек, беже и од своје сенке подучени искуством својих претходника који су проговарали, али их више нема или их има, али их нико одавно није видео. Овде се умни људи изгледа поистовећују са умњацима, па јавност мисли

Туча у Јеврејској општини Београд

Привремена управа јуче је ушла у канцеларије спроводећи одлуку ванредне скупштине, коју не признаје садашње руководство ЈОБ, после чега је дошло до физичког сукоба Део чланова затворен у канцеларијама, други део у сталном заседању, туча у ходнику и долазак полиције: тако је изгледао јучерашњи дан у згради Јеврејске општине Београд (ЈОБ) на Дорћолу. Нарушени односи међу члановима ЈОБ, који тренутно има двоструко руководство, јуче су кулминирали и прерасли у физички обрачун у холу зграде општине у Улици краља Петра. Судећи по снимку сигурносних камера који је јуче окачен на „Јутјуб”, нешто пре поднева дошло је до расправе четворице људи, а онда и туче између двојице присутних. Снимак нема тон, па

НАТО војници испред Грачанице са сатанистичким поздравом?

На друштвеним мрежама данас се појавила фотографија на којој су припадници НАТО – амерички војници, а позирају испред манастира Грачаница, на Косову и Метохији, уз сатанитички поздрав. Не зна се, међутим, када је фотографија снимљена, те зашто је данас објављена. Поздрав „Ханг лусе” одликује се тиме што се направи такав положај палца и малог прста који означава новокомпоновани сатанизам, те представља један од многобројних окултних поздрава. Фотографију су објавили и поједини портали, укључујући подгорички портал Ин4с, који коментарише, уз слику, да се „поздравом” НАТО војника, од 1999. године, може сматрати то што је њихово присуство, како наводи портал, „допринело смрти неколико хиљада грађана, што током бомбардовања 1999. године, као и

Горан Бреговић: Да је Тито трансформисао Југославију, не би било рата

Горан Бреговић дао интервју за британски дневник „Гардијан“ Угледни британски дневни лист „The Guardian“ објавио је интервју са некадашњим вођом „Бијелог дугмета“, а данас шефом „Оркестра за свадбе и сахране“ Гораном Бреговићем (68), у коме је говорио о својој бившој групи, Титу, труби, Сарајеву, зашто би волео да се пресели у Манчестер… – Били смо сиромашни, али, ако погледате уназад, то је вероватно било најбоље доба наше историје – рекао је Брега. – Било је то време мира. Мама ми је била Српкиња, отац је био Хрват, а једини проблем је био што је отац много пио. Он је био пуковник југословенске војске, а сви су они превише пили. На

Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“. О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада. Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција. У поздравној речи,

Данас 27 година од доношења првог Устава Српске

Данас се навршило 27 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање. Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике. Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Драган Марковина Фото: HRT

Град проусташких и антисрпских слогана

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте „Црвене звезде“ – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово „У“, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између „Хајдука“ и „Горице“, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом „Максови месари“ – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

БИТКА ИЗНАД НИША: Совјети и Американци су укрстили копља у Другом светском рату?

Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију јавности. Совјетске трупе су 7. новембра 1944. марширале близу српског града Ниша. Црвена армија и југословенски партизани су претходно ослободили Београд и успешно наставили да ослобађају Балкан. Поред тога, СССР је тада обележавао 27. годишњицу револуције 1917. године, тако да је колона била украшена многобројним црвеним заставама и праћена музиком војног оркестра. Сви су били изузетно добро расположени. Изненада совјетске војнике обузе немир када се на небу појавише десетине непознатих авиона. То је изгледало чудно, с обзиром да се није знало ни за какве

Прети рушење топовских шупа на Аутокоманди?

Привремена заштита некадашњег јеврејског логора на београдској Аутокоманди траје још само две године. Уколико се убрзо не донесе закон и ако не постане споменик културе, остаци стратишта ће нестати Остаци некадашњег логора Топовске шупе, на београдској Аутокоманди, где је практично започео Холокауст у нашој земљи, могли би да буду срушени уколико не добију статус културног добра! Како је, за „Новости“, потврђено у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, ова локација налази се под претходном заштитом, која је само привремена. Она се даје на три године, док се не прикупи документација неопходна да објекат „конкурише“ за заштићено културно добро. Претходна заштита за Топовске шупе већ је требало да истекне у

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

plascanska-dolina-nob.jpg

Сјећање на злочин у Јања Гори

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код  Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у  у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године.  Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА  Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Прича о забрањеној љубави

Волело се двоје младих… кад су хтели да се узму, душмани им не дадоше… Стихови познате песме могли би да се примене на причу о љубави Цилета и Бранке Марјановић. Епилог њихове личне приче je, ипaк, био другачији. Када се у јуну 1941. Драгослав-Циле Марјановић, голобради момчић из Ивановаца у Качеру, запутио у слободне српске планине, није ни могао да предвиди да ће тај чин драматично изменити његов живот. Први пут тада видео је Дражу Михаиловића, пуковника којем је – због његове очинске бриге, благог карактера и дубине идеализма – остао веран целог живота. Због помагања Равногорског покрета Цилета Марјановића су прогањали и хапсили Немци и љотићевци 1942, а 1944.

Ленка, храбра ратница са Таре

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. „Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.