Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Lenka, hrabra ratnica sa Tare

Lenka Pjević Rabasović
Lenka Pjević Rabasović

Lenka Pjević Rabasović, heroina Prvog svetskog rata, priključila se četi kojom je komandovao njen brat Cvijo, dok su sve njene zarobili i mučili. Ranjena je 1918.godine, ali je brzo opet opasala pušku i vojevala do oslobođenja

Devojka iz sela Bioska, na obroncima Tare, sanjala je samo jedno – venčanicu. San joj se i ostvario, ali tek pošto se, kako je govorila, prvo venčala sa puškom. Lenka Pjević Rabasović je najpre postala ratnica, pa tek onda supruga i majka.

„Moj devojački san o sreći, prekinuli su ratovi. Najpre dva Balkanska, pa onda onaj veliki, svetski. Oni su iz osnova, i u najlepšim godinama, pred udaju, promenili moj život i bacili me u najveća iskušenja i patnje. Devojačku spremu, sve što sam godinama vezla i plela, čuvajući uzgred ovce na pašnjacima Bioske, spakovala sam u sanduke“, pričala je lepa Lenka, a Antonije Đurić zapisao u knjizi „Žene – Solunci govore“.

Njen dom je postala zemunica. Izabrala je šumu i pušku, jer u Velikom ratu nije želela da se preda neprijateljima. Nije mogla da gleda kako muče narod, ubijaju ga, pljačkaju. Nešto se pobunilo u njoj. Pridružila se četi kojom je komandovao njen brat Cvijo Pjević. Iako je 1915. godine demobilisan, jer je na Rajcu teško ranjen, ponovo je uzeo pušku i organizovao četničku družinu na Tari, kako bi od okupatora branio svoje i okolna sela. Zbog njega je i Lenka dospela na „poternicu“, pa je umesto kukavičke predaje, uz blagoslov oca Jevrema, obukla uniformu i opasala pušku. Bila je čvrsto rešena u odluci da se usprotivi tom zulumu i odbrani nejake. Zapamtiće oni Lenku, govorila je.

„Beži, dete moje, kud znaš. Ne idi u njihove ruke. Mene neka muče, a ti se ne daj. Zdrava si i mlada, beži u šumu. Idi Cviju. Bolje da poginete, nego da padnete dušmaninu u ruke“, zabeležio je Đurić savete Lenkinog oca.

I otišla je. Poljubila je oca, okrenula se još jednom da vidi svoje selo, pitajući se koliko će ga dugo još gledati. „Možda će me Švabe uhvatiti i obesiti, kao tolike druge. A možda ću i u nekoj borbi poginuti. Borbi? Pa ja nikad pušku nisam opalila, ne znam ni kako se njom rukuje“.

Ali ubrzo je Lenka zapucala na neprijatelje. Kada joj je u jednom napadu brat dao pušku u ruke, nije imala vremena ni da razmišlja, već je samo povukla oroz. Cvijo ju je začuđeno gledao, rekavši joj da je rođena za vojnika i da je siguran da će moći da ga osveti, ako ga ubiju. I ubili su ga, avgusta 1917. godine na Tari. Lenka tada nije ni suzu pustila, znajući da bi je brat zbog toga prekoreo. „Junak, a plače. Jedina misao mi je bila: bomba! A Švaba navaljuje. Čekam da se približi, pa bacam bombe“.

Iako je bila skrhana od bola, želela je da ga, kako ju je zavetovao, osveti bombama i puškom. I njega i svoj izmučeni narod. Otac joj je bio u logoru, o ostaloj braći ništa nije znala, sestre su joj takođe bile zarobljene.

„Bila sam kao vuk. Tako sam se danju i kretala – vučki. A noću, preko proplanaka i kroz naselja, pored preplašenih seljana – hajdučki. Nisam bila sama. Bilo nas je u početku desetak, da bi se kasnije družina povećala na trideset. Dovoljno da se neprijatelju zada muka“. Iako je s vremena na vreme imala previranja zašto, ako je već odlučila da ratuje, nije otišla na front kao Milunka Savić, znala je da i svojim četovanjem pomaže Srbiji. Stizala je na sve strane, prerušavala se kada je trebalo, raspitivala o napredovanju srpske vojske, prenosila važna pisma… Stigla je i do Ljubice Čakarević, učiteljice i ratnice koja se probila do Solunskog fronta. Ona se divila njenoj hrabrosti, govoreći da će se o junačkim delima jednog dana uz gusle pričati.

Jedne noći 1918. godine, kada je njena četa upala u zasedu, Lenka je osetila oštar bol iznad kolena. Ranili su je. Prijatelj i saborac joj je previo ranu i pomogao da se prebaci u zaklon, a onda je stigao još jedan metak, koji joj je otkinuo samo dugme kaputa… Pa još jedan, koji je, srećom, poleteo ka kapi i skinuo je. Dva meseca nije mogla da se pomeri iz pećine u koju su je sakrili, a onda je opet krenula – u borbu. Bila je uzbuđena kada je srela seljake koji su se vraćali iz Užica i rekli joj da se neprijatelji povlače. Plakala je kao dete, misleći na mir. Kada se rat završio, a narod se radovao, Lenka je shvatila da nije srećna, jer je izgubila oca i braću Cvija i Vladislava, dok su joj druga dva brata Božo i Nešo teško ranjena.

– Trebalo je obnoviti razrušeno ognjište, privići se na miran život, zaboraviti sve one nevolje koje su me pratile – prisećala se Lenka.

Dve godine pošto je odložila pušku, udala se u Mačvanskom Prnjavoru za Mališu Rabasovića i dobili su sedmoro dece, a potom 14 unuka i deset praunuka. San joj se ostvario. Pronašla je sreću.

NEPRIJATELjIMA POKLONILA ŽIVOT I SLOBODU

Kada je u jednom okršaju Lenkina četa zarobila neprijatelje, na njoj je bilo da im presudi.

– Stojim i molim se: Bože, pomozi mi da budem pravedna. Ne dozvoli da presudi mržnja. Da ne podlegnem želji za osvetom. Da pobedi pravda. A šta je sada pravičnost? Šta je pravda? Pustiti ubice svoga naroda! One koji pljačkaju i ubijaju! Koji vešaju ljude! Zar nisam od njihovog zuluma pobegla u šumu? Kako su mučili moga oca Jevrema! Oni su oterali našu vojsku daleko od otadžbine. Pokazuju hrabrost na deci i starcima. Pobiti ih, pobiti – ispričala je Lenka iskreno šta joj je prolazilo kroz glavu.

I dugo se dvoumila… Ali, na kraju ih je oslobodila, poklonila im život rekavši da poruče svojim oficirima da se gube iz Srbije.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

SRPSKA HEROINA: Kako je Milunka Savić zarobila 23 bugarska vojnika

One su svojom hrabrošću i svojom patnjom zadivile Svet

POKOLj - Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.
POKOLj – Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.

 

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: