arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ХСП: Ако Блајбург „падне“, то је почетак краја хрватског народа

10. март 2019.

Ултрадесничарска Хрватска странка права /ХСП/ саопштила је, поводом одлуке Католичке цркве у Корушкој да не дозволи служење мисе усташама на блајбуршком пољу, да ће ако „падне Блајбурга“ то бити почетак краја хрватског народа. Из ове странке наводе да је историјска одговорност на премијеру Хрватске Андреју Пленковићу, те поручују да ће и даље долазити „на молитву и поклоњење невиним жртвама Блајбурга“. Они наводе да су „сви проблеми око комеморације и мисе у коинциденцији са доласком Иве Санадера на власт“, а да су кулминирали са садашњим премијером Пленковићем и његовим коалиционим партнером – Самосталном демократском српском странком /СДСС/ Милорада Пуповца, који је у овој коалицији „неспорни ауторитет у историјским и идеолошким манипулацијама“.

За лигу спремни

10. март 2019.

НK Ударник из Заблатја, НK Хрватски драговољац из Загреба и МНK Устаник из Сплита само су неки од хрватских фудбалских клубова чије ознаке јасно алудирају на НДХ, било да је ријеч о шаховници с првим бијелим пољем, слову ‘U’ или њиховој комбинацији Ако спорт као огледало друштва одражава не само најбоље већ и оно најгоре у њему, нимало не чуди недавна вијест по којој НK Ударник из подравског Заблатја у Општини Леград као своју службену ознаку користи велико слово ‘U’ које неодољиво подсјећа на оно усташко. Посредством службене интернетске странице општине, видјели смо такође да се у грбу клуба, који се иначе такмичи у четвртој жупанијској лиги, унутар тог ушатог

Сутра почиње Васкршњи пост

10. март 2019.

За православне вјернике сутра почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године прославља 28. априла. Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице. Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља. Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера

Николић са Милошевићем лице у лице: Игноришу жртве, вријеђају породице

10. март 2019.

Тамо се ових дана клицало ОВК, а албански представници, чак и један министар из њихових редова, кажу да то није ништа страшно и да те пароле нијесу уперене против никога у Црној Гори. Како нијесу, када у Црној Гори има војника који су се током деведесетих година на Косову и Метохији борили против албанских терориста и који су у тој борби изгубили некога свога или су били свједоци њихових злочина, каже Николић Актуелни режим у Црној Гори игнорише жртве ратова из 1990. и 1999. године и према њима се понаша као да не постоје. Све пријаве које смо специјалном државном тужилаштву и осталим правосудним службама поднијели задњих десетак година остале

Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева

10. март 2019.

У дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Сарајеву сутра ће пригодним програмом бити обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева. Директор Основне школе „Свети Сава“ Данијела Мрда изјавила је Срни да су обиљежавање Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, као и култура сјећања која се развија и његује код ученика дуг најмлађим страдалницима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла да ће се 11. март памтити као датум када је на тај дан 1995. године, за вријеме примирја, снајперских хицима одузет живот српским дјевојчицама Наташи Учур и Милици Лаловић које су се безбрижно играле ластиша испред своје зграде, дјечије наивно вјерујући одраслима. „Оне су биле ученице наше

Новости: Kрајње време да Ватикан каже шта зна о Степинцу

10. март 2019.

Први човек центра „Симон Визентал“ каже да је крајње време да Ватикан обелодани и документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату. Вест да је папа Фрања донео одлуку да 2. марта 2020. године буду отворени тајни архиви Ватикана који се односе на период Другог светског рата када је врховни поглавар био Пије Дванаести с великом пажњом је дочекана у јерусалимском Центру „Симон Визентал“ на чијем је челу чувени ловац на нацисте Ефраим Зуроф, пишу „Новости“. „Надамо се да ће постати доступни документи који ће помоћи да одговоримо на питања шта је папа Пије знао о прогону и убиствима Јевреја током Холокауста као и када је

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма „Засијаше гробови Солунаца“

10. март 2019.

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Почасти за Србина који је кренуо сâм на 16 авиона НАТО-а

10. март 2019.

Марку са ликом чувеног пилота Миленка Павловића, који је пре двадесет година погинуо бранећи небо над Ваљевом од НАТО авиона, овог месеца пустиће у оптицај „Пошта Србије“. Једна од централних улица у Осечини понеће име настрадалог пилота, преноси РТС.   Командант 204. Ваздухопловне бригаде поптпуковник Миленко Павловић, 4. маја пре 20 година херојски се борио без радара са 16 авиона НАТО-а. Успомену на славног пилота с посебном пажњом негују у његовом родном селу, Горњем Црниљеву код Осечине. Кустос музеја Милан Петровић истиче да су спомен-комплекс у оквиру кога се налази и спомен-дом посвећен пилоту Миленку Павловићу, својим добровољним прилозима и бесплатним радом изградили мештани Горњег Црниљева као и сви мештани Подгорине. „Желе да сачувају вечну успомену на нашег Давида који

Берић и 75 морнара усидрени у историји

10. март 2019.

Епопеју посаде ратне топовњаче „Драва“ адмирал Бошко Антић преточио у роман „Последњи монитор“. Њихов подвиг на почетку рата, сматра аутор, заслужује филм Историјска чињеница да је топовњача „Драва“, брод Краљевске морнарице Југославије, у априлском рату оборила 10 немачких и мађарских авиона и оштетила још 12 летелица, спада у рекорде ефикасности ратовања бродовља на рекама у Другом светском рату и проучава се на морнаричким академијама света. Та седмодневна ратна епопеја 76 морнара Краљевине Југославије априла 1941. подвиг је без преседана у морнарицама оног времена и идеална је подлога за филм или ТВ серију – каже адмирал Бошко Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране, официр који са више од 100 објављених књига,

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

10. март 2019.

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

svetozar-livada1.jpg

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: Дабогда те представљао проф. др Милорад Пуповац

10. март 2019.

Прихваћамо нагонске властодршце без провjере тко су и какви су људи, какво им jе знање, образовање и морал. Дакле, не стоjи да нас убише преjаке риjечи него константа прокључалог менталитета скороjевића, коjег само повиjест може измиjенити …Oн jе био одлучуjући глас за промjену назива Сабора у назив „Хрватски државни сабор“ из доба НДХ… Иако сам поjео, како се каже, с овим господином „оку соли“ ствараjући српске институциjе, не знам како да се према њему поставим. Да л’ да га сажаљевам, презирем или осуђуjем. Човjек ниjе оно што о себи примишља, него оно што о њему (не)дjела показуjу. Зато ми се чини да jе наjбоље да фактима о њему проговорим. Као

ХРТ емитовао изјаве ветерана испред натписа „УБИЈ СРБИНА“

9. март 2019.

Хрватска радио-телевизија /ХРТ/ емитовала је прилог у којем су хрватски ратни ветерани давали изјаве док је у позадини стајао натпис „Убиј Србина“. Портал „Index“ преноси да најновији примјер доказује да ХРТ остаје досљедан у скандалима и да баш никоме одговорном за ту емисију и информативни програм ништа није било спорно. „То је требало да буде лијепа прича о позитивној акцији и о Корчуланима који су поводом дана ратних ветерана дошли у Вуковар како би помогли социјално угроженим породицама својих сабораца, али ХРТ је и ту успио да угура говор мржње и паролу о убијању Срба“, наводи „Index“. Током изјаве у „Регионалном дневнику“ једног мјештанина Вела Луке и током изјаве Томислава

Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

9. март 2019.

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба Хајнрих Бенхаус ( Heinrich Berghaus ), главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате. Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“).  Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Процес за злочине у сплитском логору „ЛОРА“: Истина не сме бити заборављена

9. март 2019.

У Жупанијском суду настављен процес за злочине у сплитском логору „Лора“. Чаушић, један од тројице Требињаца, последњи сведочи на суђењу Дуићу У жупанијском суду у Сплиту настављено је саслушање бивших требињских логораша злогласног логора за цивиле и ратне заробљенике „Лора“, а у вези са ратним злочинима које је починио бивши управник тог логора Томислав Дуић. Слободан Чаушић, један је од тројице Требињаца који су последњи сведочили на суђењу Дуићу. Он каже да није лако поново се враћати у прошлост и присећати се свега онога што се догађала у хрватским логорима смрти. – Непријатно је, посебно када знате да онај који вас је мучио седи на метар иза ваших леђа док

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА