2019 - Страница 24 од 111 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2019 » Страна 24

Милан Ружић: Писмо ономе што је од нас остало

3. јул 2019.

Није ово написано због мене, тебе, њих, ових и оних – ово пишем због нас или барем због онога што је од нас остало Милан Ружић (Извор: Искра) Са кишом су ових дана падале и неке тешке речи које се тичу стања у Србији. Из потопљених улица изронили су проблеми и сакривено смеће. Депоније су се разлетеле около, а травњаци и улице заронили у блато. И нема више ни смисла говорити како је све у Србији добро, како напредујемо, како смо у „златном добу“, јер не би требало више да се лажемо. Дошли смо до тачке у којој се сабрало све оно чега смо се плашили толике деценије. Школство смо

“НОВОСТИ” ОТKРИВАЈУ: Два музеја на Старом сајмишту

3. јул 2019.

Шта доносе нова решења за Меморијал на Новом Београду? Страдање Рома биће део поставке „Пролазног логора Земун“ Меморијални комплекс на београдском Старом сајмишту састојаће се из два музеја: „Judenlager Semlin“ (Јеврејски логор Земун) и „Anhalterlager Semlin“ (Пролазни логор Земун). Ово предвиђа најновији Преднацрт закона о Меморијалу „Старо сајмиште“, који је Владина интерресорна радна група предочила представницима жртава. Најновија верзија овог акта разликује се од првобитне, коју је пре пет година израдила Kомисија Града Београда. Према првој, меморијал је требало да се састоји из три музеја: Музеја Холокауста, Музеја српског страдања и Музеја Порајмоса (геноцида над Ромима). Према најновијој, међутим, музеј страдања Рома био би у склопу „Пролазног логора Земун“. Цео

ДW: Хрватски „избрисани“ узалудно траже право на држављанство

3. јул 2019.

Да ли је могуће да некоме буде ускраћено хрватско држављанство, иако су му родитељи, па чак и сестре и браћа, хрватски држављани? Да, могуће је. Таквих жртава бирократије има, према неким проценама, чак 5.000. Пише: Dojče vele Родитељи Милана Шкорића су хрватски држављани који су седамдесетих година прошлог века у тадашњој СФР Југославији отишли да живе у околину Београда. Он је тамо и рођен 1983. године. У детињству је често и дуго боравио код деде и баке у Лици. Али данас је у Хрватској странац и у њој сме да борави три месеца од датума уласка у државу. Наиме, приликом уписа у матичне књиге у Србији, уписано му је држављанство

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

2. јул 2019.

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму Пише: Д. Матовић Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије. Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји. – У марсељском атентату на краља

Срђане, Млађане, Мрђане, ради којег и чијег народа сте гинули?

2. јул 2019.

Да је могла како Козара све да нас прогута данас а из своје утробе врати сву ону поклану чељад, била бих најсрећнија на свијету. Нисмо ми као народ, српски народ, заслужили своје свете Новомученике. Пише: Сандра Благић Организован је бесплатан превоз за све оне који су жељели одати помен мученицима, нејачи, женама, дјеци, старима, изнемоглима који су те крваве 1942. године поклани само јер су били православни. Хорда људи изашла из аутобуса, прошла поред Часног крста, гдје је служен парастос, и кренула каменим степеницама ка споменику. Неки са заставама политичких партија, поједини са петокраком на челу, ријетки са достојним знамењем и правим занимањем. Дошла раја на излет. Ма какав парастос!?

Борци НОР боре се за распопа Мираша?!

1. јул 2019.

Подршку „обнови ЦПЦ“ властима у Црној Гори дало удружење бораца НОР. Постали су „челична песница“ Мила Ђукановића. Ставови васељенског патријарха ништавни су им наспрам комитетских ЧЛАНОВИ Удружења бораца НОР-а затражили су од Владе Црне Горе да се законом уреди питање слободе вероисповести или уверења и правни положај верских заједница, енергично захтевајући од државних органа да истрају у решавању свих питања, од слободе вероисповести до власништва над верским објектима, и пре свега на обнови аутокефалности „Црногорске цркве“ без обзира на другачија канонска мишљења. – Ништа не тражимо што нам не припада, већ да оно што су градили наши преци буде наше, да се уклоне нелегално подигнути верски објекти, да се заустави

Фото: Тихомир Јањичек / Facebook / Promo

Грабар Китаровић се не одриче гласова екстремне деснице

21. јун 2019.

Предсједница Колинда Грабар Китаровић угостила је минуле седмице проусташку иницијативу Хрватски обредни здруг Јазовка и појединце који су годинама у Хрватској представљали Хрватски ослободилачки покрет (ХОП), организацију коју је основао Анте Павелић, пише хрватски недјељник Новости, уз констатацију да то указује да се актуелна предсједница не одриче гласова деснице. Колинда Грабар Китаровић (Фoтo: Profimedia) Недјељник подсјећа да, као и прошле године, кад им је уступила покровитељство над комеморацијом побијеним усташама код јаме Јазовка, предсједницу је прије неколико дана посјетио члан ХОЗ-а Јазовка Андреј Шебаљ. Павелићев зет Срећко Пшеничник представио је Шебаља 1997. године као највећу наду неоусташког покрета у Хрватској, дајући му велике заслуге за долазак ХОП-а из Канаде, гдје

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Борбе за Модричу су завршене. Командат ТГ-1 тадашњи пук. Новица Симић испред робне куће „Модричанка“. Коридор живота је пробијен, противник поражен, непријатељска застава под ногама. Видовдан, 28.06.1992. године. (Фото Ранко Ћуковић)

У НЕДЈЕЉУ 27 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ У АКЦИЈИ „КОРИДОР 92“

21. јун 2019.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић најавио је да ће у недјељу, 23. јуна, у Дугој њиви код Модриче бити обиљежено 27 година од бриљантне акције „Коридор 92“ у којој су српска војска и полиција побиједили хрватско-муслиманске снаге, отклонили блокаду са матицом Србијом и обезбиједили проток људи и роба. Милуновић је рекао да је циљ непријатеља био да Србима одузму слободу, те да се морало дјеловати због недостатка лијекова, хране, горива… Он је подсјетио да је Савјет безбједности УН тада забранио летове над овим простором, па ни ваздухом није могла бити остварена комуникација са Србијом и свијетом. „Због тога се догодила велика трагедија и у Клиничком центру

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

ВИДЕО-ТРАКА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ИЗНАЈМЉИВАНА КАО ХОРОР ФИЛМ

20. јун 2019.

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар“Веритас“. Из „Веритаса“ напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора. У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања

Огорчење због понашања Загреба по питању ексхумација Срба

20. јун 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ је, поводом 27 година од злочина хрватске војске над Србима на Миљевачком платоу, изразила протест и огорчење, због понашања Хрватске која не врши ексхумације познатих гробних мјеста. Српска координација, у име породица несталих, изражава огорчење и протест због лицемјерног и неразумног понашања и приступа Хрватске. У саопштењу се наводи да Хрватска, умјесто да ексхумира посмртне остатке из регистрованих гробница и гробних мјеста и појача идентификације, потхрањује ширење отворене мржње и вршење етнички мотивисаних кривичних дјела према Србима и тако ствара амбијент да се питање несталих српских жртава не рјешава. Српска координација понавља позив властима у

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

На прољеће премијера филма „Дара из Јасеновца“

19. јун 2019.

Након осам деценија од страшних злочина у Јасеновцу, најзад стиже пројекат од националног значаја. Најављена је премијера филма „Дара из Јасеновца“, у режији Предрага Гаге Антонијевића. Филм (Фото:Filmski centar Srbije) На конференцији за медије одржаној у Влади Србије, чувени српски редитељ Предраг Гага Антонијевић најавио је премијеру свог новог филма „Дара из Јасеновца“ за пролеће 2020. године, када ће се навршити и 75 година од ослобођења логора Јасеновац. Присутним медијима обратили су се Мајкл Баренбаум, амерички експерт за холокауст и стручни консултант на филму, Јелена Триван, предсједница УО Филмског центра Србије, Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма, Наташа Дракулић, сценаристкиња филма, Биљана Чекић, која игра главну улогу дјевојчице Даре и Марко

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

19. јун 2019.

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у