фебруар 2019 - Страница 10 од 16 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за фебруар 2019 » Страна 10

Јања

12. фебруар 2019.

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Линта: Напад на спортисте не изненађује у земљи чији је темељ усташтво

12. фебруар 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да недавни свирепи физички напад на ватерполисте „Црвене звезде“ у Сплиту није изненађење, ако се узме у обзир неспорна чињеница да је данашња Хрватска настала на темељима нацифашистичке НДХ. Линта је указао да је Сплит један од многих градова у Хрватској гдје је током деведесетих година прошлог вијека извршено брутално етничко чишћење Срба и отимање и уништавање српске имовине, као и да су Срби брутално премлаћивани и мучени на најразличитије начине и дио њих убијен у сплитском логору „Лора“. „`Лора` је од 1992. до 1997. године била логор смрти и кроз њега је голготу прошло преко 1.000 српских цивила, војника и

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

12. фебруар 2019.

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

12. фебруар 2019.

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Јеврејска општина осудила Трифуновића: Злочинци и жртве не могу у исти кош, нису исто Павелић и Иво Лола Рибар

12. фебруар 2019.

Јеврејска општина Београд упутила отворено писмо лидеру Покрета слободних грађана Сергеју Трифуновићу Гнусно је стављање у исти кош оних који су се борили против фашизма и оних који су помагали окупатору у прављењу Србије „јуденфраи државом“ – стоји у отвореном писму Јеврејске општине Београд упућеном лидеру ПСГ Сергеју Трифуновићу. Реч је о одговору на Трифуновићеву изјаву, у којој наводи да је „потпуно небитна ствар да ли неко у кући држи слику Драже Михаиловића, Димитрија Љотића или Броза или не знам Коче Поповића“. У писму Јеврејске општине наводи се да су њени чланови и на левој и на десној страни политичког спектра, али и да око једне једине ствари нема дискусије

Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић

11. фебруар 2019.

Један од неформалних одговора на писмо хрватских бискупа из новембра 2018. годинеупућено Патријарху Српском Иринеју, је недавна изјава епископа бачког Иринеја за хрватски „Вечерњи лист“ којом је објаснио да у нема потребе журити на одговор хрватским бискупима и да ће то Синод СПЦ учинити онога тренутка када осети да је за то право време. „Вечерњи“ је пренео како је Иринеј, између осталог, рекао и то „да иста господа треба да покажу да у ХБК нема усташки настројених бискупа“. Видно, то је изазвало реакцију хрватског усташе у покушају, некадашњег градоначелника Осијека и несуђеног руководиоца ХОС-а, Анта Ђапића, иначе врло контроверзног политичара, који није превише омиљен у хрватском друштву и који је

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

11. фебруар 2019.

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи

11. фебруар 2019.

Зидови Основне школе Скалице, у Сплиту, осванули су ишарани графитима који вријеђају Србе и славе усташе. Цијела улазна фасада ишарана је увредљивим и фашистичким графитима. „Мрзим школу и Србе“, пише на зиду код улазних врата. Цијела врата су ишарана црним спрејом. На другом зиду је латинично „У“ са крстом, а испод њега исписано „За дом“. Такође, црним спрејом написано је: „Смрт полицији“ и „Мрзим Србију“, а на једним вратима нацртан је велики кукасти крст, преноси „Слободна Далмација“. Ово је тек један у низу антисрпских и проусташких испада у хрватским школама. Након задарских инцидената са сличним графитима и жигосања ученице усташким словом „У“, услиједила је манифестација мржње на зидовима сплитске основне

Анто Ђапић: Буде ли требало, бићемо и усташе!

11. фебруар 2019.

Претпостављамо да ће данашња изјава хрватског политичара Анте Ђапића бити прихваћена са оцјеном да се ради о „минорној“ странци и добро познатом „букачу“ кога не треба схватати озбиљно. Ипак, његово јавно обраћање Патријарху српском Иринеју, Србима уопште и посебно „хрватским Србима“ како Ђапић зове оно мало преосталог српског становништва у Хрватској, звучи у најмању руку злослутно. Прилог са хрватског портала Dnevno.hr преносимо у цијелости. ZAPRIJETIO IRINEJU! ‘Dalje prste od Hrvata, ostat ćete bez njih. Bude li trebalo bit ćemo i ustaše!’ Autor: S.V. Ponedjeljak, 11. veljača 2019. u 11:43 Posljednja izjava patrijarha Irineja, nije ravnodušnom ostavila članove stranke Desno, čije priopćenje potpisuje Anto Đapić: “Srpsko-svetosavski patrijarh Irinej poručuje putem medija

Мандић: Повратак у Аустроугарску

11. фебруар 2019.

Познати књижевни критичар и публициста Игор Мандић сматра да Хрватска није држава и да се та земља враћа у Аустроугарску. „Нисмо суверени… Аустрија нам држи банке, а Мађарска технологију, нафту, гас, жељезаре. То је подјела по систему Аустроугарске“, оцјењује Мандић. Мандић у интервјуу за ријечки „Нови лист“ истиче да је хрватска држава била „илузија митомана из деведесетих /година прошлог вијека/“ који су мислили да ће „пуким дречањем: `Ми раскидамо све везе` – добити државу“. Према његовим ријечима, распродаја државне имовине домаћим криминалцима започела је као дар за њихово подржавање митоманске реторике о Хрватској, која ће „бити срећна када се отцијепи од Југославије“. „Прво је онима који су највише дречали, за

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

11. фебруар 2019.

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

11. фебруар 2019.

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

Пaтријарх: Хрватима смета што више уважавамо папу

11. фебруар 2019.

Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, истиче да од њих ништа друго није ни очекивао и да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, вређа жртве и хушка на рат одговара да од њих ништа друго није ни очекивао и истиче да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих. Патријарх је за Курир најавио одговор хрватским бискупима. „Они се жале што ми (СПЦ) више уважавамо папу него њх, њима то смета. Ми имамо своје мишљење о папи, за разлику од њих. Не распирујем мржњу нити хушкам на рат, нити вређм

Драгослав Бокан: Филмове против Срба највише снимају Срби

11. фебруар 2019.

Када је, почетком деведесетих, укључена тешка артиљерија тоталне пропаганде против Срба током распарчавања Југославије, посебну улогу добили су светски масмедији, и, наравно, најубедљивија и најсугестивнија од свих уметности: филм Редитељ и писац Драгослав Бокан годинама тврди да најновији балкански рат још није завршен – траје процес стварања „велике Албаније“ и постоји већ дводеценијска инерција утврђених пропагандних матрица. Списку умјетничих израза Холивуда у којима су Срби негативци, одговорни за крвопролиће деведесетих и за зла у балканским ратовима, придружио се недавно још један блокбастер. „Мој лични рат“, према уиграном шаблону доделом негативне роле Србима, својим лицемерним и једностраним погледом на велику несрећу изазвао је много негативних коментара, љутње, па и природног питања: Докле

Католичка црква у Хрватској обележила годишњицу смрти Степинца

11. фебруар 2019.

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одржао је беседу у загребачкој катедрали поводом 59. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, чија улога пре, током и после Другог светског рата још није разјашњена. У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске – није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину. „Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини“, запитао је