arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Pohorine.jpg

Фељтон 3. дио – Не ори тамо – тамо су клали!

24. октобар 2018.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра  2015. године. Похорине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту, у коме jе у Другом свjетском рату страдало jе 536 становника српске националности, или половина од укупно 1.080 становника. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена.  На пет мjеста у Великом Паланчишту, на коjима су усташе поклале мjештане, до октобра прошле године, значи

Спомен-плоча Сави Мркаљу у Сјеничаку, родном селу у Хрватској

24. октобар 2018.

У Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, у суботу, 27. октобра, биће откривена спомен-плоча Сави Мркаљу, првом српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика и претечи Вука Караџића. Ово обиљежје је постављено на локалном храму Преподобне мати Параскеве и рад је академској вајара Љубише Манчића из Београда, саопштили су организатори свечаности. Плочу су финансирали Кордунаши из Чикага. У оквиру обиљежавања 235 година од рођења овог претече Вука Караџића биће постављена изложба о његовом животу, дјелу и утицају на развој српског језика. Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом из Панчева, Удружењем Крајишника и Удружењем Крајишких Срба Прело из Чикага, а аутор је професор Милица Грбић. На свечаности ће

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

24. октобар 2018.

На 63. Међународном сајму књига у Београду биће промовисана публикација-каталог који представља резултат четворогодишњег рада на пројекту: „Албум сећања на наше претке из првог светског рата“. Ова публикација доноси приказ прворазредних сведочанстава – фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикација је посвећена обележавању стогодишњице од завршетка Великог рата. Аутори: Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић Рецензенти Проф. др Мира Радојевић, др Јана Алексић Текстови др Милош Ковић, пуковник др Далибор

Витез слободе

24. октобар 2018.

Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са мачевима. У књизи „Витези слободе“ новинара „Политике“ Милана Шантића, објављене давне 1938. више него заслужено место међу корицама освојио је и Благоје Крушић. Аутор је текст о Крушићу почео са Наредбом начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. у којој се износе сва херојства наредника Благоја Крушића а на крају наредбе лично војвода Бојовић даје закључак: „Наредника Крушића износим за пример и извор јунаштва и похваљујем га целој војсци.“ Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са

Језиве бројке које треба сви да знамо , као и о патњи инвалида и сиротиње !!!

24. октобар 2018.

Србија је у Првом Свјетском рату изгубила 1.247.435 становника или 28 посто цјелокупне популације.  Приредио Ђорђе Бојанић Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 посто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата. У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца. Србија је изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 60 одсто погинуло, а десет одсто је

Комисија: Завршена ексхумација тела 15 Срба ,жртава „Олује“, следи идентификација

23. октобар 2018.

Данас је на подручју Карловачке жупаније завршена ексхумација посмтрних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Данас је на подручју Карловачке жупаније завршена ексхумација посмтрних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Надлежни органи Хрватске завршили су процес ексхумације који је трајао шест радних дана и ексхумирани су посмртни остаци 15 лица и то на месном гробљу у Личкој Јесеници (5), гробљу Светог Петра у Дугој Реси (1), месном православном гробљу у Малом Козинцу (6), месном гробљу у Горњем Сјеничку (1), месном гробљу Божић у Подгорју Крњачком (1) и на месном гробљу у Тушиловићу

Незадовољни процесуирањем злочина над Србима у Посавини

23. октобар 2018.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац истакао је да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима на простору Посавине. „Незадовољни смо процесуирањем ратних злочина које су припадници Хрватске војске у садејству са јединицама такозване Армије БиХ и ХВО-а починили над Србима на простору Брода и Посавине“, рекао је Грабовац Срни. Према његовим ријечима, породице српских жртава рата узалуд годинама указују на двоструке аршине рада правосуђа у БиХ, које једино Србе осуђује на максималне казне затвора за наводно почињене ратне злочине по Кривичном закону БиХ, док се Бошњацима и Хрватима изричу

Папа је „љевичар“ и заступа „прочетничку опцију“?!

23. октобар 2018.

Хрватски десничарски медији и новинари критикују папу Фрању због успоравања канонизације Алојзија Степинца, надбискупа из доба усташке Независне Државе Хрватске, називајући га „љевичаром“ и „прочетником“. Српска православна црква и многи историчари сматрају Степинца бар морално одговорним за ћутање током геноцида над Србима. Папа Фрањо, односно свјетовно Хорхе Бергољо, „наставља традицију љевичарских прочетничких кругова, а не папе Јована Павла Другог“, преносе десни портали. Из ватиканске конгрегације за канонизацију наведено је да је процес канонизације кардинала Степинца успорен, те да тек треба „проучити ситуацију“ након завршетка рада католичко-православне комисије. „Ништа ново, прије годину дана написао сам да Степинац неће бити проглашен светим све док је папа Фрањо жив“, пише познати десничарски новинар

Митровић: Представљање монографије „Не заборави вољена земљо“

23. октобар 2018.

Представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила представиће сутра на београдском Сајму књига монографију „Не заборави вољена земљо“ и Зборник радова са округлог стола „Страдање Срба у посљедњој деценији 20. вијека“. Предсједник ове организације Недељко Митровић рекао је Срни да Републичка организација има за циљ да представљаем ових издања упозна људе у Србији и шире о размјерама страдања српског народа у протеклом рату на овим просторима. „Многи људи не знају о чему се ради и овај сајам је прилика да се шири круг читалаца и истраживача из Србије, региона и свијета упознају са трагичним ратним догађајима“, истакао је Митровић. Према његовим ријечима, монографија „Не заборави вољена земљо“,

Прилог истини о рушењу Његошеве капеле: Беч се стиди злочина, комунисти се поносе

23. октобар 2018.

Управо зато је главнина војних снага била усмерена на Ловћен, јер је Беч знао да кад падне Ловћен, бастион Српства, пада и Црна Гора, што се и десило, па је 11 јануар 1916, дан заузећа Ловћена, проглашен за војни празник и чак обележен израдом значки, медаља за учеснике те битке. Пише: Комнен Бећировић Редовно се Срби и краљ Александар оптужују да су срушили Капелу на Ловћену, а ево доказа из прве руке, из Беча који је признао сопствену одговорност, и на тај начин оповргава оптужбе, за које се испоставља да су најгоре лажи и клевете. Како сам, јесени 1971, открио у бечким архивама документа о том злоделу које су комунисти

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Покољ Срба у Козарцу 1941. године

23. октобар 2018.

Усташке снаге са подручја Приједора су током љетних мјесеци 1941. године, починиле страшне злочине над српским цивилним становништвом. Један такав монструозан покољ извршен је на мјесту Заједнице код Козарца. Усташе из Козарца су похватале бројне становнике из 13 околних села, те их 31. јула и 1. и 2. августа поклали и сјекирама масакрирали. Ријеч је о селима: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Горњи Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Ламовита, Петров Гај, Трнопоље. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. септембра  2017. године. Број од 172 покланих жртава означених на споменику не одговара стварном стању страдалих становника на Заједницама. Рачуна се да је

Сутра нова свједочења о страдању Срба у Орашју

23. октобар 2018.

Пред Судом БиХ сутра би требало да буде настављено суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције

Ирена Проскауер код плоче са очевим именом на партизанском гробљу у Рахићу.

Како је Ирена /Разија/ преживјела Усташе и Нијемце

23. октобар 2018.

Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер рођена је у Бечу од оца љекара Фрица из Катовица, у Пољској, и мајке Илзе из Леотена, у Њемачкој. Од Беча до Шамца прошла је два рата и запамтила много страхота. Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер, учитељица у пензији, једина је преостала особа из малене јеврејске колоније у Шамцу, која је почела да нестаје након њемачке и усташке окупације током Другог свјетског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. септембра  2017. године. Можда се за њу не би ни знало да 2015. године историчар Никша Незировић није написао књигу „Јевреји у Босанском Шамцу од 1863-1942. године“ о времену када

Срби и Роми на путу за Јасеновац (Фото: jewishvirtuallibrary.org)

Николић, Поповић, Јовановић – најчешћа презимена жртава Другог светског рата

23. октобар 2018.

Већина страдалих српске, ромске или јеврејске националности убијена је у својим селима или на путу ка логорима смрти, каже економиста Мирослав Здравковић који је истраживао податке о породицама и родовима жртава рођених на територији НДХ Уместо полемика о броју страдалих у Другом светском рату, стручна јавност све чешће истиче потребу да жртве добију своја имена и и да њихово страдање буде представљено на такав, много личнији начин. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. август  2016. године. Тако се и бројне поставке у спомен-комплексима, попут Шумарица или Маутхаузена, допуњавају поименичним списковима жртава, чак и њиховим кратким биографијама и фотографијама. Један такав, поименични, списак страдалих

Драгољуб Збиљић: Наредбу о враћању ћирилице из 1918. треба поновити данас

23. октобар 2018.

Поводом ослобођење Србије 1918. у Првом светском рату важно је подсетити на чињеницу да је забрањена ћирилица у окупираној Србији (1916-1918) враћена наредбом с роком од три дана у Београду и да је данас потребно такође наредбом вратити свих преко 90 одсто ћириличких табли замењених латиничким у комунистичкој окупацији Београда и целе Србије од 1954. године до данас. Сто година од првог ослобођења ћирилице у Србији Прошло је равно сто година од првог ослобођења српске ћирилице од окупационе латинице у Србији (1918) из времена ослобођења Србије у Првом светском рату. Тим поводом српскуи лингвисти у институцијама ни државе ни лингвистике тим се питањем не баве. Јер, када би се тиме

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА