Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Већина страдалих српске, ромске или јеврејске националности убијена је у својим селима или на путу ка логорима смрти, каже економиста Мирослав Здравковић који је истраживао податке о породицама и родовима жртава рођених на територији НДХ
(Фото: jewishvirtuallibrary.org)
Уместо полемика о броју страдалих у Другом светском рату, стручна јавност све чешће истиче потребу да жртве добију своја имена и и да њихово страдање буде представљено на такав, много личнији начин.
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. август 2016. године.
Тако се и бројне поставке у спомен-комплексима, попут Шумарица или Маутхаузена, допуњавају поименичним списковима жртава, чак и њиховим кратким биографијама и фотографијама.
Један такав, поименични, списак страдалих у Другом светском рату у бившој Југославији привукао је пажњу економисте Мирослава Здравковића, који се иначе бави и демографским истраживањима. Како објашњава, желео је да сазна више о пореклу Срба, Хрвата и Бошњака из Хрватске. Међутим, у том истраживању наментула се трагична историја ових простора на којем су током Другог светског рата многе породице остале без већег дела својих чланова, а неке су и потпуно нестале. Тако је посебан део свог рада посветио истраживању породица и родова жртава рођених на територији НДХ. Користио је више извора у којима су садржани пописи жртава Другог светског рата, укључујући и државни попис жртава из 1964, али и ревизије тог списка. Здравковић прецизира да се анализа страдања по презименима коју је радио односи на идентификована лица страдала у Другом светском рату, која су рођена на територији НДХ (увећаној за Барању и тадашњу италијанску територију у садашњој хрватској држави).
Међу јеврејским жртвама највише је страдало оних који се презивају Леви (1.238), Папо (1.139) и Алтанац (1.034)
– Већина жртава српске, ромске или јеврејске националности настрадала је у својим селима или на путу ка логорима страдања. Реч је о минималном броју страдалих – напомиње Здравковић.
Према његовом истраживању, највише је ликвидирано Рома с презименима Николић (3.282), Јовановић (1.791), Радосављевић (1.309) и Ђурђевић (1.118). Међу јеврејским жртвама највише је страдало оних који се презивају Леви (1.238), Папо (1.139) и Алтанац (1.034). Што се тиче жртава српске националности, рођених у НДХ, највише њих презивало се Поповић (2.441), међу муслиманским становништвом Хоџић (513), док је међу хрватским највише оних с презименом Бабић (289). Здравковић каже да је међу Хрватима углавном реч о партизанима и цивилима страдалим у италијанским логорима.
Процене о броју страдалих у Другом светском рату, у Јасеновцу или на територији НДХ, знатно се разликују, и то најчешће због жеље одређених група да убирају што већи број политичких поена, тврди Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида.
Међунационалну нетрпељивост додатно потпирује чињеница да сваки народ велича своје жртве, а умањује туђе. Ђурић истиче да одређене групе у Србији у име патриотизма лицитирају и манипулишу српским жртвама највише зарад што боље политичке пропаганде.
Страдале Тесле
Према пописима жртава које је за своје истраживање користио Мирослав Здравковић, на територији бивше Југославије страдала је 91 особа са презименом Тесла. Поред имена сваког од њих, као националност, уписано је Србин или Српкиња. Поред имена, наводи се и година, простор и начин страдања – у логорима Стара Градишка, Јадовно, Јасеновац, у директном терору, у збегу, убијени од усташа у родној кући, погинули у борбама и као припадници НОБ-а. Највећи број страдалих Тесла је из села Клипино Брдо, код Карловца, њих 20.
– Нема научне основе за тврдњу да је у Другом светском рату страдало 1,76 милиона људи на територији некадашње Југославије. Тај податак је производ политичких припрема за суђења у Нирнбергу и увећан је због тражења што веће одштете од Немачке. Држава је пописала жртве још 1964. године и ти подаци чувају се у нашем музеју. Никада нису званично објављени и знатно се разликују од података којима манипулишу политичари – објашњава наш саговорник.
Он напомиње да тачан број страдалих у Другом светском рату не може бити откривен, али можемо одредити најнижи број жртава. Ипак, наглашава да бројеви сами по себи ништа не значе, већ се морају пописати имена страдалих.
– Наш музеј редовно врши ревизију броја жртава. Податке које имамо упоређујемо са свим публикацијама објављеним у региону. Већ годинама се залажем за усвајање закона о попису српских жртава у 20. веку. Да бисмо успешно урадили овај посао неопходан нам је тим антрополога, демографа, историчара и статистичара који ће радити четири године. Имамо разрађену методологију по којој се морају прегледати све књиге са становништвом које су објављене од 1914. године до данас. На почетку се морају упоредити подаци о становништву из 1941. године са пописом 1948. године. То је огроман, али значајан посао. Ипак, држава није заинтересована за њега, а неће ни да нам новчано помогне – наглашава директор Ђурић уз напомену да се исход ревизије броја жртава сигурно не би свидео многим народима, али највише нашем.
„Олуја” очистила Хрватску ефикасније него НДХ
– Етничко чишћење из 1995. године, поготово „Олуја“, ефикасније је „очистило” Хрватску и Босну од Срба него покушај физичког истребљења овог народа у Другом светском рату – закључио је економиста Мирослав Здравковић упоређујући званичне статистичке податке из ових држава.
Број Срба у укупном становништву Хрватске и БиХ од 1921. до 2011. године пао је за око 13 одсто, каже овај статистичар који је месецима истраживао ову тему. Званични подаци указују да је на територији некадашње Југославије број Срба готово преполовљен. На попису одржаном 1921. године готово 30 одсто становништва у Краљевини СХС изјаснило се као Срби, а у ових пет држава данас живи око 16,7 одсто становништва српске националности.
На територији Хрватске и БиХ 1921. године живело је око 29 одсто Срба, а након Другог светског рата (1948. године) овај број пао је на око 26 одсто. На овом простору из године у годину све је мањи број становника српске националности. На попису одржаном 1981. године удео Срба у укупном становништву у Хрватској и БиХ био је 21 одсто. Попис 2011. односно 2013. године, у ове две бивше југословенске републике, указао је и да на овој територији сада живи 16 одсто становништва чија је националност српска. Миграције, ратови и све нижи наталитет главни су „кривци” за све лошију демографију, а Здравковић истиче да је страдање „прекодринских“ Срба значајно утицало на поражавајућу статистику.
Аутор: Јелена Попадић
Извор: Политика
Везане вијести:
