arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Kaзнa збoг сaмoћe

14. новембар 2018.

‘Нeмaм прaвo нa никaкву пoмoћ jeр живим сaмa и имaм пензију oд 1.100 кунa. Aкo je чoвjeк сaм, прeмa њихoвoм – нeкa киснe у влaститoj кући’, с прaвoм сe љути пoврaтницa Нaдa Joвичић из Црeвaрскe Стрaнe нa Koрдуну. Приje вишe oд пoлa вијека, дaвнe 1963. гoдинe, Нaдa Joвичић(73) из Слaвскoг Пoљa удaлa сe зa Душaнa, рaдишнoг и нaoчитoг мoмкa из Црeвaрскe Стрaнe. Гoтoвo 30 гoдинa свe je нeкaкo ишлo дoбрo и пo рeду. Tрoje њихoвe дjeцe – Jaндрo, Вишњa и Бисeркa – рaсли су нa рaдoст Нaдe и Душaнa, шкoлoвaлo сe, oдрaстaлo и свe je ишлo дoбрo. Живjeлo сe oд пoљoприврeдe; ниje билo oбиљa aли нити глaди, a дaни и гoдинe прoлaзили су у рaду и зaдoвoљству.

Од геноцида до мнемоцида

14. новембар 2018.

Борба за памћење геноцида над Јерменима траје и данас. За разлику од холокауста, код ког су прошле године и деценије док истина о покољу европских Јевреја није стигла до светске јавности, код агета, како Јермени зову катастрофу свог уништавања, од самог почетка није било ничег нејасног, није било заташкавања ни нагађања. Додуше, 1915. још није постојао Лемкинов правни термин „геноцид“, али за оно што се тада догађало било је довољно сведока, и они су то описали јасним речима. Сви су све јасно могли да виде, и тек је историја спуштала вео за велом на читав догађај и од историјске истине начинила предмет политичког спора. Кад се Први светски рат завршио,

Хрватска: Све већи притисци да симболи НДХ буду легализовани

14. новембар 2018.

Хрватска борачка удружења из рата деведесетих година прошлог вијека и бројни десничарски портали захтијевају да на сплитски аеродром буде враћен грб Независне Државе Хрватске. „Велики грб са првим бијелим пољем и јасном алузијом на НДХ постављен у аутобусу аеродрома Сплит! Спорни знак хитно уклоњен, Министарство изражава жаљење“, био је наслов текста у локалним новинама у којима је грб назван – усташким. Подршку уклањању усташког грба дали су и Министарство мора, саобраћаја и инфраструктуре, градоначелник Трогира, као и историчар Твртко Јаковина. Међутим, десничари потсјећају хрватске власти да им некада тај грб није сметао, те да је и независност Хрватске прослављана под грбом са првим бијелим пољем. Тако је 30. маја 1990.

Најава: Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ у Бањалуци

14. новембар 2018.

Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. ОВК и војске Албаније долази у Бањалуку да се дружи са читаоцима и потписује књиге. Сриједа, 14. новембар 2018. у Светосавсом  културном клубу од 15 до 17 часова     Везане вијести: Живот за отаџбину: Бесмртни батаљон | Јадовно 1941. Представљена књига „Зов карауле“, исповијести војника са … (КУРИР ТВ) С ЈУНАЦИМА С КОШАРА ОЧИ У ОЧИ: Албанци су … „Зов карауле“: Војнике са Кошара није поразио рат, њих је … Потпоручник Лео | Јадовно 1941. Идемо даље… | Јадовно 1941.

СПОМЕН НАШОЈ ГОЛГОТИ: Најављена премијера филма „Краљ Петар Први“

14. новембар 2018.

Филм обухвата Церску и Колубарску битку, пут преко Албаније. Прича о највољенијем српском краљу, али и о обичним војницима, који су заједно проживели пакао Првог светског рата. Историјска драма „Краљ Петар Први“, редитеља Петра Ристовског, која ће премијерно бити приказана 5. децембра у Сава центру, на великом платну ће представити причу и о највољенијем српском краљу, али и о обичним војницима, који су заједно проживели пакао Првог светског рата. – Основна нит је грижа савести краља Петра Карађорђевића, који сматра да је рат могао да се избегне – казао је, за „Новости“, редитељ Петар Ристовски, на премијерном представљању трејлера за овај филм. – Краљ осећа сваку жртву рата на својим

СУТРА НОВА СВЈЕДОЧЕЊА О УБИСТВУ ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ

14. новембар 2018.

У Суду БиХ сутра би требало да буду саслушани нови свједоци Тужилаштва БиХ у наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву. У предмету „Велики парк“, осим Викића, оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Викић, Пушина, Узуновић и Човчић су, према оптужници, били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА ЗАТРАЖИ ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

14. новембар 2018.

Београд мора да затражи помоћ релевантних међународних организација поводом одлуке Загреба да упути јавни позив којим у закуп даје одмаралишта и друге некретнине на Јадрану на које Србија полаже право према Споразуму о сукцесији, сматра предсједник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта. Он је нагласио да је то сада једини начин, јер је пропуштена прилика док је Хрватска у приступним преговорима за чланство у ЕУ преговарала о поглављима која се тичу заштите људских права. Према његовим ријечима, упућивање јавног позива представља наставак отимања српске имовине која траје већ 27 година и кршење бечког Споразума о сукцесији, односно aнекс Г тог споразума који се односи на приватну

Pogled_na_logor_sa_Gradine.jpg

Кући идеш, трпи

14. новембар 2018.

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Усташе славе изнад лешева

Фуртули свитања нема!

14. новембар 2018.

Логорашима наређено да убију Рада Фуртулу због покушаја бекства. Реља, удари ме добро да што пре свршим, вапио несрећник Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. маја  2016. године. НАЈСТРАШНИЈЕ је било средином марта 1942. кад смо нас 12 другова били ослобођени од рада и спремали се да кренемо у слободу, причао је Реља Милановић. Један од нас, Раде Фуртула, из околине Сарајева, покушао је да побегне из логора. Бекство му није успело. Пронађен је у клозету око девет сати увече, кад нико није смео бити изван бараке. Раде се претварао да је у несвести. Приликом испитивања признао је да је хтео да

Бивши стражар СС-а свјестан ужасних услова у нацистичком логору (ВИДЕО)

14. новембар 2018.

Бивши стражар СС јединице Јохан Рехбоген рекао је данас на суђењу у Њемачкој да је био свјестан ужасних услова у концентрационом логору Штутхов, али да није учествовоао у звјерствима према затвореницима. Рехбогену, који има 94 године, суди се за саучесништво у убиству више стотина људи. Он је рекао да се није супротставио послу за који је био задужен од 1942. до 1944. у том логору због страха да ће бити кажњен, пренијела је Њемачка новинска агенција (ДПА). Он је био у логору Штутхоф крај пољског града Гдањска од јуна 1942. до септембра 1944. године. Тужиоци тврде да је знао да су заточеници логора брутално убијани. Више од 60.000 људи убијено

Херцеговци у Србији : Чиме је Паљетак заслужио Шантићев шешир?

14. новембар 2018.

ХЕРЦЕГОВАЧКА УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ СПКД ПРОСВЈЕТА – ОДБОР У МОСТАРУ. Изнeнађени одлуком мостарског одбора СПКД Просвјета, да награду Алекса Шантић на овогодишњим Шантићевим сусретима, додели хрватском академику Луки Паљетку, представници херцеговачких удружења у Србији осећају потребу да поставе одређена питања, са надом да ће отклонити дилеме које је оваква одлука у њима изазвала. Чини нам се најблаже речено непримереним, после свега  кроз штa је наш народ прошао са комшијама у двадесетом вијеку, да награда са Шантићевим именом буде додељена хрватском песнику. Познато је да је Мостар са својом Српском православном општином, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века био прави културни и привредни центар православних Срба у Херцеговини,

Јединствен споменик српским браниоцима

13. новембар 2018.

Немачки генерал Аугуст фон Макензен после освајања Београда 1915. наредио је да се српски браниоци, њих 36, сахране међу немачким војницима. „Војници, ви не полазите ни на Италијански, ни на Руски, ни на Француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог и оштрог. Ви полазите на Српски фронт и на Србију, а Срби су народ који изнад свега воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.” Тако је у саопштењу пруским ратницима који су 1915. године пребачени са Источног фронта да се боре у Србији на положајима

ЗЛОЧИНЦИ ОВК МОГУ ДА КУПЕ СВЕ, ОСИМ ВОДЕ КОЈОМ БИ СПРАЛИ ЗЛОЧИНЕ

13. новембар 2018.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да вође терористичке ОВК, а сада највиши званичници самопроглашеног Косова, након што су купили слободу у Хагу, сада од „крвавог новца од фонда `Жута кућа` купују чланство у Интерполу и мјеста ближе државницима свјетских сила“. „У једно смо сигурни – ти злочинци и терористи новцем могу купити и слободу и места у међународним организацијама, али не могу нигде купити воду која би са њихових руку спрала крв наших жртава“, поручују из Удружења. Наводећи да свјетски моћници добро знају из каквих руку примају новац и како је стечен, породице окупљене у Удружењу питају да ли је могуће да и њихове

Уручена 23 постхумна одликовања

13. новембар 2018.

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић уручио је данас у Источном Сарајеву 23 постхумна одликовања Медаља заслуга за народ породицама погинулих бораца Војске Републике Српске из Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, Пала и Вишеграда. Драгичевић је изјавио новинарима да је до данас постхумно уручено 1.740 одликовања, а за ову годину су планирана 174. „Када неко да живот за Републику Српску, онда нема ништа нормалније него да се на овај начин одужимо погинулим борцима и њиховим породицама“, рекао је Драгичевић. Он је навео да се у Српској ради на рјешавању социјалних, материјалних и статусних проблема бораца и да је највећи успјех постигнут у рјешавању стамбених проблема породица погинулих бораца. Драгичевић је

СУТРА О ЗАХТЈЕВУ ЗА ПУШТАЊЕ ВАСИЉКОВИЋА

13. новембар 2018.

Жупанијски суд у Вараждину одлучиваће сутра о захтјеву да се Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, пусти на слободу након што је одлежао двије трећине затворске казне. Судско вијеће ће видео-линком саслушати Васиљковића, али не постоји прецизан рок када би могли да донесу пресуду. Члан тима одбране Саво Штрбац рекао је Срни да ће одлучивати трочлано судско вијеће, којим ће предсједавати надлежни судија за извршење казни. „Уколико пресуда буде позитивна на њу је могуће уложити жалбу Врховном суду Хрватске у року од три дана, а затим ће се све одвијати по хитном поступку. Након коначног рјешења, поступајући судија има три дана да напише рјешење о пуштању на слободу, а затворска

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА