2018 - Страница 27 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 27

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

12. новембар 2018.

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво. Године 1934. старешина jе био др. Спасоjе Мадираца, заменик Никола Миладиновић, таjник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благаjник Милан Старчевић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула 2015. године. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илиjа Ђилас, Милан Павлица, Терезиjа Ивчић и Воjислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњаjић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Каjзер, Милан Миљеновић и Воjин Согонић. (1) Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе

Владика Сава окружен пријатељима после хиротонисања у Сремским Карловцима (Фото Лична архива)

Живот дао, али народ није оставио

12. новембар 2018.

На буран живот и трагичан крај владике Саве подсећа само име црквеног хора који носи његово име и табла у храму, а предлог да бар једна сеоска улица носи његово име још није прихваћен Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. септембра 2016. године. Башаид – У храму Светог Николе осамдесетих година прошлог века постављена је табла на којој пише да је овде служио парох Светозар Трлајић, потоњи епископ горњокарловачки Сава, који је скончао 1941. мученичком смрћу на Велебиту. То је једино обележје на овим просторима завичаја тог човека који је почетком овог века проглашен за свеца. На њега подсећа још само хор

Здравко Крстановић: Теслин Смиљан без Срба

12. новембар 2018.

Масовно истребљење започела Павелићева НДХ, а окончано jе деведесетих. Мемориjални центар Николе Тесле служи за то да се сакриjе истина о судбини Теслиних рођака и сународника Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године. Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена jе 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила jе њена машинериjа смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек

Шта се крије иза цвета који се у Србији носи поводом Дана примирја

12. новембар 2018.

Љубичасти цвет који се 11. новембра носи на грудима подсећа на крај Великог рата, али и на Наталију Обреновић, жену краља Милана и мајку Александра, последњег српског владара из те династије. Школарци се 11. новембру радују јер знају да тог дана неће бити наставе. И одраслима овај датум прија јер је радна седмица за један дан краћа. Али многи, осим назива празника Дан примирја у Првом светском рату, не знају шта се тачно празнује, због чега се на грудима носи значка с малим љубичастим цветом и по коме је он добио назив. Сваког 11. новембра обележава се дан када је 1918. у Првом светском рату у Француској потписано примирје. У

У ГРАЦУ СЕ РУКОВАЛИ ПОТОМЦИ ХАБСБУРГА И ПРИНЦИПА

12. новембар 2018.

Анита Хохенберг, прапраунука аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда и Бранислав Принцип, потомак рођака Гаврила Принципа руковали су се данас симболично на стогодишњицу од завршетка Првог свјетског рата. Током сусрета у Грацу потомци Хабсбурга и Принципа пружили су руке у склопу догађаја названог „Руковање за мир“, преносе београедски медији. Аустријски умјетник Игор Петковић организовао је у Грацу низ културних догађања поводом сто година од завршетка Великог рата и позвао најближе рођаке двије породице које су биле директно уплетене у његов почетак. „Био је то њихов први сусрет. И био је емотиван“, рекао је Петковић. Гаврило Принцип убио је аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914. године.

Париз више није Град светлости

12. новембар 2018.

Црни вео преко историје – француска администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, која је током Првог светског рата изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације. Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред седења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан победе у Првом светском рату више личи на дан победе у косовском рату 1999. Француски председник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповеда америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости. Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи

ИСПОВЕСТ ПОТОМКА НАШЕГ СЛАВНОГ ВОЈСКОВОЂЕ: Мом прадеди Живојину Мишићу село и част били изнад свега

12. новембар 2018.

Ђорђе Стојанац у разговору за „Новости“: Мој прадеда своје сељане стављао испред катедре на војним школама. Мом прадеди су били важнији његови сељани од катедре на војним школама, а у мојој породици се с колена на колено преносе његове врлине – скромност, част и поштење. То у разговору, за „Новости“, истиче праунук славног војводе Живојина Мишића Ђорђе Стојанац, који данас живи у Паризу. – Растао сам поред бабе Олге која ми је од малих ногу, од како знам за себе, причала о свом оцу, о његовом детињству, ратовању, голготи преко Албаније. Живела је најдуже од све Живојинове деце, све до 1977. године. И касније, када бих долазио из Француске да

Злочини католичког клера као подсјетник бискупима

12. новембар 2018.

Изјава бањалучког бискупа Фрање Kомарице којом пореди Бањалуку и Блајбург представља врхунац лицемјерства, посебно што је изговорена из уста једног високог вјерског великодостојника у мјесту великог српског страдања само неколико дана након обиљежавања годишњице убиства владике Платона и хиљада недужних Срба. Бискуп би требао бос да ходи од Бањалуке и Дубице до Градишке и Јасеновца и моли за опрост умјесто што служи помен злочинцима у Блајбургу. Умјесто одговора, бискупе Фрању Kомарицу, Винка Пуљића, Јураја Језеринца, Анте Иваса, Миле Боговића и остале челнике католичке цркве и ултра-десничаре који правдају и минимизирају усташке злочине, треба подсјетити на само неке од великих злочина католичког клера почињеног над недужним српским цивилима током 20-ог вијека.

Милан Ружић: Разграничење

12. новембар 2018.

Видим да је све више присутна идеја о разграничењу, а и сам термин нас је залудео од онда када су га први пут искористили. Ево, и ја сам за разграничење, али друге врсте. За оно сам разграничење којим бисмо видели шта је остало и где је граница између Србије и Срба. Много је данас Срба који Србију мрзе и поричу да су оно што су и да су рођени тамо где јесу. Прво да видимо коме припадају злочини, коме мучеништво, коме меци у телу, а коме венци на челу. Да разграничимо мученике од мучитеља, Србе од несрба, искрене од плаћених патриота, националисте од нациста, Милошевића од Хитлера и све остало

Ужас какав се не памти

11. новембар 2018.

Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

10. новембар 2018.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Гробна тишина преко Саве

10. новембар 2018.

„Стаза смрти” – преко Саве je Градина, a десно кућа Пере Вукића Не употребљаваjу ватрено оружjе да се не би чуло. У томе су фашисти нашли већу предност за скривање страховитих масовних злочина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. новембра 2015. године. Усташе су говориле сељацима: – Идете на запис у канцелариjу, дезинфицирати се, окупати, na онда у село. Енo, видите тамо преко, a оданде ћемо вас раселити no Славониjи. Преко Саве je царевала гробна тишина и заиста су се видjеле куће. Нетко je ударао шаком no дашчаноj прегради. Прелазите! Што приjе овамо! Пожурите! Знамо што то значи. Осjетисмо непосредну опасност. Одмах

Бура у Хрватској : Усташлук на сплитском аеродрому

10. новембар 2018.

Реаговао је и градоначелник Трогира Анте Билић рекавши да је реч о непримереном и неприхватљивом знаку и да се тако нешто више не сме догодити. У аутобусу аеродрома у Сплиту, који превози путнике до од града до аеродрома јуче ујутро путници су остали шокирани када су угледали усташки грб. На месту где се ставља пртљаг била је стављена подлога у облику усташког грба, који почиње са белим знаком у шаховници. Како пише сплитска Слободна Далмација неки од путника одмах су интервенисали и тражили да се макне та подлога, а одмах је обавештена и управа аеродрома. У званичном саопштењу наведено је да је подлога израђена од црвено-белих квадрата, а одмах је

Душан Буковић: ШТА ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА ХОЋЕ ДА КАЖЕ?

10. новембар 2018.

Шта Вељко Ђурић Мишина очекује од несрећних, обесправљених и потлачених Срба, којима и сам припада, да му донесу списак од преко седам стотина хиљада српских жртава хрватског усташког терора у Другом светском рату, као доказ? Такође, треба рећи да није само проблем у острашћеном „историчару“ Вељку Ђурићу Мишини, проблем је у Брзовој идеолошкој, безумној, утицајној, рајетинској, дефетистичкој, интернационалној, глобалистичкој, екуменској, издајничкој, интермаријумској, фабијанској, марксистичко-масонској и инфантилној елити у Београду – Јосипграду, коју између осталих представљају и проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић, који су усташком представнику, новогебелсу Корбу доделили награду „Андреј Митовић“ за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа

Горан Комар: Спаљивање књига

10. новембар 2018.

Српска историја, измакнуто, чува се у Хиландару, Дубровнику, Венецији. У Срба – само измакнуто. На српском матичном тлу – погорјело Митрополит Црне Горе пружа наду у високо црквено-државно покровитељство идеји одрицања од покрета комуниста Јосипа Броза као једини активни високи ауторитет у српској народној цркви који јавно износи став о најдубљем националном расколу у историји Срба. То покровитељство може задобити своје формалне оквире било када и само Бог зна хоће ли се то збити за двије или двадесет година. Овоме народу, дакако, не треба одмазда, већ само и искључиво отклон. То је услов одржања. Бројни су ауторитети из круга високих службеника Цркве Христове (а нема виших од епископа) који ћуте