Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Šta se krije iza cveta koji se u Srbiji nosi povodom Dana primirja

Datum objave: ponedeljak, 12 novembra, 2018
Veličina slova: A- A+

Ljubičasti cvet koji se 11. novembra nosi na grudima podseća na kraj Velikog rata, ali i na Nataliju Obrenović, ženu kralja Milana i majku Aleksandra, poslednjeg srpskog vladara iz te dinastije.

Foto: Vikipedija

Školarci se 11. novembru raduju jer znaju da tog dana neće biti nastave. I odraslima ovaj datum prija jer je radna sedmica za jedan dan kraća. Ali mnogi, osim naziva praznika Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ne znaju šta se tačno praznuje, zbog čega se na grudima nosi značka s malim ljubičastim cvetom i po kome je on dobio naziv.

Svakog 11. novembra obeležava se dan kada je 1918. u Prvom svetskom ratu u Francuskoj potpisano primirje. U okviru obeležavanja ovog praznika u mnogim zemljama se održavaju svečanosti, a nose se i posebna obeležja. Od pre nekoliko godina kod nas je to upravo natalijina ramonda, cvet čija je simbolika višestruka. Ova biljka se osim na istoku Srbije, može naći i na planini Nidže.

Njen vrh je Kajmakčalan, na kome se odigrala čuvena bitka u Velikom ratu. Natalijina ramonda se naziva i cvet feniks jer kako ukazuju poznavaoci, ova biljka kada se osuši, ukoliko se zalije, može da oživi poput naše zemlje posle Prvog svetskog rata.

Predznak natalijina, koji je dat ovom cvetu, dodeljen je u čast Natalije Obrenović, prve kraljice savremene Srbije i žene koja je srpskom narodu pomagala u toku Velikog rata.

Ulice koje se ne ukrštaju Tragovi prvog kraljevskog para moderne Srbije i danas se nalaze u centru prestonice. U samom srcu grada gotovo paralelno idu ulice Kraljice Natalije i Kralja Milana. One se ni u jednom delu ne ukrštaju što na neki način simbolično ukazuje na nepremostive razlike iz doba vladavine Milana i Natalije.
Sudbina ili slučajnost, ali u Ulici kraljice Natalije godinama se nalazi Ruski dom i porodilište naroda koji je neizmerno volela.

Ljubav prve kraljice iz dinastije Obrenović prema našem narodu počela je znatno ranije. Natalija Petrovna Keško rođena je u Firenci, ali su ona, njene sestre i brat još u detinjstvu ostala bez oca koji je bio rusko vojno lice. Već s petnaestak godina, kako beleže hroničari, Natalija je ostala i bez majke, moldavske princeze, pa njena baka odlučuje da je uda.

Prilika je bio Milan, iz srpske vladarske dinastije Obrenović. Natalija ipak nije puno poznavala istoriju naše zemlje, sem da je u njoj ubijen Milanov prethodnik na čelu Srbije, knez Mihailo.

Pre sklapanja braka, knez i buduća srpska kneginja, videli se samo tri puta. Verili su se u leto 1875, a venčali su se već u oktobru te godine. Baš tada je, kako kazuju hronike, počela i ljubav između Natalije i našeg naroda, ali su i krenula neslaganja s knezom.

Dok je Milan želeo da se venčaju u inostranstvu, Natalija je htela da to bude u Srbiji. Želju mlade kneginje za približavanjem narod je, po svemu sudeći, brzo prepoznao jer, kako je ona zapisala u memoarima, kada je stigla u Srbiju primetila je toplinu ljudi prema njoj.

Već naredne godine Natalija je rodila prvog sina, budućeg monarha Srbije Aleksandra, a dve godine kasnije i Sergeja, koji je umro ubrzo posle rođenja.

Natalija 1882. postaje prva kraljica moderne Srbije, ali život na dvoru joj, kako je zabeleženo, nije bio previše lagodan. Još dok je bila kneginja, knez Milan je oterao njene sestre, kao i njenu omiljenu tetku, a nije joj dozvolio ni da ode na sahranu bratu.

Sukobu vladarskog para doprinelo je i neslaganje oko imena dece. Milan je želeo da prvorođenom sinu ime da po Milošu Obrenoviću, ali je prevagnula Natalijina želja. Nesuglasice su izazivale i političke teme jer dok je ona smatrala da Srbija treba da bude odana Rusiji, Milan se okretao Austriji pogotovu posle razočaranja u Rusiju zbog Sanstefanskog sporazuma, kojim je Srbija bila oštećena.

Nesaglasje kralja i kraljice narastalo je iz godine u godinu, a kako stoji u zapisima, tome su doprineli njena tvrdoglavost i njegova neverstva. Sve je kulminiralo u proleće 1887, kada je Natalija odbila da se rukuje sa suprugom grčkog otpravnika poslova, za koju je sumnjala da je Milanova ljubavnica.

Posle toga, kralj je rešio da suprugu udalji. Poslao ju je na godinu dana van Srbije s Aleksandrom, koji je trebalo da se usavršava.

Kraljica i naslednik trona bili su u više država, a kada je godina prošla, Milan je zatražio razvod i priredio otmicu sina. Nije vredelo mnogo ni to što je kraljica imala naklonost našeg naroda. Brak je razveden, o čemu je pisala i inostrana štampa.

Godinu kasnije Milan je napustio tron, a Natalija je dobijala povremene dozvole za kratke posete. Kako je zabeleženo, u jesen 1889. u Beogradu su mnogi građani dočekali voljenu kraljicu, ali joj je odlazak na dvor bio zabranjen.

Tu nije bio kraj Natalijinim mukama. U srpsku prestonicu ubrzo je ponovo došao i Milan, od koga je već 1891. traženo da napusti Beograd. On je pristao, a jedan od uslova je bio da ode i Natalija. To je izazvalo demonstracije jer ljudi nisu želeli da kraljica ode.

Ona je ipak prognana u Zemun. Natalija je bila ponižena, a jedan od odlučujućih udaraca zadao joj je sin Aleksandar kada je odlučio da stupi u brak s Dragom Mašin, za koju je kraljica znala da je nerotkinja.

U zapisima je ostalo da je živela povučeno, da je pružala pomoć Srbima u toku Velikog rata, a da je posle toga prešla u Pariz, gde je bila u ženskom manastiru i gde je živela u bedi.

Natalija Obrenović, koju su u Evropi u prvoj polovini 20. veka opisivali kao najtužniju kraljicu na Starom kontinentu, preminula je u prestonici Francuske u maju 1941.

Autor: Dejan Aleksić

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Spomen-ploča „muhamedanskom bataljonu“ koji je branio Beograd

Dan primirja u Prvom svjetskom ratu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top