2018 - Страница 167 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 167

Замислите да сваког дана идете 35 километара на посао. Али, не превозом, него пешке. И да немате плату. Плата вам је што сте живи.

19. март 2018.

Или, градите фабрику. Или копате водовод. Од хране, добијете пола векне хлеба. Сваки други дан. Понекад супа, ко зна од чега. Грејања нема, дрвене бараке кроз чије несавршене зидове хуче ледени ветар је место становања. Не и одмора, јер нема одмора: или се ноћу спава, или се иде на посао. Сваки дан, око 18 километара у једном правцу, па исто толико назад. Пешке. Док не умрете. Ако вас пре тога неко не убије кундаком јер сте Србин. Или вас покоси тифус или нека друга страшна болест. Или се, просто, отрујете јер са ђубришта узимате остатке бачене хране, често пресне, која није била довољно добра ни да се скува. Или вам

Откопавање истине: Истина више није под земљом

19. март 2018.

Три године рада Државне комисије за тајне гробнице убијених после септембра 1944. године: Евидентирано више од 36.000 жртава ослободилачког терора. Око 200 тајних стратишта Када смо у јуну 2009. године објавили шокантну и шест деценија скривану истину да је одмах по ослобођењу од нацистичке окупације убијено у нашој земљи више десетина хиљада грађана Србије, стручна и политичка јавност се узбуркала. * Комунистичке организације су негодовале, тврдећи да се бројке надувавају, а чињенице прекрајају. * Интелектуалци, писци, историчари, академици, укључили су се у полемику и захтевали да истина изађе на видело. * Потомци жртава први пут осетили су наду да ће после 60 година добити могућност да својим настрадалим прецима запале свећу. ЗЛОЧИНЕ НА

Једно (не)пријатно сећање на 1982. и „Голубњачу“

19. март 2018.

Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада

НАТО "баца" бомбе на Нови Београд Фото: ЕПА/Саша Станковић

„НАТО је 1999. године починио екоцид у Србији“

18. март 2018.

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић рекла је да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. године починио екоцид, да је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести и да се нада да ће брзо бити формирано коордионационо тело за испитивање последица агресије. Грујичићева је навела да само од леукемије смртност од 2002. године до данас повећана за 139 одсто. Она је указала и на проблем аутоимуних болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту, на повећану стерилност код мушкараца, као и да посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце обољеле од малигних болести у односу на време пре агресије. – Не сме се

Обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића

18. март 2018.

Служењем парастоса на гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске Републике Српске. Парастосу је присуствовао министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је поручио да се мора сачувати од заборава жртва најмлађег борца Војске Републике Српске, који је уткао свој живот у Српску. „Споменко треба да буде примјер другима како се брани слобода и како се живот не штеди за слободу и за оно што нам припада, а то је српство, наша вјера – то је наша држава“, рекао је Савановић. Он је оцијенио да је Споменко „жртва дугодишње етничке мржње на овим просторима

Егзодус почетак нове епохе – Источног Сарајева

18. март 2018.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић изјавио је да се егзодус Срба из Сарајева мора обиљежавати без обзира на различита виђења тог догађаја, јер то представља „крај епохе са тужним крајем и почетак нове епохе која се зове Источно Сарајево“. „У бројевима гледано, послије Београда, Сарајево је било други српски град који је имао највећи интелектуални и људски капитал. Срби су вијековима уназад стварали нешто што се звало градска средина. Одлуком Срба да изађу из Сарајева прије 22 године, на неки начин, тај капацитет се потрошио, јер је велики број људи отишао са овог подручја“, рекао је Ћосић Срни. Он је подсјетио да Срби из Сарајева данас живе у

Пуковник Владимир Ваухник доводио је Хитлера до лудила / Фото Архив "Борба"

Дражин генерал обавестио СССР о нападу Немаца

18. март 2018.

Југославија између немачких уцена и ултиматума Британије и Америке. САД гурале Југославију у рат. Хитлер је зазирао од ратоборних Срба Половином марта 1938. године версајска Европа више не постоји. Југославија је на северној граници добила новог комшију. Трећи рајх окупирао је Аустрију и започео стварање немачког хиљадугодишњег царства. Последњег дана јуна исте године у Минхену Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, премијери Француске и Британије, Едуард Даладје и Невил Чемберлен, потписали су Минхенски споразум којим је запечаћена судбина Чехословачке и “мирним путем” предата Немачкој. На сваком кораку се осећају бубњеви рата. Следећи на мети Берлина је Балкан. Пре свега Југославија. Али, у том тренутку, нацистички стратези планирају да краљевину најпре доведу у

Због издајника погинуле десетине рањеника

18. март 2018.

Приjедор – Иако jе од Другог свjетског рата прошло 77 године, сjећања на таj период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиjеде. Пред очима jоj jе слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаjа од 1. jануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када jе због издаjе погинуло на десетине рањеника и партизана од неприjатељске авиjациjе. Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте краjишке бригаде пребачена jе у штаб дивизиона коjим jе командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. jануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У хрватском селу Мотике, коjе су партизани заузели у тоj акциjи, био jе велики броj рањеника. – Рањеници су били распоређени по

Уништавање Спомен храма и моштију пребиловачких новомученика

18. март 2018.

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само другим средствима и усмjерен jе против невиних жртава српског народа.. Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

Вашингтонски споразум зауставио сукоб Армије РБиХ и ХВО-а

Хрвати се осјећају превареним, Срби нису конститутивни

18. март 2018.

На данашњи дан 1994. године у Вашингтону је потписан споразум између Бошњака и Хрвата о стварању бошњачко-хрватске федерације, која је касније, Дејтонским мировним споразумом, постала један од два ентитета. Овај споразум је окончао крвави бошњачко-хрватски сукоб, али је оставио многе ствари неријешене. Tај споразум потписали су Мате Гранић, представник Хрватске, Харис Силајџић, представник ратне бошњачке владе у Сарајеву и тадашњи хрватски лидер у БиХ Крешимир Зубак. Предсједник Хрватске Фрањо Tуђман и предсједник ратне бошњачке владе Алија Изетбеговић овјерили су 18. марта 1994. године Оквирни споразум о конфедералним везама између Хрватске и будуће бошњачко-хрватске федерације, који никад није заживио. Дана 30. марта 1994. године, Уставотворна скупштина Федерације БиХ /ФБиХ/ прихватила је

Спомен плоча Споменку Гостићу Фото: РТРС

Данас парастос младом хероју на гробљу Горњи Улишњак

18. март 2018.

На гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас ће бити служен парастос Споменку Гостићу, младом хероју који је погинуо од гранате 1993. године недалеко од села Јовићи на планини Озрен. Обиљежавању 25 година од погибије Гостића присуствоваће и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, саопштено је из Министарства. У 12.00 часова предвиђен је обилазак мјеста на којем је погинуо Гостић, а служење парастоса у 13.00 часова на гробљу Горњи Улишњак. Из Бијељине и Брода најављен је долазак омладине која ће присуствовати парастосу, који организује Филмски документарни центар /ФДЦ/ Бањалука, Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Бијељина и Споменкова родбина. Чланови Удружења „Насљеђе“ организовали су прошле године обнову

Принципова митска и узвишена судбина

17. март 2018.

После шест деценија први пут објављен роман “Сарајевски атентат” славног француског писца Жоржа Перека (1936-1982) Подстакнут боравком у Београду и Сарајеву 1957. године, тада 21-годишњи Жорж Перек (1936-1982), кога данас сврставају међу француске класике 20. века, исписао је необичан роман “Сарајевски атентат”, који издавачи нису хтели да објаве. Срећом, сачувана су два дактилографска рукописа, од којих је један аутор даривао свом пријатељу, српском сликару (и касније академику) Младену Србиновићу. Пуних шест деценија после настанка, роман се тек недавно појавио пред читаоцима, код нас у издању куће Clio, у преводу Јелене Новаковић. Главни јунак и приповедач, Француз, долази у Београд и Сарајево, где живи његов пријатељ Бранко, који за љубавницу има

Руковет српских страдања

17. март 2018.

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног центра у Требињу. Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери

У манастиру Грачаница је служен парастос за страдале, поводом 14 година од мартовског погрома.

Владика Теодосије: Будућност се не може градити на забораву историје

17. март 2018.

Његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Tеодосије рекао је на академији поводом 14 година од мартовског погрома да је 17. март подсјетник и порука да се будућност једног народа не може градити на забораву историје, као и да дјеца не могу имати будућност ако забораве за шта су живјели и што су се жртвовали њихови преци. Академија поводом годишњице погрома одржана је након што је у манастиру Грачаница служен парастос за све страдале, те положене бијеле руже на умјетничку инсталацију „Мисинг“, споменику жртвама. „Наша историја и вера нису митологија већ оно што нас повезује у Христу. Без те духовне везе наше средњовековне државе не би било. Не би било Грачанице,

Вилијам Монтгомери Фото: Screenshot/YouTube

Монтгомери о косовској војсци: Што је много, много је

17. март 2018.

Србија ни по цијену ЕУ интеграција не треба да се сагласи са формирањем косовске војске, каже бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери. – Што је много, много је – узвратио је Вилијам Монтгомери на питање Танјуга како види поруке које је у Београду изнеи званичник Стејт департмента Вес Мичел, укључујући и отворену подршку САД војсци Косова. Србија треба да инсистира на првобитним позицијама Запада по питању косовске војске, а то је снажно противљење сваком њеном облику. Монтгомери подсјећа да је и сам више година био укључен у косовско питање и да се одлично сјећа колико се Запад снажно опирао било каквом формирању војске Косова. – Одлично смо знали да