Ma­lo je sa­ču­va­nih fo­to­gra­fi­ja iz vre­me­na oslo­bo­đe­nja Voj­vo­di­ne pre sto go­di­na. Dra­go­ce­no sve­do­čan­stvo iz tog pe­ri­o­da pred­sta­vlja jed­na sa­ču­va­na fo­to­gra­fi­ja, na ko­joj se vi­de oslo­bo­di­o­ci Rav­nog To­po­lov­ca (Ka­ta­ri­ne) u Ba­na­tu.  U vre­me Ve­li­kog ra­ta bi­lo je to ve­li­ko me­sto, ko­je je pri­pa­da­lo Ve­li­ko­beč­ke­reč­kom (Zre­nja­nin­skom) sre­zu. Bro­ja­lo je 377 ku­ća, a u nje­mu je ži­ve­lo 2017 sta­nov­ni­ka. Me­sto je 17. no­vem­bra 1918. go­di­ne oslo­bo­di­la srp­ska voj­ska, o če­mu re­či­to sve­do­či ova sa­ču­va­na fo­to­gra­fi­ja iz tog pe­ri­o­da. Na sli­ci se vi­di srp­ska voj­ska u oslo­bo­đe­noj Ka­ta­ri­ni (Rav­ni To­po­lo­vac, da­nas) s vla­sni­kom tr­go­vin­ske rad­njem A. Kru­ča­jom, is­pred či­je rad­nje je i na­sta­la. Pro­na­đe­na je pri­li­kom ru­še­nja jed­nog zi­da, a ra­đe­na je fo­to­graf­skom teh­ni­kom

Povodom besede profesora dr Leona Kojena na pomenu žrtvama komunističkog režima 1944–1945. godine, održanom u Lisičjem Potoku 3. novembra 2018. Nikolaj Berđajev je uočio da je, s pojavom komunista, u Rusiji nastao novi „antropološki tip“. Nestalo je, veli ruski filosof, dobrote sa lica vladajuće kaste boljševika – dobrote koja se mogla zapaziti čak i na licima ruskih pijanica. Novi vlastodršci, glatko izbrijani, u kožnim kaputima, ČEKISTI, ličili su na bezdušne automate. Slična promena desila se, od pobede komunista, i u Srbiji. Kakvi su bili srbski komunisti? Na šta su bili spremni? Ovo je niz slika njihovog ponašanja posle okupacije Srbije, koju su izveli na sovjetskim tenkovima (obratimo pažnju: Sovjeti na tenkovima nisu

Ko priziva Tita, zlotvora, i otvara mu vrata u osvit 21. vijeka. Već se čuju tesle kako zakivaju štice na skeli za Titov spomenik, i tupi udari krampa, koji kopaju raku za postament spomenika ovom zlikovcu. Šta sve kriju podrumi Kremlja tek će se objaviti: nakon istorijskih distanci i vraćanja Rusije Rusiji, istraživači su počeli zalaziti i sa druge strane tih zidina, i prelistavati stranice tajnih arhiva, kako o Drugom svjetskom ratu – o fašistima i komunistima – tako i o tajnim društvima i službama, ali i o pojedinim akterima, zločincima, ubicama koji su krojili istoriju, i crtali mape naroda. Borislav Pekić, srpski pisac „poreklom“ iz Šavnika – gdje „pada