arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сутра обиљежавање 26 година од свирепог убиства 126 српских бораца

На Глођанском брду код Зворника сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године свирепо убили припадници такозване Армије БиХ. Породице погинулих бораца, представници борачких организација и градске власти положиће цвијеће на спомен-обиљежје посвећено убијеним борцима Војске Републике Српске на Глођанском брду, након чега ће бити служен парастос, најављено је данас из градске Борачке организације Зворник. Поубијани и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске. Парастос ће бити служен на спомен-обиљежју на Глођанском брду око 12.00 часова. На Глођанском брду, на мјесту страдања српске војске, три пута је постављана спомен-плоча са натписом:

Бећковић ће се обратити на прослави у Будви путем видео – линка

Српски академик Матија Бећковић обратиће се српском народу путем видео-линка на централној прослави „Покољења дјела суде“ коју поводом 100 година од ослобођења Боке и уједињења у сриједу, 7. новембра, у Будви организује покрет Српски народ Боке. Из тог покрета било је најављено да је у Медитеранском спортском центру у Будви требало да буде и режисер Емир Кустурица, али он због обавеза у иностранству не може присуствовати свечаности. На скупу ће говорити и Момир Булатовић, некадашњи предсједник Владе СР Југославије, а међу гостима ће бити и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Бећковић ће бити са нама и у сриједу вече у Будви, тако да му нико не може забранити да се

Трифко Ћоровић : Крајишки Срби су толико пута преварени да је разумљиво због чега су и данас неповјерљиви!

Главни и одговорни уредник листа Српско коло Трифко Ћоровић био је гост емисије „Вечерас заједно“ првог програма Радио Београда. Повод разговора је три године од излажења најтиражнијег ћириличног листа на ијекавици писаног ћирилицом. Овај лист и Србији излази од 15. децембра 2015. године, а издавач је Савез Срба из региона.  Ћоровић је испричао историјат Српског кола чија је мисија и данас да буде окренут обичном народу и да поред основних информација читаоцима нуди савјете за остваривање својих права. – Наш лист није само намијењен људима који су дошли крајем прошлог вијека са ратом захваћених простора. Циљну групу обухватају и потомци коилониста који су Србију почели насељавати након завршетка Великог рата, као и након Другог

Матићева драма у Манчестер јунајтеду: Бомбардовали сте ми земљу, нема шансе то да носим

Немања Матић, репрезентативац Србије и везиста Манчестер јунајтеда, једини је фудбалер који није хтео да на дуелу између „црвених ђавола“ и Борнмута (2:1) носи цвет мака, чиме би била одата почаст британским војницима страдалим у Првом светском рату, али и НАТО војницима. Матићев поступак изазвао је буру на Острву, многи су на друштвеним мрежама изразили бес, док су у Јунајтеду били затечени. Како пише „Телеграф“, Матићу су људи из клуба на дрес пре почетка меча залепили цвет мака, након чега је наш фудбалер у чуду питао шта је то. Када су му рекли да је то знак почасти погинулим британским војницима, између осталог и у НАТО мисијама, он је одбио да их послуша и да тако изађе на терен.

Јасеновачки крематоријум

Апстракт: Највећи јасеновачки логор носио је назив логор 3 Циглана. Име је добио по постојећој фабрици за израду цигле и црепова. Сама циглана, осим што је производила поменуте производе, у једном периоду логора се наводи и као стратиште. У појединим изјавама логораша, као и каснијим мемоарским дјелима, ова фабрика се помиње и као мјесто гдје су усташе вршиле кремирање убијених логораша, па чак и као мјесто гдје су жртве живе спаљиване. Аутор је одлучио да у овом раду анализира постојеће изворе као и мемоаристику и литературу у којој се спомиње кремирање тијела као и спаљивање живих људи. Иако преживјели логораши спомињу и градњу крематоријума у селу Доња Градина, због чињенице да

ПљUвaњe у oкo

Kaкo je Удругa Хрвaтски дoмoбрaн joш jeднoм пoдвaлилa прoустaшку нoстaлгиjу: Спoмeник кoпривничким дoмoбрaнимa с устaшким симбoлoм нaлaзи сe пoкрaj свeучилиштa, вртићa и низa aнтифaшистичких лoкaлитeтa. Иaкo je спoмeник пoгинулим дoмoбрaнимa Koтурaшкe бojнe из Другoг свjeтскoг рaтa, нa кojeму je истaкнут и устaшки симбoл, у Koпривници пoстaвљeн joш 1997. гoдинe, кoпривничкe грaдскe влaсти и дaљe oдбиjajу рeaгирaти нa тaj чин jaвнoг вeличaњa фaшизмa. Пише: Зоран Витановић Приje вишe oд двaдeсeт гoдинa спoрни спoмeник пeтoрици припaдникa вojскe квислиншкe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe пoдигнут je у oргaнизaциjи Удружeњa Хрвaтски дoмoбрaн из Koпривницe, зaпoвjeдништвa Хрвaтскe вojскe у Koпривници, тj. вojaрнe ‘Бaн Kрстo Фрaнкoпaн’, и тaдaшњeг грaдскoг пoглaвaрствa нa чиjeм je чeлу биo Mлaдeн Гoдeк, грaдoнaчeлник

7. јул 1941. – Дан кад је Србин убио Србина комунисти су нам наметнули као Дан устанка Србије

Црни дан у Белој Цркви године Жикица Јовановић Шпанац убио је Крајишника Богдана Лончара и Миленка Браковића Прије 77 година један пуцањ, испаљен у мјесту питомог имена Бела Црква, подијелио је српски народ далеко више него што се мислило у том тренутку и далеко више него што и данас можемо помислити. Идеолошки раздор је догађај који се збио 7. јула 1941. године начинио и данас представља незацијељену рану српског народа. Њу нису успјеле да залијече ни одлуке Народне скупштине ни судске пресуде. Данас је све на научницима и народу. Јовановићев револуционарни говор Био је понедјељак, врео јулски дан, Ивањдан, тог 7. јула 1941. године, у Белој Цркви код Крупња. Требало

Чији си ти мали?

Тако смо се ми Срби казивали, носећи с’ поносом, од Косова до дана данашњега, своје име и крст часни, мој соколе. И запамти, честит чојек гине једном а поган стотину пута. Ко једном образ пресвуче, тај ће свачију чашу попити и затровати. Од таквих се пази, мој соколе. Слаткореки људи су најотровнији. Пише: Мишо Вујовић „Чији ти оно бјеше мали?“ „Видака Петкова.“ „Е, од доброга чојека и Србина, Божја ти вјера.“ Прођоше године, дечак постаде човек, високи функционер Савеза комуниста у Београду. Редовно је посећивао родитеље, Видака, рођеног на Видовдан и Божану, рођену дан по Божићу. Ђеда му Петка је на свет, мајка Госпава, рођена за Велику Госпојину, донела о

Страдање Шапца у Првом и Другом светском рату

Шабац је у Првом светском рату претрпио страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. У овом рату становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а као пандан славном француском граду назван је “Српски Верден“. Други светски рат поново је донео нова страдања и огромне жртве становништва овом мачванском граду. Скоро идиличну слику предратног Шапца прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због

Доста нам је Комуниста: Протест упозорења Удружења ЈВуО Требиње

У Градском парку у Требињу одржан  је протест против величања комунистичких злочинаца и обнављања споменика и плоча партизанским јединицама које су током и након Другог свјетског рата стријељали и мучили недужне српске цивиле. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца Југословенске војске у отаџбини говорио је о комунистичким злочинима у Херцеговини, а његов говор преносимо у цијелости. Удружење ЈВуО Требиње обраћа се Српском народу Требиња и Херцеговине са намјером да га упозна да су несавјесни појединци који и у наше вријеме желе да истичу пропалу и злочиначку комунистичку идеологију у својим активностима на обнови спорних биста комунистичких зликоваца и плоча које величају лажне догађаје и формације, у својим активностима направили више незаконитих радњи,

СПОМЕНИК НАШИМ ПРЕЦИМА: Премијера филма „Заспанка за војнике“

Епопеја у режији Предрага Антонијевића. Мелодрама о херојству, моралу и жртви нашег народа у Великом рату. ПОСЛЕ премијере у оквиру програма централне прославе којом је Србија 1. новембра обележили сто година од ослобођења Београда у Великом рату, филм „Заспанка за војнике“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића у петак вече је у Сава центру имао и биоскопску премијерну пројекцију. Историјску епопеју о херојству и жртви нашег народа Антонијевић је снимио по мотивима „Српске трилогије“ Стевана Јаковљевића, сценарио потписује заједно са Наташом Дракулић, а „Заспанка за војнике“ данас стиже на репертоар биоскопа широм Србије. Овај својеврстан филмски споменик генерацији наших предака почиње сценом Небојше Глоговца, који у „Заспанци“ игра Сељака који откопава кости

Нажалост, нема више таквих људи

Свако турбулетно вријеме узима свој данак. И тад када је најтеже, покаже се ко је вјера, а ко невјера. Преносимо вам истиниту причу коју је један читалац из Рогатице послао БН порталу. Можда у сљедећим редовима препознате и данашње вријеме када је, нажалост, све више оних који лако изгубе образ и част. „Са шеснаест година оде у четнике. Убрзо зароби њемачки митраљез. Нико се и не усуди да га затражи од дјечака-горостаса, високог скоро два метра. Гдје он залегне ту непријатељу пролаза нема. На Сутјеци, четрдесет треће, сколише их партизани. Све да их побију. Он сазнаде гдје су Рогатичани и предаде се њима. Нека свога и у рату непријатеља. Драго

Ексхунирани посмртни остаци 30 особа из 1944. године

На три локације на подручју Имотског из јама ексхунирани су посмртни остаци 30 особа, а начелник општине Загвозд Мирослав Гаће изјавио је да је реч о жртвама припадника партизанске војске крајем 1944. године. „На гробљу Јеркуша из три гробне јаме ексхумирани су посмртни остаци 24 особе, а на локацији Мавића ограда пет особа, док су посмртни остаци једне особе ексхумирани на подручју Ловринчевића на локацији Судишће,“ рекао је Гаће Хини. Ексхумације су завршене крајем октобра, а сви ексхумирани остаци превезени су на тручну обраду на Одељење Патологије сплитског Клиничког болничког центра (КБЦ). Извор: Данас.рс Везане вијести: ИДЕНТИФИКОВАНО 19 СРБА УБИЈЕНИХ ТОКОМ РАТА Загреб: Идентификовани посмртни остаци 20 српских жртава

ДСС: Пуповац задужио поједине утјецајне припаднике политичке и господарске елите

ЗАГРЕБ – Демократски савез Срба (ДСС) у петак је устврдио да се из оптужби бивше потпредсједнице Владе и министрице господарства Мартине Далић стјече дојам да је предсједник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац различитим уступцима и услугама задужио поједине утјецајне припаднике политичке и господарске елите у Хрватској, а заузврат добио полуге за одржавање неприкосновеног положаја међу Србима и њиховим институцијама, пише „тпортал“ .  „Након представљања књиге Мартине Далић угледале су свјетло дана одређене информације које додатно доводе у питање поступке и дјеловање неких појединаца у врху хрватске политике па тако и ‘нашег’ Милорада Пуповца, најмоћнијег међу неједнаким Србима. Посебну пажњу привлачи податак да је Пуповац био у својеврсном пословном односу са Ивицом Тодорићем

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу.  И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.