Kako je vreme odmicalo, teror okupatora je pojačavan. Narodna volja je polako popuštala. Ustaničke četovođe gotovo svakodnevno su ginule, jedinice se rasturale, a pojedinci skrivali Rigorozne mere za likvidaciju četničkog i ustaničkog pokreta i naroda u Topličkom, Kosaničkom i Jablaničkom okrugu dovele su narod do potpunog fizičkog istrebljenja. Ta najdrastičnija mera, uz razne vidove ucena, potkupljivanja, nagrađivanja polako je slamala otpor naroda i boraca. Austrijanci su za svakog potkazanog jataka davali nagradu od 200 kruna, za mrtvog četnika 500, a za živog 1.000 kruna, Glava Koste Vojinovića bila je ucenjena na 40.000 kruna. Isprva, to nije nailazilo na prijem kod seljaka, pa se u austrijskom izveštaju od 7. jula 1917.

Krajem maja 1917. godine bugarska komanda je bila prisiljena da konstatuje: „U bugarskom području mir nije u potpunosti uspostavljen… ustanički pokret ponovo je oživeo u poređenju sa martovskim pokretom, koji je bio u velikom stilu, razlika je u tome što se mi danas suočavamo sa rasutim manevarskim četama“. Vojno bugarsko rukovodstvo je konačno svesno da se srpski četnici ne mogu uništiti jedinicama regularne armije, niti policijskim jedinicama. Zato komandant Moravske vojno-inspekcijske oblasti pukovnik Darvingov, koji je bio stari bugarski komita u Makedoniji, 16. jula 1917. godine, objavljuje naredbu o promeni taktike u borbi protiv srpskih četnika. Naredba sadrži i uputstvo pukovnika Tasova o formiranju i dejstvu „kontračeta“, čiju okosnicu čine