Дафину Милановић, власницу пирамидалне Дафимент банке у Србији и Републици Српској, почетком 90-тих звали су „српска мајка“, а нова сазнања говоре да је наводно имала снажне и поверљиве односе с Хрватима, председником Фрањом Туђманом и његовим генералом Владимиром Загорецом. Наиме, београдски професор Костадин Пушара, стручњак за финансије и банкарске послове, кога је држава Србија почетком 90-тих ангажовала за контролора пословања Дафимент банке, установио је у то време да је Дафина Милановић у Бечу наводно испоручила у кешу 50 милиона марака хрватском генералу Владимиру Загорецу и његовој фирми „РХ Алан“, која се бавила искључиво трговином, наоружањем и војном опремом и која је између осталог учествовала у набавци система С-300, пише магазин

Београд и већи градови у Србији посути су необележеним масовним гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог светског рата. Запањујућа је сличност са злочином у Сребреници, почињеним 50 година касније. Недавна пресуда првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу поново је отворила питање злочина у Сребреници, који су починиле снаге под командом генерала Ратка Младића, официра некадашње Југословенске народне армије, а последње три године каријере и Војске Републике Српске. Дрљави, амерички, пристрасни и какав год Хашки трибунал ипак је осудио већину налогодаваца и неке непосредне извршиоце тог стравичног злочина, гробови убијених су обележени и подигнут им је споменик. Догађаји из јула 1995. године углавном су истражени, злочин је

Перфидна акција хрватске полиције у наводном ажурирању бирачких спискова, за циљ, у ствари, има својеврсну оверу етничког чишћења Срба и њихово свођење на три одсто популације, како је то још Туђман захтевао Срби опет немају мира у Хрватској. У њихове куће и станове упада хрватска полиција тражећи лица за која су „оперативним путем“ утврдили да се тренутно не налазе на свом поседу, на адреси на којој су пријављени. Појављују се изненада и по више пута, малтретирају и врше притисак, плаше укућане… Формални разлог је наводно „ажурирање“ бирачких спискова у Хрватској, али је уочи локалних избора 21. маја све попримило драматичне размере. У 11 жупанија до сада је по Закону о