Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Ažuriranje Srba

Datum objave: petak, 28 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

Perfidna akcija hrvatske policije u navodnom ažuriranju biračkih spiskova, za cilj, u stvari, ima svojevrsnu overu etničkog čišćenja Srba i njihovo svođenje na tri odsto populacije, kako je to još Tuđman zahtevao

Pasoši

Srbi opet nemaju mira u Hrvatskoj. U njihove kuće i stanove upada hrvatska policija tražeći lica za koja su „operativnim putem“ utvrdili da se trenutno ne nalaze na svom posedu, na adresi na kojoj su prijavljeni. Pojavljuju se iznenada i po više puta, maltretiraju i vrše pritisak, plaše ukućane… Formalni razlog je navodno „ažuriranje“ biračkih spiskova u Hrvatskoj, ali je uoči lokalnih izbora 21. maja sve poprimilo dramatične razmere. U 11 županija do sada je po Zakonu o prebivalištu izbrisano 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

KAD POLICIJSKI AUTO ZATRUBI…

Brisanjem iz evidencije prebivališta Srbi, pored prava da glasaju na lokalnim izborima, gube i niz materijalnih prava kao što su, između ostalog, i socijalna pomoć ili dečji dodatak. Mnogima su posle gubitka boravišta kuće u kojima žive proglašavane za vikendice, što znači i veći porez na imovinu. Drskost i bahatost u načinu „ažuriranja“ dodatno doprinose iseljavanju Srba i predstavljaju svojevrsnu overu etničkog čišćenja.
Kako to na terenu izgleda, za beogradsku „Politiku“ je opisao Milenko Simić, zamenik načelnika opštine u Hrvatskoj Dubici i predsednik Veća srpske nacionalne manjine u ovoj nacionalno mešovitoj opštini na Baniji u kojoj su 22 odsto Srbi, uglavnom povratnici posle ratnih sukoba u Hrvatskoj.
„Sredinom januara bila je gotovo prava policijska racija u selu Slabinja. Išli su od vrata do vrata srpskih kuća. Proveravali su da li osobe prijavljene na tim adresama tu i žive. Tamo gde su kuće bile zatvorene usledili su pismeni dopisi da se lica u roku od osam dana jave u policijsku stanicu. Ko se u tom roku nije odazvao bio je brisan iz evidencije prebivališta.“
Simić navodi da su srpske kuće u okolnim selima zimi prazne, jer je reč o starijim ljudima koji hladne dane provode kod dece i rodbine u Srbiji, Nemačkoj i Švedskoj, dok su mlađi zbog nedostatka posla otišli da rade u inostranstvu.
Građani srpske nacionalnosti koji su dokazali da ipak prebivaju u Hrvatskoj Dubici naredna dva meseca su stalno na oprezu i ne odlaze iz kuća zbog vanrednih kontrola. „Policija krene u kontrolu automobilom po selu i zatrubi, dotični se pojavi brzo pred kućom, i to je to. Neki koji ne mogu da budu sve vreme kod kuće za svaki slučaj ostavljaju plakat sa adresom i telefonom gde se u trenutku odsutnosti nalaze“, priča zamenik načelnika opštine u Hrvatskoj Dubici.
„Više puta sam službenicima policijske stanice u Hrvatskoj Kostajnici rekao da nemaju pravo da tako ljude brišu iz evidencije, a oni mi na to odgovaraju da po zakonu moraju da znaju gde se građani nalaze. Ne znam koliko će tačno srpskih građana biti na biračkom spisku, ali će ih biti manje nego na prošlim izborima.“

HRVATSKA KRŠI SOPSTVENE ZAKONE

Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić je još prošle godine tvrdio da srpska manjina u Vukovaru manipuliše lažnim prebivalištima i najavljivao ukidanje tabli sa ćiriličnim natpisima, jer, kako kaže, kada sredi spiskove, biće jasno da u Vukovaru ne živi 30 odsto Srba. Ministar je, po rečima gradonačelnika Vukovara Ivana Penave iz HDZ-a, „u tišini krenuo da sređuje stanje na spisku i briše sve koji ne žive u tom gradu“.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta tvrdi da Hrvatska krši sopstveni Zakon o prebivalištu iz 2012. godine. U zakonu jasno stoji da hrvatski državljani koji imaju prebivalište u Hrvatskoj, a veći deo godine žive u drugim državama, imaju pravo da prijave takozvani privremeni odlazak na pet godina.
„To znači da pored srpske ili bosanske lične karte, mogu da zadrže i ličnu kartu Hrvatske. Ta odredba u zakon je ušla pre svega zbog pritiska Hrvata iz Hercegovine. Logično je da policija briše iz evidencije ljude koji imaju prebivalište na tuđoj adresi, ali to se ne može odnositi na proterane Srbe koji su se prijavili na svoje adrese, na svoje kuće i stanove. Oni tu ne prave razliku i sve stavljaju u isti koš“, objašnjava Linta. I dok se Srbima državljanima Hrvatske oduzima pravo glasa, u isto vreme svaki Hrvat na planeti, ma gde bio, ima pravo da glasa na izborima u Hrvatskoj, da bira i da bude biran.
Po popisu iz 2011. godine u Hrvatskoj ima 186.000 Srba, što je 4,36 odsto ukupnog stanovništva. Na osnovu toga Ustavni zakon im u sredinama gde su bili većinsko stanovništvo omogućava prava koja nemaju u drugim hrvatskim gradovima. Osim mogućnosti da koriste srpski jezik, to se odnosi i na zagarantovana mesta u institucijama – od županija do mogućnosti zapošljavanja u državnoj upravi. Ovakvom primenom Zakona o prebivalištu Srbima preti nestanak u Hrvatskoj i gubitak manjinskih prava koja im pripadaju.
Sve se čini da Srbi posle lokalnih izbora izgube i ono malo pozicija u lokalnoj vlasti koje su do sada imali. To se očekuje u Zadarskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji a verovatno i nekim drugim – Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Požeško-slavonskoj. U tim županijama su dosad imali zagarantovano mesto dožupana i nekoliko drugih manjih funkcija.
Za Savu Štrpca iz informacionog dokumentacionog centra „Veritas“ hrvatski Zakon o prebivalištu je idealan, ali pod uslovom da nije bilo rata devedesetih godina i 400.000 izgnanih Srba. Pošteno je, kaže, da ljudi koji ne žive u jednoj sredini nemaju pravo glasa na lokalnim izborima. Ali Srbi nisu dobrovoljno napustili svoja ognjišta, već su proterani i njihov povratak se otežava. A taj momenat nije došao do izražaja u zakonu. „Početkom 1991. godine Franjo Tuđman i njegov establišment su projektovali da će srpsko pitanje u Hrvatskoj konačno biti rešeno kada njihov broj bude sveden na tri odsto. Na osnovu Zakona o prebivalištu do novog popisa koji će biti 2021. Tuđmanov plan će biti ne samo dostignut nego i premašen“, izražava bojazan Savo Štrbac.

KONTINUITET TERORA I BEZAKONjA

Podsetimo, premijer Aleksandar Vučić je još prošle godine poslao zvaničan dopis Evropi, predstavio činjenice koje se tiču podsticanja na nacionalnu i versku mržnju, veličanje fašističkih pokreta i ideja u Hrvatskoj. Odgovora nema. Činili su to i predstavnici Srba u Hrvatskoj, koji su se zbog kršenja ljudskih prava obraćali evropskim institucijama i Ujedinjenim nacijama, sa sličnim ishodom.
Posebno zabrinjava kontinuitet i upornost u nezakonitom postupanju, bez obzira ko je na vlasti. HDZ je nedvosmisleno potvrdio da je glavni baštinik ustaške ideologije i mržnje prema Srbima, ali je deformitet prisutan i kod SDP-a, kada se njen bivši lider Zoran Milanović prisetio pokojnog dede ustaše. Pokazalo se da ni antifašistički pokret u Hrvatskoj nije onakav kakvim se predstavlja. Stipe Mesić, ikona tog pokreta, razotkriven je preko tajnih snimaka kao proustaški nastrojen političar koji negira i umanjuje ustaške zločine u koncentracionom logoru Jasenovac, a sve vreme se lažno predstavljao u javnosti kao veliki zaštitnik Srba.
Čak je i Most, kao nova i navodno moderna politička snaga kojoj su prioriteti ekonomija i podizanje standarda građana, u stvari, pobornik etničkog čišćenja Srba. Reviziju biračkih spiskova pokrenuo je jedan od vodećih funkcionera Mosta Vlaho Orepić kao ministar unutrašnjih poslova. Samo da podsetimo, ministar Orepić je svojevremeno, za vreme suđenja najomiljenijem hrvatskom generalu Ante Gotovini, bio njegov najpoverljiviji čovek. On je u dubokoj tajnosti čuvao ukradene „topničke dnevnike“, koji su teško optuživali Gotovinu, hrvatski politički vrh i Hrvatsku vojsku.

RAVNODUŠNA EVROPA

Očigledno je da uporno ćutanje evropskih institucija dodatno podstiče otvorenu rehabilitaciju ustaštva. Ekstremisti okupljeni oko HDZ-a ne mogu ni da zamisle da Srbi u Hrvatskoj imaju određena prava, a ćirilično pismo smatraju svetogrđem, jer povređuje osećanja branitelja.
Evropa se nije uzbudila ni kada je prestižna filmska nagrada grada Zagreba za 2016. godinu, i pored protesta i upozorenja, dodeljena pamflet filmu Jakova Sedlara „Jasenovac – istina“, u kome se negira ustaški zločin u Jasenovcu, pa tako i u NDH. Jasenovačko stratište i zločini u NDH se u ovom filmu prikazuju kao „komunistički mit“, a, eto, grad Zagreb mu dodeljuje nagradu i prihvata poruke ovog filma.
Evropa je ostala nema, čak i na niz protesta Jevreja, čije organizacije i opštine odavno protestuju protiv pojava fašizma i ustaštva u Hrvatskoj. Nema odjeka ni glas Efraima Zurofa iz Centra Simon Vizental, koji je dostavio protestno pismo povodom nagrade ovom Sedlarovom filmu. Dok oni protestuju, predstavnici hrvatske proustaške vlasti odlaze u prijateljske i radne posete Izraelu i polažu venac žrtvama Holokausta, dok na takve žrtve u Hrvatskoj pljuju. Šta tek da očekuje srpski korpus u Hrvatskoj.
Proterani i opljačkani Srbi u operacijama „Bljesak“ i „Oluja“ ostali su bez pokretne imovine, društvenih stanova, manjinskih prava… Nadali su se da im je bar nepokretna privatna imovina bezbedna i da je niko ne može oduzeti bez njihovog potpisa, iako je neko drugi sada uživa. Međutim, u Hrvatskoj je sve moguće, bez obzira i na domaće zakone i na međunarodna akta po kojima je privatna imovina neprikosnovena.
Ono što se nije moglo ni zamisliti pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, kada su se u Zagrebu kleli u evropska prava i standarde, sada se iz korena promenilo. U opštoj nemoći EU, zabavljenoj nizom problema sa svojim članicama, Hrvatska je procenila da je došlo vreme za otimačinu i nepokretne imovine proteranih Srba. Ili kako je to poluozbiljno a polupodsmešljivo rekla hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović: „Kuće Srba u Hrvatskoj su sada naše i to nikada nećemo vratiti“; ili: „Srbi su praktično poklonili te kuće Hrvatskoj i sada nema nazad.“
Biće da je ova groteskna opaska, u stvari, proistekla iz novog zakona kojim se definitivno oduzima imovina Srba izbeglih 90-ih godina pred zločinačkim vojnim operacijama spasavajući goli život. Novi zakon „uvodi promenu smatranja šta je čija imovina“. Po ovom nakaradnom zakonu izbegli Srbi se smatraju saradnicima okupacionih snaga. Tako zbog kolaboracije nemaju pravo na povratak imovine kao ni novca u bankama. Ovakav zakon mogao je da sa donese samo u fašističkim režimima, jer je sličan zakonima po kojima je „ozakonjeno“ nasilno oduzimanje imovine Jevreja u Drugom svetskom ratu. Sličan je zakonima NDH čije tradicije nesporno nastavlja sadašnja Hrvatska.

ŽUTE TRAKE ZA SRBE I „TALENAT“ HRVATA

Predstavnici srpske manjine kažu da ih sve ovo podseća na Holokaust, na žute trake koje su bile obavezne za Jevreje, odnosno plave trake sa slovom P – pravoslavac, obavezne za Srbe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Zato se i ove godine komemoracija povodom Dana sećanja na žrtve u Jasenovcu odvijala u tri kolone. Prvo je, u subotu, održana komemoracija u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV) i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA RH). Sutradan je u Spomen-području Jasenovac održana službena komemoracija žrtvama tog ustaškog koncentracionog logora, pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, a u ponedeljak, treći dan zaredom, u Jasenovcu, kod skulpture „Kameni cvet“ održana je komemoracija predstavnika Jevrejske opštine Zagreba i Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj. Njihov predsednik Ognjen Kraus još jednom je upozorio da su ljudi u ovom logoru ubijani uz pozdrav „Za dom spremni“, ali da se u poslednje vreme taj znak i taj pozdrav javljaju na javnim mestima, čak i u Jasenovcu.
Treba li korene najnovijih dešavanja u Hrvatskoj tražiti u volšebnoj političkoj igri, u kojoj su Hrvati, posle aktivnog učešća na strani poraženih sila, u dva svetska krvava rata, uspeli da sednu za zajednički sto s pobednicima, da oba puta prošire svoju vlast na tuđe teritorije. Posle Prvog svetskog rata dobili su Dubrovnik, Dalmaciju i Hercegovinu, a nakon Drugog svetskog rata (posle nečuvenih oblika genocida) vlast su proširili na Istru, koja nikada nije bila hrvatska, na Baranju i delove Srema, gde su imali vlast samo u vreme zločinačke fašističke Hrvatske. Ako se nekada to izuzetno političko umeće moglo ostvariti samo uz jugoslovenstvo kralja Aleksandra i kasnije uz antisrpsku poziciju Hrvata Josipa Broza, današnje težnje i aspiracije Hrvata, i još nekih na Balkanu, imaju nedvosmislenu podršku Zapada.

Autor: Slobodan Ikonić

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

Linta: Srbima omogućiti ponovno prijavljivanje u Hrvatskoj …

Hrvatska- Sa biračkog spiska izbrisano 67.496 Srba

Bez lične karte oko 40.000 Srba | Jadovno 1941.

Vratiti sva nezakonito oduzeta prebivališta Srbima …

U Hrvatskoj izbrisano 260.000 ljudi | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top