Загреб – У Нуштру, Хрватска, је одржан још један концерт кантаутора Марка Перковића Томпсона, који глорификује усташтво, на којем се чуо поздрав „за дом спремни” али полиција ни овог пута тврди да нема елемената да подношење кривичне пријаве. Тмпсон је уобичајено своју песму Чавоглаве почео позивом „за дом”, а публика је егзалтирано одвратила „спремни!”, пренео је портал Индеx.хр, који је објавио и снима на којем се то јасно чује. Политицја, међутим, тврди да није било елемената који захтевају њихово оступање, одговорено је овом порталу из Полицијске управе вуковарско-сремске. „Нису утврђени елементи који захтевају поступање полиције”, пише у одговору полиције порталу Индеx, преноси Танјуг. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Томпсон је зло, а прославу треба

На данашњи дан, прије 161 годину, рођен је један од највећих умова свијета, српски научник Никола Тесла, без чијих би изума савремена цивилизација данас имала потпуно другачији изглед. Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици на простору тадашњег Аустријског царства као син православног свештеника, а своје најзначајније проналаске изумио је у Америци. Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инсистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну. Највише је свијету допринио као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. Тесла је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као Теслин трансформатор, трансформатор

Образовни систем мора да понуди јасне одговоре, утемељене на чињеницама о историјским догађајима који се тичу српског народа на овим просторима, оцијењено је вечерас на округлом столу о образовању и истини у прошлости, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду. Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је да образовни систем не може да нуди алтернативна рјешења за нешто што је српска историја, већ мора да понуди јасне одговоре који ће бити утемељени на нечему озбиљном. Ковић је додао да је историјска истина на страни Срба и да се национални интерес српског народа подудара са историјске науке. Професор социологије и филозофије на Фолозофском факултету на Палама

У будућем Музеју присаједињења у Новом Саду важни документи први пут на једном месту. Музејско одељење биће отворено поводом 100 година од прикључења Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији Век откад су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте безизгледне борбе, најзад „улили“ у матицу Краљевину Србију навршиће се 25. новембра идуће године. У знак сећања на тај најзначајнији датум у историји Војводине, у Новом Саду ће бити отворен Музеј присаједињења. Сви доступни документи, књиге, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, имаће убудуће –

Парастостом код спомен-обиљежја у селу Крекови код Невесиња и полагањем вијенаца данас су обиљежене 142 године од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“. Парастосу на мјесту одакле је кренула прва „Невесињска пушка“ 9. јула 1875. године против Отоманског царства, присуствовао је велики број званица, а потом су на спомен-обиљежје положени вијенци. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Илија Таминџија, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, Скупштине Србије, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, општине Невесиње и потомци устаника. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да су устанички хици испаљени на данашњи дан прије 142. године у Крековима код Невесиња промијенили карту Европе, те да