Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Pripajanje Vojvodine Srbiji na jednoj adresi

Datum objave: nedelja, 9 jula, 2017
Veličina slova: A- A+

U budućem Muzeju prisajedinjenja u Novom Sadu važni dokumenti prvi put na jednom mestu. Muzejsko odeljenje biće otvoreno povodom 100 godina od priključenja Srema, Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji

Velika narodna skupština u Novom Sadu
Velika narodna skupština u Novom Sadu

Vek otkad su se Srem, Banat, Baranja i Bačka, posle viševekovne burne i na momente bezizgledne borbe, najzad “ulili” u maticu Kraljevinu Srbiju navršiće se 25. novembra iduće godine. U znak sećanja na taj najznačajniji datum u istoriji Vojvodine, u Novom Sadu će biti otvoren Muzej prisajedinjenja.

Svi dostupni dokumenti, knjige, fotografije i predmeti koji svedoče o vekovnom snu Srba u Ugarskoj o pripajanju Srbiji, a koji su proteklih decenija bili rasuti po raznim muzejima i arhivima, imaće ubuduće – jedinstvenu adresu. Prvi put u poslednjih 100 godina.

Adaptacija oko 200 kvadrata izložbenog prostora u sklopu postojećeg Muzeja Vojvodine u Dunavskoj ulici počeće već ovih dana. Sredstava, a ni vremena, za izgradnju nove i zasebne muzejske zgrade posvećene prisajedinjenju nema, te se inicijator ove ideje i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović odlučio za najracionalnije rešenje – odeljenje u sklopu već postojeće muzejske zgrade.

– Zbirka se neće odnositi samo na istorijski datum 25. novembar – otkriva za “Novosti” prvi čovek Pokrajinske vlade. – Želimo da se na jednom mestu sistematizuje čitava borba Srba za prava, pismo, kulturu, autonomiju i ujedinjenje još od 17. veka pa do krunisanja prisajedinjenjem.

Pokrajinska vlada će u narednih šest meseci uložiti 15 miliona dinara u adaptiranje tog prostora. Biće uređen i prilaz između Muzeja savremena umetnosti i budućeg Muzeja prisajedinjenja, a on će se i simbolično nalaziti u neposrednoj blizini mesta gde je na zasedanju Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. godine srpski politički prvak Jaša Tomić pročitao odluku Srba, Bunjevaca i ostalih južnoslovenskih naroda o prisajedinjenju Srbiji, a zatim i srcem i glavom izgovorio čuvenu besedu: “Jesmo li dobro uradili? Ako pitamo srce, kazaće učinili ste po meni, ako pitamo pamet, i ona će nam to kazati…”

Uzbuđenje zbog predstojećeg poduhvata ogleda se i u rečima direktora Muzeja Vojvodine dr Drage Njegovana i nedavno imenovanog rukovodioca budućeg Muzeja prisajedinjenja, arhiviste iz Subotice Zorana Veljanovića. Obojica su istoričari i autori brojnih knjiga i publikacija o dugoj borbi ugarskih Srba za sjedinjavanje sa Srbijom.

– Čim završimo adaptaciju muzejskog prostora, počećemo da formiramo zbirku dokumenata – kažu Njegovan i Veljanović. – Pokrajinska vlada je izdvojila sedam miliona dinara za istraživanje i otkup materijala buduće postavke. Ovaj muzej podržava i resorno ministarstvo Srbije.

Njegovan i Veljanović pred zgradom u kojoj će zaživeti Muzej prisajedinjenja / Foto D. Dozet
Njegovan i Veljanović pred zgradom u kojoj će zaživeti Muzej prisajedinjenja / Foto D. Dozet

U planu je i izrada umetničkih portreta najznačajnijih srpskih prvaka iz tog perioda, ali i sedam poslanica koje su učestvovale u radu Velike narodne skupštine. Nedovoljno je, naime, poznato da je Velika narodna skupština, osim što je bila demokratska jer je objedinjavala predstavnike različitih političkih partija, prvi put u ovom delu Evrope dala pravo glasa – ženama. U donošenju odluke o prisajedinjenju, među 757 delegata, odlučivalo je i sedam žena – Milica Tomić (Jašina supruga i kćerka narodnog tribuna Svetozara Miletića), Mara Malagurski, Anastazija Manojlović, Marija Jovanović, Olga Stanković, Katica Rajčić i Manda Sudarević.

Osnivanje Muzeja prisajedinjenja pozdravlja i akademik Vasilije Krestić i napominje da grupi istoričara koji će se baviti formiranjem muzejske zbirke predstoji dug i krajnje ozbiljan istraživački posao.

– Nažalost, trebalo je da prođe sto godina da sazrimo do ove ideje o Muzeju prisajedinjenja, ali bolje ikad nego nikad da ne odužimo dug istoriji – jetko primećuje akademik Krestić, koji je 2006. godine zajedno sa Mirovićem već odužio deo našeg duga precima postavljanjem spomenika Jaši Tomiću u Novom Sadu i štampanjem njegovih sabranih dela u 25 knjiga.

Akademik Krestić smatra da deo buduće zbirke neizostavno treba da čine i Tomićevi govori koji su od esencijalne važnosti i otkrivaju zašto je on bio protiv opštejugoslovenskog kursa, te je tražio da ugarski Srbi najpre “obuku srpsku košulju, pa tek onda jugoslovenski kaput”. Da direktno idu u zagrljaj Beogradu, a ne preko Zagreba, kako se zalagao Vasa Stajić.

Prve žene s pravom glasa: Milica Tomić i Mara Malagurski
Prve žene s pravom glasa: Milica Tomić i Mara Malagurski

Uz napomenu da buduća izložbena zbirka treba da predstavi kompletan period od Čarnojevića do Tomića, istoričar dr Žarko Dimić podseća da je još od 1690, kada je Čarnojević dobio privilegije austrijskog cara Leopolda, tinjala ideja o teritorijalnoj autonomiji prostora u kojem će srpski narod živeti.

– Srpski narod, rasut na prostoru Habzburške monarhije, objedinjavala je samo duhovna veza preko Karlovačke mitropolije, te je san o prisajedinjenju pretočen u javu tek posle propasti Austrougarske monarhije – ističe Dimić.

Ovaj istoričar takođe naglašava da je istorijski mudro što su se delovi današnje Vojvodine pripojili najpre Srbiji, a “tužnom istorijskom činjenicom” smatra odluku komunista, pedesetih godina prošlog veka, da Baranju, u kojoj su većinom živeli Srbi – poklone Hrvatskoj.

Faksimil objave odluke o prisajedinjenju
Faksimil objave odluke o prisajedinjenju

DELEGATI

NA Skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, koja je proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji, bilo je 757 delegata, od kojih 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar. Već 1. decembra 1918. godine Srbija se ujedinila sa Državom Slovenaca i Hrvata kako bi formirala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

APEL KOLEKCIONARIMA

U FORMIRANjU buduće izložbene zbirke Muzej prisajedinjenja oslanjaće se na muzeje i arhive u Vojvodini, kao i na Maticu srpsku. Njegovan i Veljanović upućuju putem “Novosti” poziv porodicama učesnika Velike narodne skupštine, kao i kolekcionarima, da novoformiranom Muzeju prisajedinjenja stave na raspolaganje ili ponude na otkup dokumenta i fotografije vezane za ovaj istorijski datum.

MI, POTOMCI I PAHULjE SNEGA

“KOSOVSKI mučenici! Sretno vam Oslobođenje! Nikada u životu nisam bio toliko uzdrhtan kao u ovom trenutku. A vidim vam na licu da ste i vi tako uzdrhtani. Mi nismo sami. Zar može biti, a da i vi ne vidite, kako se u ovoj dvorani nalazi i srpska petstogodišnja istorija, do sada tužna a sada ozarena i nasmejana. Može li biti a da vi ne vidite u zraku ove dvorane naše velike mrtve, duh njihov. Može li biti da i vi ne vidite kako na prozorima ove dvorane udaraju pahuljice beloga snega, a u tim pahuljicama je duh onih koji se nisu još ni rodili i koji će tek doći, duh budućnosti naše. Mi nismo ovde danas sami”, rekao je Jaša Tomić delegatima povodom izglasane odluke o prisajedinjenju

Autor: Jovanka Simić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Godišnjica oslobođenja Novog Sada: Sloboda osvojena bez …

Ignjat Pavlas, žrtva racije u Novom Sadu januara 1942 …

Prvi jugoslovenski brak iz računa | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top