Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља Има она народна изрека: “Село хвале, а у граду живе”. Али како време одмиче, хвале за сеоску “идилу” је све мање. Да је ситуација далеко од идиличне, показују најновији подаци Републичког завода за статистику и САНУ. У Србији има тачно 4.709 села у којима живи и ради све мање људи. Млади хрле у велике градове, а остају старачка домаћинства. Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља. Прогнозира се да, уколико се садашњи процес настави, за две деценије ће у још 1.200 села остати само споменици

За пожаре који харају Хрватском и Црном Гором криви су „Југословени“, тврди хрватски генерал у пензији Давор Домазет Лошо. Он сматра да „Југословени и они који не воле Хрватску“, подмећу пожаре и воде „асиметричан рат“ против Хрватске и Хрвата. „Гори Бока которска, Херцеговина и Далмација. Tо не може бити случајно. И то баш у вријеме када се према прогнозама може знати да је у току бура која дува већ четири дана“, наводи Лошо. Он каже да „Боку которску зову `невистом Јадрана`, у којој живе Хрвати“, те да су погођени и „Херцеговина у којој су, такође, Хрвати, као и Далмација“, преносе хрватски портали. „Tи пожари су подметнути. Могу они причати шта

У понедељак 17. јула текуће године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву, Епископа горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Вјерни народ са свих крајева Епископије горњокарловачке, окупило се данас у Светом храму, да једним устима и једним срцем узнесе пјесму дивним угодницима Божијим, који пострадаше за вјеру и примише вијенац мучеништва на небесима. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење: протојереја-ставрофора Јеленка Стојановића, протојереја-ставрофора Радослава Анђелића, протојереја Милана Симића, протојереја Саше Умићевића и ђакона Будимира Кокотовића. По прочитаном одломку из Јеванђеља, присутним вјерницима бесједом се обратио игуман Георгије (Станковић),

У селу Слатина у близини Адријевице братство Рачића подигло је спомен плочу Пуниши Рачићу. Република Хрватска уложила је најоштрији протест, црногорске власти сместа су се обавезале да тај „споменик“ сруше. Пуниша Рачић био је учесник ратова за ослобођење и уједињење, био је радикалски првак, Пашићев млади сарадник, народни посланик, био је и злогласан као корупционаш, тврдокоран и прек човек. Пуниша Рачић је у историју ушао као атентатор у скупштини. После много дана тешких скупштинских дебата и свађа тражио је од хрватских посланика да „повуку реч“. Погибију тројице и рањавање двојице хрватских посланика ретко ко је у српским земљама тог времена видео као јуначко дело. Било да је „бранио свој образ“ како су тврдили Хрвати (од оптужби