Pre tačno 63 godine Beograd je teško stradao u savezničkom bombardovanju 16. aprila, poginulo je oko 1.200 ljudi, a razarani su svi delovi grada, uključujući i predgrađa u kojima nije bilo vojnih ciljeva Od Engleza oni su se nadali slobodi, ne znajući da ta nada pravo u smrt vodi…” Ovaj pomalo skriveni natpis na Novom groblju u Beogradu, u čijem sastavu se nalazi i  spomen-groblje poginulima u savezničkom bombardovanju iz 1944, podseća na tragičan događaj od pre 63 godine, u toku kojeg je stradalo više od 1.200 naših sugrađana. Bila je nedelja 16. april 1944. godine. Osvanuo je sunčan dan, a pošto je bio Uskrs u gradu je i pored

„Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac“ U arhivi kneza Pavla nalazi se nekoliko pisama slovenačkog lidera Mihe Kreka iz Slovenske ljudske stranke, koji je kao ministar prosvete 27. marta nastavio svoj mandat i u novoj vladi. Istoričaru Anti Smit Paveliću (nema nikakve veze s ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem) on u pismu 12. februara 1962. godine po stavkama odgovara na sva sporna pitanja oko puča: – Ne znam za direktnu vezu između puča i posete generala Donovana. Ali mi je jasno da je ta poseta, kao i sve druge akcije britanske vlade, okuražila buntovnike

Titova zavera protiv Staljina bila je moguća samo kao istovremena zavera protiv Srba i srpske monarhije Očigledno je da se u Srbiji i srpskom narodu zbiva Jugoslavija, kao što se u Jugoslaviji zbiva Evropa. Ali mi ne znamo šta se to zbiva jer u stvari ne znamo šta je Jugoslavija ni šta Evropa. Zbunjenost u tome pogledu otkriva se ovih dana, čak i kad o tome svemu raspravljaju najviši stručnjaci, pa i akademici. Zbunjenost se pokazuje najpre u tome što nismo – i svi to priznaju! – očekivali sve ovo. Sve smo to doživeli kao šok. Imali smo sasvim drugačije predstave i o Jugoslaviji i o Evropi. Očigledno pogrešne. Ovih