arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Војислав Шешељ

Није Хрватима до Шешеља, њима је до прања сопствене савести и замајавања својих све гладнијих грађана

1. април 2016.

Пише: Стеван Лазић Првостепена пресуда Хашког трибунала гласи: др Војислав Шешељ је слободан човек. Вест је брзином светла обишла свет. А онда су кренуле реакције: одавде, од комшија, из света. Свако са својим виђењем и тумачењем те одлуке. И има право на то. Али, лавина реторичке мржње и лажи која је из Хрватске кренула ка Србији, Србима и Србима у Хрватској (требало је чути генерала збора Јосипа Луцића у емисији Отворено на ХРТ-у, увече, на дан пресуде, о томе шта он очекује у вези с пресудом од оно Срба што је остало у Хрватској), Хагу, свету – превазилази у много чему такву реторику из друге половине шездесетих година, седамдесете и

Кустурица: Сарајево није далеко од калифата

1. април 2016.

Познати српски режисер Емир Кустурица оцијенио је да Сарајево није далеко од стварања калифата, који већ постоји у Сирији и подсјетио да је много раније Алија Изетбеговић у својој “Исламској декларацији” писао о неопходности стварања калифата гдје живе само муслимани. “Један калифат већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога”, навео је Кустурица подсјетивши да је Изетбеговић у том свој дјелу изнио сумњу да ислам и Запад могу заједно. У реаговању на текст “Злочинац у развоју” у којем амерички писац Александар Хемон, рођен у Сарајеву, пореди Доналда Трампа и Војислава Шешеља са нацистима, Кустурица напомиње да није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота муслимана и хришћана, него је говорио

Данијел Шифер: Босна родила европски џихад

1. април 2016.

Међународни кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера МЕЂУНАРОДНИ кривични суд за бившу Југославију, који има веома селективан манир изрицања пресуда од свог оснивања – затварање свих политичких и војних руководилаца Срба и, супротно, ослобађање готово свих босанско-муслиманских и хрватских лидера -делује као институција чији веома пристрасан рад, често, њеном политичком оријентацијом, нема никакве везе са правдом достојном тог имена, објективном и непристрасном. Далеко од тога да желим да умањим злочине за које су били криви Срби између 1992. и 1995. Неутралног посматрача, међутим, зачуђује

Епископ Герасим – интервју за Српско коло

1. април 2016.

1. Колико данас има православних вјерника у горњо-карловачкој епархији. Направите поређење са периодом прије 1991.? У последњих тридесет година, демографска слика подручја Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара и осталог дела територије коју обухвата Епархија горњокарловачка, драстично је измењена. Услед ратних дешавања, велика већина православних Срба не својом вољом напустила је своја огњишта и своје уточиште су пронашли широм света. Данас, многи домови на поменутим подручјима зјапе празни, а поготово је потресна слика видети пољопривредна земљишта којих некада чак није било ни довољно за обрађивање, како данас зарастају у коров и пропадају, само због тога јер нема ко да их обрађује. Управо из тога се види драстична разлика у

Мерчеп није хтио износити одбрану

1. април 2016.

Ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп данас у загребачком Жупанијском суду није хтио износити своју одбрану за ратни злочин почињен над српским цивилима на загребачком, кутинском и пакрачком подручију током 1991. године. Мерчеп се терети да као командант резервне јединице МУП-а, која је незаконито хапсила, мучила, злостављања и убијала српске цивиле, није спријечио у чињењу злочина. Оптужница против Мерчепа који га најприје терети да је наређивао злочине, измијењена је прошлог јула, након више од три и по године суђења, и сада очекује пресуду по тужби да припаднике јединице, познате као “Мерчеповци”, над којом је имао фактичку власт, није спречавао у чињењу злочина, јавили су хрватски медији. Завршна ријеч

Ото Скорзени

Нацистички официр убијао за Мосад

1. април 2016.

Официр нацистичке СС јединице Ото Скорзени и припадник јединице која је била под директном командом Адолфа Хитлера је, након Другог светског рата, убијао нацисте за израелски Мосад. Према писању изралеског листа “Харец”, које преносе аустријски медији, Скорзени је током шездесетих година радио за израелску обавештајну службу и убијао нацисте. Нациста из Беча је стекао славу за време операције ослобађања Мусолинија, када је ухапшеног Дучеа, по налогу Хитлера довео у Минхен. Он је у нацистичкој хиреархији веома брзо напредовао. Након рата је Скорзени ослобођен у суђењу за ратне злочине у Дахауу и требало је да чека даља суђења, али је побегао у Француску, затим Шпанију, па Аргентину, да би се вратио

milan-bulut.jpg

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

1. април 2016.

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ “превидео” милион жртава

1. април 2016.

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Рaдoслaв Aнђeлић: Oстaнaк je oвдje изузeтaк

1. април 2016.

Пaрoх Двoрски: Свjeдoкoм сaм, дa кaдa oвдje умрe стaриja oсoбa, дjeцa дoђу, oбaвe сaхрaну и oду Дa ли и у oвoм диjeлу Бaниje биљeжимo изумирaњe и oсипaњe стaнoвништвa, пoсeбнo кaд je риjeч o пoврaтницимa? Прeмa стaтистичким пoдaцимa кoje брижљивo вoдимo и пoхрaњуjeмo у aрхиву црквeнe oпћинe, oднoснo Двoрскe пaрoхиje, стaнoвникa je свe мaњe, и oни су углaвнoм у пoзним гoдинaмa. Првих гoдинa нaкoн рaтa пoврaтникa je билo вишe, aли сaдa сe риjeткo ткo врaћa. Прoђe и пo нeкoликo гoдинa дa сe ниткo нe врaти нa нaпуштeнa oгњиштa. Нaкoн дугo врeмeнa, нeдaвнo су сe врaтилa двa чoвjeкa срeдњe дoби и ткo знa кaдa ћe, и дa ли ћe сe, joш нeткo

Бијељина: Обиљежене 24 године од одбране града

1. април 2016.

У Бијељини су данас обиљежене 24 године од одбране града, а предсједник градске Борачке организације Миодраг Стевановић рекао је да је ово један од најзначајнијих датума за Републику Српску јер је тада почело стварање Српске. Стевановић је подсјетио да су 31. марта 1992. године почели оружани сукоби, а задатак муслиманско-хрватских снага био је да заузму град, преузму команду над Бијељином и тадашњу БиХ подијеле на два дијела чиме би се пресјекао и коридор према Крајини. – Тих дана стао је друг уз друга, брат уз брата. Сви смо били сложни, заједно са ЈНА и снагама Српске добровољачке гарде успјели смо да одбранимо град – рекао је Стевановић. Он је истакао

Пресуда Шешељу темељ за укидање Ефбиха?

31. март 2016.

Здраворазумски и праведно, ништа друго др Војиславу и нијесу могли, него да га ослободе. И одштету исплате. Али има времена за жалбу и робију. Хаг је то. Шешељев случај је можда најочигледнији доказ да је тзв. Међународни суд за злочине у бившој Југославији политички и естрадни. Нити пресуда Воји војводи долази случајно седам дана након оне Радовану. Тако и главна сврха данашњег читања пресуде, спада у домен индустрије забаве. У Ефбиху и Загребачкој губернији намјерава изазвати вал згражавања и незадовољства, који путујући медијском магистралом у Српској и Србији треба узроковати индуковану психозу, по којој је овај суд ипак суд. А суд је колико је и тута суд. Из којег се

Борци ЦГ: Расветлити све злочине

31. март 2016.

Борци ратова деведесетих траже помоћ врховног тужиоца како би држава коначно кренула у расветљавање злочина над црногорским држављанима на ратиштима бивше СФРЈ. Николић: Истражити страдања црногорских војника ПОДГОРИЦА – Црногорско Удружење бораца ратова од 1990. затражиће помоћ од Ивице Станковића, врховног државног тужиоца, како би држава коначно кренула у расветљавање злочина над црногорским држављанима на ратиштима бивше СФРЈ. Ову информацију “Новостима” је потврдио проф. Радан Николић, председник Удружења. – Писмо ће бити упућено у априлу, јер су наши саборци у том месецу пали у руке паравојних и криминалних група у Босни и Хрватској, да би потом доживели најстрашнија мучења у затвору “Лора” код Сплита, Томиславграду и другим стратиштима – наводи

Зворник Фото: СРНА

Зворник: Као нестали још се воде 24 војника и 30 цивила

31. март 2016.

На подручју Зворника још се траже 24 припадника Војске Републике Српске и 30 цивила који су нестали у протеклом рату, рекао је данас предсједник Скупштине градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Бошко Тијанић. Тијанић је, након сједнице Скупштине ове организације, изјавио новинарима да је тражење несталих војника и цивила дугогодишњи проблем на чијем се рјешавању непрекидно инсистира. Он је додао да ће задаци Скупштине и убудуће бити усмјерени на побољшање услова живота породица борачких категорија, стамбено збрињавање, као и запошљавање дјеце погинулих бораца. Према његовим ријечима, Скупштина је донијела одлуку о формирању одбора демобилисаних бораца у чијем ће саставу претежно бити родитељи погинулих и заробљених

Зеница (Фото: Suggestkeyword)

Зеница: Ракићи и Станковић ослобођени оптужби за ратни злочин

31. март 2016.

Кантонални суд у Зеници ослободио је Ранка и Жељка Ракића, те Марка Станковића оптужби за злочин против цивилног становништва у љето 1992. године у селу Кућице код Завидовића. Ракићи и Станковић ослобођени су оптужбе да су, као припадници Војске Републике Српске, крајем августа или почетком септембра 1992. у мјесту Кућице убили Зухру Хусановић. Судија Енес Маличбеговић образложио је да је оптужба цијели случај базирала на исказу свједока Раска Хусановића, али да на основу тога вијеће није могло ван разумне сумње донијети осуђујућу пресуду. “Није спорно да је његова мајка Раска Хусановића убијена, али за једно овако тешко кривично дјело Тужилаштво је морало провести одговарајућа вјештачења, психолога, балистичара, те обавити увиђај

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА