arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото: Gettyimages

„Хрватска приказана као мочвара најцрњег фашизма“

11. април 2016.

Документарац приказан на немачко-француској телевизији Арте Хрватској наноси, нажалост, сасвим заслужену срамоту приказујући је као мочвару најцрњег фашизма. То пише загребачки Јутарњи лист. Реч је о документарном филму “Rechts, zwo, drei – driftet Europa ab” (Десно, два, три – камо ће отплутати Европа?) насловљеном по пионирској корачници из периода ДДР-а. Главни фокус филма је на Немачкој, али су за екипу Арте најјезивији и визуелно најживописнији пример десног екстремизма у данашњој Европи – они хрватски. Хрватској је, пише овај загребачки дневник, посвећена цела последња трећина филма, која је визуелно најшокантнија и драматуршки ударна. Хрватском се, наиме, филм почиње бавити у последњој трећини. Хрватска је у филму представљена као туристички рај за

Рогатица:Зграда за 14 породица погинулих бораца и РВИ Фото: РТРС

Рогатица: Завршена зграда за 14 породица погинулих бораца и РВИ (ВИДЕО)

11. април 2016.

Завршетком зграде од 14 станова, у Рогатици се приводи крају Програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и РВИ до четврте категорије. Изградњу 12 станова финансирала је Влада Републике Српске, а општина уз неопходну инфраструктуру и пројектну документацију обезбиједила је средства за изградњу два стана. Укупна вриједност пројекта је 413 хиљада марака, од чега је општина издвојила 100 хиљада марака. Општинској администрацији и борачкој организацији обратило се још 60 борачких породица са захтјевима да им се кроз нову владину уредбу додијеле станови или новчана средстава. Ранијом куповином зграде од 30 станова и додјелом неповратних новчаних средстава, збринут је већи дио борачке популације. Усељењем у нову зграду биће стамбено збринути сви који

Последњи чин: Анализа пропуста у обезбеђењу краља Александра

11. април 2016.

Краљ Александар I Карађорђевић у пратњи министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа недуго након искрцавања у марсељску луку седа у црни отворени аутомобил делаж Д-8. Овакав избор аутомобила је био апсолутно неприхватљив за превоз личности тог ранга и у тако несигурном тренутку. Француска полиција, али и читава јавност била је упозната са оперативним сазнањима југословенске полиције да се планира атентат на краља. Француска штампа је на дан краљевог дочека писала о претњама и чак наводила умешаност усташа.Нешто после 16 сати свечана колона је кренула. У самом старту колона је каснила због новинара и камермана који нису желели да се склоне од аутомобила у коме се превозио краљ Александар док не

Крстичевић против крста!

11. април 2016.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оптужио државну Управу за заштиту културних добара Никшић- Управа за заштиту културних добара према јединој канонској православној цркви у Црној Гори- СПЦ, понаша се као према криминалној групи! Та управа се понаша према Митрополији и цркви уопште као што се полиција понашала према криминалцима, и то се десило у више махова, казао је је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Јован долу код Никшића, скиту манастира Острог. Управа за заштиту културних добара на чијем је челу Анастазија Мирановић, најавила је пре два дана, да ће поднети пријаву против Митрополије црногорско-приморске, због наводног скрнављења манастира Режевићи -споменика културе под заштитом државе старог осам векова! Митрополит је због тога критиковао и

Вишеград се сјећа руских добровољаца

11. април 2016.

У Дому културе у Вишеграду вечерас ће бити одржана Свечана академија поводом Дана руских добровољаца и 23 године од погибије руских добровољаца у посљедњем отаџбинском рату. У програму Свечане академије учествоваће Љуба Манасијевић који ће извести најљепше српске изворне пјесме, потврђено је Срни у Борачкој организацији Вишеград. На академији ће бити присутни представници кабинета предсједника Републике Српске, републичке и општинске Борачке организације, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Удружења српско-руског пријатељства, те друга владина и невладина удружења из Русије, Србије и Републике Српске. Програм Свечане академије почиње у 20.00 часова. У Вишеграду ће сутра бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак

Ђурђевдан и Јасеновац, напокон на филму

11. април 2016.

Седамдесет година од краја Другог свјетског рата међу Србима се славодобитно најављује филм о Јасеновцу. Замислите да су тако радили Јевреји, код којих је сваки редитељ, шта год му било уже интересовање, снимио један филм о холокаусту? Док се званичне институције српских државно – правних ентитета натежу око овог питања, пар група људи урадили су оно што су осјећали, не чекајући институције. Први је кракткометражни филм Ђурђевак црвени, који комбинује причу о настанку пјесме Ђурђевдан и светом Вукашину. Ова прича нам је посебно дирљива, јер је Фронтал дао скромни допринос да се ова прича, за коју је доста људи по мало знало, угнијезди у колективну свијест. Редитељ Хаџи александар Ђуровић

ustase.jpg

Немачка потценила ужасне последице усташке политике

11. април 2016.

„Немачка и њени Хрвати“ jе трећа публицистичка књига Урлиха Шилера, а изазвала jе и наjвећу пажњу jавности због тезе да jе немачка политика 90-их пропустила прилику да интервенише због парциjалне рехабилитациjе усташтва, што jе била и њена историjска одговорност. С друге стране, Шилера оптужуjу да jе написао антихрватски памфлет, а у разговору за „Тпортал“ угледни немачки новинар обjашњава шта jе био циљ његове књиге. Како сте уопште дошли у Југославиjу 1953, тада као млади немачки слависта? – Желео сам да своjе знање руског из заробљеништва надопуним jош jедним словенским jезиком. Тада jе био актуелан српско-хрватски, нарочито jер jе Југославиjа почела да се отвара према Западу. Имао сам потпуну слободу кретања,

Ефраим Зуроф

Ефраим Зуроф: Хрватска покушава да смањи обим злочина почињених у Јасеновцу

11. април 2016.

Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да је тренутно у Хрватској на сцени покушај да буде смањен обим злочина почињених у Јасеновцу. Према његовим речима, када једном смање обим злочина, следеће је да их у потпуности негирају. Зуроф је рекао за „Глас Српске“ да је због такве ситуације у Хрватској потпуно исправна одлука представника Срба и Јевреја да бојкотују овогодишњу комеморацију у Јасеновцу. „Не постоји сумња да су присутни елементи у хрватском друштву који изражавају носталгију за усташким режимом и Независном Државом Хрватском (НДХ), али то нису сви људи и не деле сви такво осећање. У Хрватској постоји много људи који су против тога, али постоји

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца" Фото: РТРС

Филм „Дјеца“ приказан у Линцу

11. април 2016.

Након приказивања у републици Српској, Србији и Македонији, документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је и у Аустрији. Прва пројекција одржана је у Линцу, док је пројекција у Бечу најављена за уторак, 12. април. Пројекције филма у Аустрији, којима ће присуствовати српска дијаспора, али и бројне високе званице, подржала је Регионална канцеларија Републике Српске у овој земљи. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у … Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића Репортажа са премијере филма „Дјеца“ у Београду | Јадовно 1941.  

Чека одлуку суда у Београду: Новак Ђукић (у плавој јакни)

Вештак монтирао Тузланску капију

11. април 2016.

Некадашњи генерал Војске Републике Српске, Новак Ђукић који је због догађаја у Тузли 1995. године пред Судом БиХ осуђен на 20 година, најавио је кривичне пријаве против судског вештака из Сарајева Берка Зечевића на основу чије експертизе је и донета та пресуда и Н. Н. особе за коју је уверен да „стоји иза свега“. Вишу суд у Београду у петак, 15. априла, требало би да одлучи хоће ли босанску пресуду ратификовати или не, а генерал Ђукић за „Вести“ каже да ће без обзира на исход тог поступка тражити правду и кроз ове кривичне пријаве. Нека се Србија угледа на Босну Крстан Симић истиче да босанска пресуда против генерал Ђукића садржи

Нико у Београду није био поштеђен савезничких бомби

Циљ је био покорити Србију

11. април 2016.

Трагични биланс разарања градова Србије и Црне Горе никад нико није ни покушао да сачини. Чувај се лажних пријатеља, а сачуваћемо се од непријатеља ПОШТО се после писма Божидара Недића, члана Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, Џорџу VI, краљу Велике Британије, упућеног 27. априла 1944. године, у англоамеричком масакрирању Србије ништа није променило, логични закључак је да су “хиљаде наших убијених људи” представљале један од најважнијих циљева оних који су наручивали и одобравали акције енглеских и америчких бомбардера. Србија је с неверицом пратила потезе својих западних савезника. Али оно што се дешавало над Србијом није збуњивало само њене житеље већ и многе савезничке посматраче. Први такав извештај о

Шта хрватски медији пишу о годишњици НДХ?

10. април 2016.

Загреб — Хрватски портали поводом 75 година од оснивања Независне Државе Хрватске преносе изјаве званичника и Србије и Хрватске, као и текстове о самој НДХ. „Јутарњи“ је на друго место свог портала ставио шта је рекао премијер Србије Александар Вучић. „Јасеновац не смемо заборавити, али не смемо сањати освету. С хрватском хоћемо мир и добре односе“, гласи наслов тог текста. Осим тога, ту је и текст о изјави хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић која је позвала да се престане „са политизовањем Јасеновца“, као и текст насловљен „Тајне Јасеновца: Није било плинских комора па су жртве убијане на најпримитивнији начин – клањем, умлаћивањем, изгладњивањем и радом“. „Оснивање логора као места затварања,

Застава Хрватске Фото: Getty Images

У Сплиту затражили озакоњење усташког поздрава

10. април 2016.

У Сплиту је обиљежена 25. годишњица Хрватских одбрамбених снага на којој су присуствовали генерали Жељко Гласновић и Миле Дедаковић. Говор је одржао и ратни заповједник Марко Скејо, који се заложио за то да се поздрав „За дом спремни“ законски заштити. На скупу је призвано и сјећање на режим Анте Павелића и НДХ, успостављену на исти дан када и ХОС слави своју годишњицу постојања, преноси Индекс.хр. Скејо је за усташки поздрав рекао да је „чист је као суза“ и да „мора да буде уграђен у нови закон о хрватским бранитељима како би се коначно зауставила расправа о овом светом хрватском поздраву“. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: „Симон Визентал“

Живановић: Сакривена истина о Јасеновцу и броју страдалих

10. април 2016.

Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту нису дјело заведених или изманипулисаних људи, већ производ државне политике Независне Државе Хрватске и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ, рекао је антрополог Србољуб Живановић. „Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степинцем“, рекао је Живановић, једини професор медицине Државне комисије која је истраживала број жртва у Јасеновцу и предсједник Међународне комисије за истину у овом НДХ логору са сједиштем у Лондону. Истичући да је истина о Јасеновцу и броју страдалих прикривена, Живановић је за „Вечерње новости“ навео да је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ за само три мјесеца рада 1964. године

Жртве - Јасеновац

Поповић: Усташка политика никада није прекинута

10. април 2016.

Србија мора да учини све да заштити српски народ у Хрватској, и да не дозволи да се усташка зверства почињена у Другом светском рату и током Олује – икада понове“, изјавио је Ненад Поповић, председник СНП „Очигледно је да континуитет фашистичко-усташке политике Хрватске према српском народу никада није прекинут. Зато Србија мора да учини све да заштити српски народ у Хрватској, и да не дозволи да се усташка зверства почињена у Другом светском рату и током Олује – икада понове“, изјавио је Ненад Поповић, председник Српске народне партије, током посете београдској општини Гроцка. Он је поводом 75 година од почетка Другог светског рата на простору тадашње Југославије и злочина након

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА