arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Часни крст

Хрватска још не признаје пашке жртве

Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достоjно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаjе. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу ниjе показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пиjетета према осам хиљада убиjених људи (међу коjима jе било много жена и деце), постави обележjе на том делу острва. Тачниjе, да обнови спомен-плочу коjа jе већ три пута уништавана. Представници Удружења „Јадовно

Nacisticki_pozdrav_na_mitingu_u_Zagrebu_2001.jpg

ТРАЖЕ УВОЂЕЊЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ У ХРВАТСКОЈ ВОЈСЦИ

Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001. У Хрватскоj jе покренуто потписивање петициjе за увођење поздрава „За дом спремни“ у службену употребу у хрватским Оружаним снагама, а међу потписницима су академици, свешеници, фудбалери, адвокати и новинари. Потписници петициjе затражили су данас од хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић и предсjедника опозиционог ХДЗ-а Томислава Карамарка да предложе измjене Закона о хрватскоj воjсци да би поздрав „За дом спремни“ био уведен у службену воjну употребу, jавио jе портал „Индекс“. Они тврде да jе поздрав „За дом спремни“, коjи jе за вриjеме Другог свjетског рата био званични поздрав усташког покрета, заправо „старохрватски поздрав“. „Увођењем таквог поздрава у службену употребу његовала би се хрватска култура

Akcijom_je_osvjezen_cijeli_prostor_spomenika.jpg

Не могу нам покрасти сјећања

Загрепчанка Татjана Вуjичић Влачић покренула jе акциjу те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године Акциjом jе освjежен циjели простор споменика Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мjесеци догађало око споменика за 525 српских жртава усташког масакра у Вељуну, почињеног од 6. до 9. маjа 1941. године, коjи се налази код школе у том кордунашком мjесту у склопу града Слуња. Споменик jе посљедњих пар мjесеци био два пута мета лопова, сакупљача племенитог метала. Подсjећамо, наjприjе jе украдено двадесетак плоча са именима невиних жртава, а онда су скинуте и однесене и

mars-egzodus.jpg

ПОЗИВ НИКОЛИЋУ И ВУЧИЋУ ДА ПРИСУСТВУЈУ МАРШУ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА

Марш стазом егзодуса Завичаjно удружење Завидовићана са сjедиштем у Добоjу упутило jе данас позив предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу и премиjеру Србиjе Александру Вучићу да 10. септембра у мjесту Стог у Федерациjи БиХ (ФБиХ) присуствуjу обиљежавању 20 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ. Из Завичаjног удружења вjеруjу да ће Николић и Вучић препознати потребу да народу Возуће, па самим тим и циjелом српском корпусу, пруже подршку jер ће она помоћи да истина изађе на видjело свjетске jавности, те показати одлучност српских лидера у намjери да се ратне ране зациjеле на циjелом Балкану. Из ове организациjе подсjетили су да су 10. септемебра 1995. године на Возућу,

Lora_1.jpg

БУНГУРА ЧЕКА СУЂЕЊЕ И ЗА „ЛОРУ ДВА“

Лора Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поздравио jе хапшење бившег хрватског воjног полицаjаца Емилиjа Бунгура коjи jе приjе 11 година правоснажно осуђен за злочин над српским цивилима у случаjу „Лора jедан“, а чека га суђење и за случаj „Лора два“. „То jе могло и раниjе да jе било добре воље. Мислим да се нису ни скривали, нико се ниjе трудио да ухапси оптужене“, рекао jе Штрбац Срни, оцjењуjући да се вjероватно и управник „Лоре“ Томислав Дуjић, коjи jе у бjекству, скрива негдjе у Хрватскоj. Напомињући да jе Бунгур био чувар затвора „Лора“ у Сплиту и jедан од осам припадника хрватских снага коjи су осуђени за злочине у том логору,

Јама Радача

ЧЕНГИЋ: ОБУСТАВЉЕНА ЕКСХУМАЦИЈА ИЗ ЈАМЕ „РАДАЧА“

Јама Радача Ексхумациjа из jаме „Радача“, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. „Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању“, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме „Радача“ почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами „Радача“, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Emerik_Sopard.jpg

Шопард: Бошњаци и Хрвати неће помирење

Посланик европског парламента из Француске Емерик Шопард о дану сећања на све жртве у Југославиjи: Нема помирења ако се актери не врате на почетак приче. Ко историjу заборавља, она му се понавља Емерик Шопард ПОМИРЕЊЕ на Балкану, после жестоких сукоба деведесетих, очигледно jе jош далеко. То показуjу и наjновиjи примери одбиjања већине лидера из региона да се установи заjеднички дан сећања на све страдале. Француски европосланик Емерик Шопард истиче за „Новости“ да jе предуслов за то да се историjа сагледа у целини, а не само последњих двадесетак година. * Шта мислите о идеjи премиjера Александра Вучића да се на простору бивше Југославиjе утврди jединствени дан сећања на све жртве у

Spomenik_Banu_Jelacicu_u_Zagrebu.jpg

„За дом спремни“ – лажна историја лажних домољуба

Усташки поздрав „за дом спремни“ у Хрватскоj готово да jе изашао из илегале. Његове поборнике не брине терет коjе носе те три речи, а себе често сматраjу покретом отпора актуелноj, левоj  власти. Иконографиjа на Тргу Бана Јелачића у Загребу И док jе инцидент коjи jе изазвао фудбалер Јосип Џо Шимунић скоро заборављен, нови ветар у леђа ревизорима историjе у хрватскоj дао jе политичар и последњи командант одбране Вуковара Бранко Борковић. Он каже да би израз „за дом спремни“ требало увести у званичну воjну употребу, упркос „вриштању“ оних чиjи су „преци, а и они сами, таманили Хрвате“. Део jавности узвраћа да jе реч о „недомољубноj инициjативи коjа може само да штети

Franjo_Kuharic.jpg

Како се надбискуп Кухарић жалио да га зову фашистом

Немачког председника jе занимало да ли Католичка црква у Хрватскоj сматра да су могући национални захтеви хрватског народа унутар jединствене jугословенске државе Фрањо Кухарић Немачка се jош 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора немачког председника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаjе се да jе немачког председника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватскоj. Загребачки „Јутарњи лист” обjавио jе причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, коjи jе, барем за сада, jедини таjно снимљени разговор надбискупа Кухарића, коjи се „у овоме тренутку из jош увек закључаних и блокираних таjних

Чедомир Антић

ЧЕДОМИР АНТИЋ – Отворено писмо Александру Вучићу

Пише: Чедомир Антић Пишем Вам jавно зато што сам уверен да службена писма схватате лично. Не пишем Вам да бих Вас хвалио jер мислим да Вам таква обраћања штете и да их одавно сами подстичете. Желим да се jавност осведочи да и Ви знате. Зато Вам пишем на оваj начин. Регионална политика коjу водите доживела jе потпуни неуспех. Ви наравно, непрекидно процењуjући расположење просечних бирача и ослањаjући се на похвале коjе Вам изричу представници неколико европских и jедне прекоокеанске државе, jамачно мислите супротно и ово моjе обраћање примили би сте као озбиљно само када бих и jа могао да се похвалим да би за мене гласало бар два милиона бирача.

Manastir_Ostrog.jpg

Потребан модеран законски акт о одвојености цркве и државе

Манастир Острог Митрополиjа црногорско-приморска и епархиjе будимљанско-никшићка, милешевска и захумско-херцеговачка сматраjу да jе Црноj Гори потребан модеран и на цивилизациjским основама и општепризнатим начелима међународних конвенциjа утемељен закон коjи ће афирмисати кооперативну одвоjеност цркве и вjерских заjедница од државе и на прави начин штитити право на слободу вjероисповиjести. Из Митрополиjе црногорско-приморске и Епархиjе будимљанско-никшићке сматраjу и да треба одбацити Нацрт закона о слободи вjероисповиjести, припремљен нетранспарентно, на дискриминаторски начин, уз понижаваjуће игнорисање постоjања оних чиjи се правни положаj уређуjе, и то од министарства надлежног да штити и промовише људска права. Из Митрополиjе и Епархиjе поручуjу да Нацрт треба одбацити и због броjних неуставних одредби коjим се атакуjе на слободу вjероисповиjести

Spaljivanje_knjiga_01.jpg

Хрвати спалили 3 милиона књига српских писаца

Сусрет са историjом: Наjвећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институциjа у Загребу Књигоцид деведесетих у Хрватскоj ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на jавним местима, уз лицемерно образложење да jе тиме постигнут максимум права српске мањине у Хрватскоj, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму, неминовно нам намеће потребу да се за тренутак вратимо у прошлост. И то не у далеку прошлост. Да подсетимо шта се у Хрватскоj дешавало од 1990. до 2010. године, када jе ћирилица проглашена ђаволским

Parastos_stradalim_u_Vukovskom_kod_Kupresa.jpg

Света Литургија и парастос страдалима у Вуковском код Купреса

Парастос страдалима у Вуковском код Купреса У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелеjмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургиjу су служили парох лиjевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Куjунџић. Поред своjе у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики броj вjерника, како некадашњих, тако  и малоброjних садашњих мештана овог села. Након свете литургиjе и литиjе око цркве, служен jе парастос невино пострадалим православним Србима овога краjа, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика. У овоj крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од коjих 180 из

Вељко Џакула

ЏАКУЛА: ЗАПОШЉАВАЈУ ИЗ ДРУГИХ ГРАДОВА, САМО ДА НЕ ЗАПОСЛЕ СРБЕ

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула оциjенио jе да се српска мањина у Хрватскоj толерише, али не интегрише, и да Срби и даље имаjу проблем са запошљавањем коjе им гарантуjе закон. Као примjер он jе за загребачки „Вечерњи лист“ навео да се у општинама Лапац, Двор и другим запошљаваjу људи из Госпића и Сиска како се не би запослили тамошњи припадници српске мањине. Према истраживању Српског демократског форума из 2012. године, на подручjу десет jединица локалне самоуправе на коjем претежно живи српско повратничко становништво нема значаjних помака у остваривању етничке равноправности при запошљавању. Срби повратници и даље су изложени процесима социjалне изолациjе, друштвене мимикриjе, те немогућности

Miodrag_Linta.jpg

НЕИСТИНИТА ОЦЈЕНА КИТАРОВИЋЕВЕ О ЗАШТИТИ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да jе задовољна нивоом заштите националних права мањина у Хрватскоj цинична и неистинита. Линта jе истакао да њена изjава не изненађуjе уколико се узме у обзир њена прошлост и политичко опредjељење, саопштено jе из Коалициjе. „Броjне чињенице потврђуjу тезу да су преостали Срби у Хрватскоj грађани другог реда jер су дискриминисани од надлежних државних органа и у диjелу законодовства“, истакао jе Линта. Он jе упозорио да у Хрватскоj већ двиjе године траjе антисрпска кампања чиjи jе циљ да се српским повратницима и прогнаним Србима пошаље порука да нису добродошли и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.