2015 - Страница 64 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 64

Вехабија из БиХ на црној листи САД

2. октобар 2015.

Радикални исламиста Баjро Икановић (39) из Хаџића, коjи се бори у Сириjи у редовима Исламске државе, стављен jе на америчку црну листу људи повезаних с тероризмом Исламиста Баjро Икановић РАДИКАЛНИ исламиста Баjро Икановић (39) из Хаџића, коjи се бори у Сириjи у редовима Исламске државе, стављен jе на америчку црну листу људи повезаних с тероризмом. Икановић jе 2013. године напустио БиХ и отишао да ратуjе на страни исламиста. – Он jе за две године ратовања дошао до места команданта „босанског одреда“ у Исламскоj држави, коjи броjи око 300 људи. Оваj одред важи за специjалце ИД. Били су на ратиштима у Ираку, а последње информациjе кажу да се налазе код Раке,

Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!

2. октобар 2015.

Пише: Мирослав Јанковић Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године. Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни. Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када

Владика банатски Никанор – Не руше моју маленкост већ ауторитет СПЦ

2. октобар 2015.

Разговарала Наташа Јовановић Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линиjа у СПЦ? Ако тврда линиjа значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолиниjаши, да чврсто веруjемо, и останемо како нас jеванђеље учи верни канонима Последњих неколико година наjвећи напади на Цркву, епископе, свештенство, манастире, епархиjе и поjединце дешаваjу се у време или непосредно пре заседања Светог архиjереjског сабора. У медиjски простор у време траjања Сабора излива се као жуч море лажних оптужби, материjала, непроверених изjава, искривљених чињеница коjе све заjедно имаjу за циљ рушење ауторитета Цркве и њених представника. Проверени извори из врха СПЦ на коjе се обично аутори оваквих текстова позиваjу даjу тобоже

Мобилисани војници црно-жуте армаде из Босне

Пуцајте, без оклевања, у свакога

2. октобар 2015.

Црно-жути команданти су говорили: Ово неће бити ратни поход, већ излет. Променада. Солдатски шпацирунг до Ниша, да се растера та хаjдучиjа и у пролазу казне непоћудни Срби. Опасне су комите, од оружjа опасуjу бомбе и дуге, оштре ножеве. ЋУТЕ воjници, католици, протестанти, православци, моjсиjевци, униjати, мухамеданци, веруjући и неверуjући. Неки таj папин благослов и не разумеjу, jер jезик не знаjу. Истина, и свештеник воjни jезик само натуца. А његова паства, регрути, у свакодневним вежбама и дрилу научили су и разумевали команде на немачком jезику, али мало шта изнад тога. Згледаjу се поданици Аустроугарске, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Тиролци, Босанци и Херцеговци, Јевреjи расути по Средњоj Европи, Срби са широкога подручjа

Његомир Недић крај ћеркиног поломљеног споменика , Деса Милошевић полако губи наду

Дeса Mилoшeвић: Пeт путa ми руше спoмeник oцу, мajци, брaту, поломили плочу тромесечне бебе!

2. октобар 2015.

У Гостовићу од 1992. више нема српских житеља, а и данас непрестано скрнаве гробове њихових наjмилиjих. Бeздушници су пoлoмили и oбнoвљeну нaдгрoбну плoчу Mилeни Нeдић, дeтeту кoje je са три мeсeцa умрло дaвнe 1962. У ПРВОМ нaлeту нaкoн њиховoг прoтeривaњa 1992. гoдинe на осам мeсних грoбaљa Гoстoвићaнa коjи су морали да напусте своjа огњишта, порушeнo je прeкo 80 одсто нaдгрoбних спoмeника. Двaдeсeт три гoдинe касниjе и дaљe сe рушe чaк и oбнoвљeни спoмeници, неки и пo пeти пут. Пoслeдњи случaj дeсиo сe oвих дaнa нa грoбљу Чaрдaк, кaд je oскрнaвљeнo и пoрушeнo девет спoмeникa. Прoтeрaнe Гoстoвићaнe зa рoдни крaj joш jeдинo вeжу грoбoви прeдaкa, збoг чегa oни пoрушeнe спoмeникe из

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

1. октобар 2015.

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве „Хронике прогнаних Краjишника“ и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику „Gone with the Storm“. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра „Веритас“ Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра „Симон Визентал“ за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека „када jе као народ коjи

ЗА МАТУРАНТЕ НДХ НИЈЕ БИЛА ФАШИСТИЧКА

1. октобар 2015.

Сплитски гимназиjалци са своjим професором и усташким поздравом Скоро три четвртине матураната у Хрватскоj сматра да Независна Држава Хрватска (НДХ) ниjе била фашистичка, док се 40 одсто њих залаже за прекид судског прогона хрватских ратних ветерана за злочине почињене у протеклом рату, резултати су истраживања о политичкоj писмености матураната. Истраживање „Политичка писменост ученика завршних разреда средњих школа у Хрватскоj“ провели су „ГООД инициjатива“, „ГОНГ“ и Институт за друштвена истраживања на репрезентативном узорку од 1.146 хрватских матураната. „Јутарњи лист“ пише да jе матурантима постављено 19 релативно jедноставних питања у три подручjа – политички поjмови, уставно-политичко уређење и политичка информисаност, али да су они показали катастрофално незнање. Само jедан од 1.146 испитаних

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВА СПОМЕН ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

30. септембар 2015.

У Козарскоj Дубици вечерас jе отворена изложба под називом „Циглана“, коjа приказуjе 40 документарних фотографиjа из архива Спомен-подручjа „Доња Градина“. Директор Спомен-подручjа Милорад Буква изjавио jе да jе изложба дио низа активности те jавне установе у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша, али и да jе отворена поводом обиљежавања Дана европске баштине, чиjа jе овогодишња тема „Индустриjско насљеђе“. „Овом изложбом показуjемо да индустриjско насљеђе не мора и ниjе увиjек саставни дио и израз напретка друштва, већ да може бити употриjебљено и у краjње ретроградне сврхе, jер jе циглана као индустриjски комплекс у саставу логора Јасеновац била индустриjа смрти за огроман броj људи“, изjавио jе Буква. Он jе навео

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

30. септембар 2015.

Документарни филм „О континуитету страдања Срба“ биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор „Исток филма“ Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

30. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности). Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца Везане виjести: „РАТ И РИЈЕЧ“ САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Убиства Срба у Ливну

30. септембар 2015.

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. „Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

30. септембар 2015.

Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи „Ви идите, jа нећу!“, да jе српски народ виjековима „саразапет Христу“ на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ. „Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи“, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе „као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

30. септембар 2015.

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи

Служен парастос у Доњем Забрђу код Угљевика

ГОДИШЊИЦА ПОВРАТКА СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА СА ЛИСАЧЕ

29. септембар 2015.

У Доњем Забрђу код Угљевика данас jе обиљежено 20 година од повратка српских бораца коjи су 11 мjесеци били заточени након заробљавања на маjевичкоj Лисачи. Поводом овог догађаjа и Дана Мjесне заjеднице служен jе парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и у Другом свjетском рату. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у редовима Воjске Републике Српске погинуло jе 16 мjештана Доњег Забрђа, а на спомен обиљежjу уписано jе 246 имена палих бораца и цивилних жртава из протекла два рата. Начелник општине Василиjе Перић рекао jе да сваки грађанин Угљевика и Републике Српске има дужност и обавезу да слиjеди идеале за коjе су се српски борци жртвовали. Он jе рекао да се на Дан

Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

29. септембар 2015.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. „Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава“, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало „мртво слово на папиру“, jер су за