Владика Фотиjе Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе рекао jе да православне иконе и духовну баштину Српске православне цркве (СПЦ) треба вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избjегли српски народ. Владика Фотиjе каже да су 20 година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархиjи далматинскоj у Хрватскоj и даље мета изгредника, додаjући да jе риjеч о поjединачним инцидентима. „Безбедниjе су светиње где има нашег народа. Из ове чињенице jасно се види да проблем обнове цркава и манастира Епархиjе далматинске као и евентуално враћање културног блага из Србиjе ниjе могуће одвоjити од повратка Срба на просторе Далмациjе“, рекао jе владика Фотиjе за „Политику“. Према његовим

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић поручио jе, поводом наредбе Тужилаштва БиХ о непровођењу истраге против предсjедаваjућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића због ратних злочина, да се више не може трпjети омаловажавање и потцjењивање српских жртава. „Република Српска треба предузети неке мjере, али под условом да буде опрезна да таj чин не буде антидеjтонски, jер ће сносити политичке и друге посљедице, што jе и циљ бошњачке стране“, рекао jе Митровић Срни. Митровић jе напоменуо да jе одлука Тужилаштва БиХ у случаjу „Џаферовић“ очито политички мотивисана, као и сви слични случаjеви до сада, jер jе мало ко од бошњачких функционера одговарао за ратне

Наредба Тужилаштва БиХ о непровођењу истраге против предсjедаваjућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића показуjе да jе Тужилаштво БиХ инструмент jедног ентитета и jедне странке у том ентитету, изjавила jе Срни предсjедник Удружења жена жртава рата Божица Живковић-Раjилић. „Оваква одлука Тужилаштва за нас ниjе изненађуjућа. Ми у Републици Српскоj смо на то навикли, jер jе тих неправедних одлука, у коjе имамо право да сумњамо, на претек“, истакла jе Раjилићева. Она jе подсjетила да jе Насер Орић ослобођен одговорности за злочине коjе jе починио над Србима, не покреће се процес против некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армиjе БиХ Атифа Дудаковића, нико ниjе одговарао ни за побиjене воjнике у Тузли и у

Пише: Зоран Коjић Колико jе данас оних коjе овде називаjу четницима, а тамо усташама? Хрватска држава jе рекла мање од пет одсто (1990. године Срби чинили око 12 одсто становништва, а било их jе око 600 000) и закључила – “Срби су мањина”. Наравно, то ниjе броjка, то jе колико етничко-политичка категориjа, толико и “упутство за употребу”, jер: зна се шта jе мањина, каква су jоj права и обавезе. Али, преброjаваjу се Срби, не зато да виде колико их jе остало после муња, бљескова и олуjа; већ да у броjу пронађу снагу преживљавања и опстанка, уверени да и на Балкану и у средњоj Европи демографиjа претходи демократиjи. У Хрватскоj jе

На новоj локациjи настављено jе снимање документарног филма “Дjеца“ Настављено снимање документарног филма „Дjеца“            Фото: РТРС У Лопарама, на локациjи погибиjе воjника Трипуна и Мирослава, коjи су животе дали у истом дану, настављено jе снимање документарног филма ‘Дjеца’ у продукциjи Радио Телевизиjи Републике Српске. Маjка Трипуна и Мирослава, Јока Миловановић из Лопара, изгубила jе у минулом рату jош jедног сина и jош jедног воjника воjника Воjске Републике Српске, миљеника Ђоjу. Риjеч jе о jош jедном родитељу коjи jе дао своjе синове за слободу српског народа у Босни и Херцеговини. О овоj античкоj трагедиjи, Република Српска jош увиjек нема документован видео запис. Управо због тога оваj

Генерал Ратко Младић Борачка организациjа Републике Српске жели дуг живот и добро здравље генералу Воjске Републике Српске Ратку Младићу, коjи ће сутра прославити 72. рођендан у притвору Хашког суда. „Иако озбиљно нарушеног здравља и у позним годинама живота, генерал Младић и даље jе истраjан у борби да Хашком суду докаже своjу невиност и да jош jедном покаже да ни Воjска Републике Српске, ни њен командант нису злочинци ни злочиначке институциjе“, саопштено jе из Борачке организациjе Српске. Воjска на чиjем челу jе у наjтежим временима био Младић, подсjећаjу из Организациjе, борила се за слободу српског народа, за право на живот, на равноправност и опстанак на своjим животним просторима. „Надамо се да