Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић, jедан од аутора Приjедлога одлуке о изгледу и коришћењу официjелних и традиционалних симбола Воjводине, рекао jе да предложена застава и грб из 1848. године нису „исувише српски“, како то тврде поjедини политички кругови. „Предложени традиционални симболи застава и грб нису исувише српски, него изражаваjу континуитет Воjводине с оном Воjводином из 19. века, кад су се Срби и други словенски народи борили за њену аутономиjу у оквиру Аустроугарске“, рекао jе Орловић новинарима пред почетак сjеднице Скупштине АП Воjводине. Он jе обjаснио да су предложени традиционални симболи покраjине узети из доба великих револуционарних превирања у Европи. „Европа 19. века остала jе у историjи упамћена

Владика Данило I Петровић Његош Последњу похару Цетиња и Цетињског манастира починио jе Махмут-паша Бушатлиjа, силник и горопадник коjем ни султан ниjе могао доћи главе.  Те 1697. го­ди­не на вла­ди­чан­ски трон на Це­ти­њу сту­па мла­ди jе­ро­мо­нах Да­ни­ло Пе­тро­вић. Не зна се си­гур­но ко­ли­ко jе го­ди­на имао, али jе сва­ка­ко био ве­о­ма млад и зна се да му jе кр­ште­но име би­ло Ни­ко­ла – Ни­ко­ла Шћеп­чев Ера­ко­вић, по оцу Шћеп­цу и за­се­о­ку Ера­ко­ви­ћи на Његушима у ко­jем су жи­вjе­ли Пе­тро­ви­ћи: – Да­ни­ло jе убр­зо оти­шао у Пе­чуj у Ма­ђар­ску – ка­зу­jе исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – гдjе се у изгнан­ству на­ла­зио из­бjе­гли пећ­ки па­три­jарх Ар­се­ни­jе Тре­ћи Чар­но­jе­вић, ина­че и сам ро­дом са

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта наjоштриjе jе осудио изjаву потпредсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да га jе „баш брига шта предсjедник Хрватског фудбалског савеза Давор Шукер ради приватно“. „Шукер jе jавна личност и мора да преузме пуну одговорност за све што jе рекао и урадио у претходном периоду. Он jош ниjе осудио усташки режим и ниjе се jавно извинио жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске, односно Србима, Јевреjима и Ромима коjе jе своjим изjавама и поступцима у више наврата увредио“, саопштио jе Линта. Он jе упитао Ћурковића да ли сматра приватном ствари и поступак хрватског репрезентативца Јосипа Шимунића, кога jе Европска фудбалска униjа (УЕФА) суспендовала послиjе

Споменик страдалим авиjатичарима Краљевине Југославиjе у Кумбору. Растављено мемориjално обележjе са именима 28 припадника Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби НАЈСТАРИЈИ ваздухопловни споменик подигнут на простору некадашње Југославиjе у кругу бивше касарне „Орjенски батаљон“ у Кумбору, у коjем сада компаниjа „Азмонт инвестментс“ подиже туристичко-резиденциjални комплекс Портонови, демонтиран jе. Ово некада изузетно лепо мемориjално обележjе, на коjем су се налазила имена 28 хидропилота, извиђача и механичара Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби, растављено jе, а камен и делови споменика су измештени на локациjу будуће ботаничке баште.   Извор: НОВОСТИ   Везане виjести: У БУДВИ ПОЛАГАЊЕ

Неонацисти маршираjу у Литваниjи У Балтичким земљама постоjи традициjа нацистичких маршева и слављења воjника коjи су погинули борећи се на страни Хитлерових трупа против Црвене армиjе, а наjновиjи скуп заказан jе у Литваниjи. У Риги се, као и сваке године, одржава марш ветерана – легионара СС-а.  Иако се такви маршеви сматраjу увредом за милионе људи коjи су се борили и погинули у биткама против нациста, летонске власти дозвољаваjу овакве манифестациjе. Слични маршеви организуjу се и у Естониjи и Летониjи, и то сваке године. Истовремено, они коjи желе да побуне против таквих маршева, по правилу, не добиjу дозволу да изађу на улице у то вриjеме. Претходних година били су задржани и

Цетињски манастир Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир. Скен­дер-бег Бу­ша­тли­jа ни­jе оста­вио ли­jе­пе успо­ме­не у Цр­ноj Го­ри. Упра­вљао jе кру­то и су­ро­во. Пот­пи­си­вао се као „Го­спо­дар Чер­ноj Го­ри и ди­о­кли­ти­jан­скоj зе­мљи го­спо­дин”. Он jе, ина­че, Црно­гор­ским сан­џа­ка­том упра­вљао че­тр­на­ест го­ди­на. По­след­њи пут се спо­ми­ње 1528. По­том о ње­му ви­ше не­ма по­ме­на и не зна се да ли jе уби­jен или се упо­ко­jио при­род­ном смр­ћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jед­но­став­но за­ме­ло га jе ври­jе­ме – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. На­кон 1528. го­ди­не, ко­jа се узи­ма као да­тум смр­ти Скен­дер-бе­га, од­но­сно Стан­ка