arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Pag_003.jpg

Пaжњa, нeприjaтeљ снимa!

Паг Изрaeлскa TВ eкипa кoja je нa oтoку Пaгу пoкушaлa снимити кaдрoвe зa дoкумeнтaрни филм нa тeму устaшких кoнцeнтрaциjских лoгoрa трeбaлa je бaрeм упутити прoсвjeд вeлeпoслaнству Изрaeлa у Хрвaтскoj зaтo штo je бeзoбзирнo, нaкoн нeприjaтeљскe рeaкциje нeкoлицинe мjeштaнa, a зaтим и пaрaнoичнoг пoнaшaњa држaвних oргaнa (пoлициje), дeпoртирaнa с oтoкa нa кoпнo. С oбзирoм нa тo дa су oпрeмa и снимљeни мaтeриjaл oстaли читaви и никoмe oд oсoбљa ништa сe ниje дoгoдилo, испaдa дa су joш и дoбрo прoшли. Taкo нипoштo ниje билo с oсaм хиљaдa Жидoвa, Рoмa и Србa кojи су у љeтo 1941. из Зaгрeбa и Ликe дeпoртирaни у устaшкe кoнцeнтрaциjскe лoгoрe нa пoдручjу пaшкe увaлe Слaнa, гдje су

Hrvatska_licna_karta.jpg

Хрватску личну карту могу имати и хрватски држављани у иностранству

ЗАГРЕБ – На инициjативу Владе Републике Хрватске у Хрватском сабору усвоjен jе Закон о особноj исказници (НН 62/2015), према коjем право на хрватску личну карту имаjу сви хрватски држављани без обзира на године живота и без обзира имаjу ли или немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj, преноси Хрватски Медиjски Сервис. Хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj могу затражити издавање хрватске личне карте у коjу ће им се уписати податак о њиховом пребивалишту у иноземству. Приликом подношења захтjева за издавањем личне карте, хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj мораjу уз захтjев приложити и jавну исправу с податком о пребивалишту коjу им jе издало надлежно тиjело државе у коjоj

Polaganje_vijenaca_na_Crnom_vrhu_kod_Zvornika.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА

Полагање виjенаца на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, данас су на Црном врху код Зворника обиљежене 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Замjеник предсjедника Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао jе да се доласком на мjесто страдања већ 23 године одаjе почаст убиjеним Србима, али да за све то вриjеме нико од оних коjи су починили оваj стравичан злочин ниjе одговарао. „Познаjући рад, или боље рећи нерад, Тужилаштва и Суда БиХ мислим да ћемо на правду jош дуго

Alojzije_Stepinac_007.jpg

СПЦ ОДГАЂА БЕАТИФИКАЦИЈУ И ТРАЖИ СТАВ ВАТИКАНА О НДХ

Алоjзиjе Степинац До беатификациjе Алозиjа Степинца неће доћи брзо jер jе Српска православна црква (СПЦ) затражила од Ватикана да посебна комисиjа изнесе своj суд и о дешавањима из доба НДХ, наводе хрватски портали. Пошто СПЦ нису jасни аргументи на основу коjих jе Алоjзиjе Степинац – свет, папа Фрањо jе предложио формирање Радне групе коjу ће чинити католички и православни стручњаци, а чиjи задатак ће бити да заjеднички преиспитаjу спорна питања, што jе изазвало запрепашћење и незадовољство у Католичкоj цркви у Хрватскоj. Процес беатификациjе кардинала Алоjзиjа Степинца завршен jе приjе четири године, па jе неколико пута обjављиван чак и датум када jе кардинал Степинац требало да буде проглашен светим. Онда jе

Preradoviceva_ulica_u_Zagrebu.jpg

ЗАГРЕБАЧКОЈ ПРОСВЈЕТИ “ДАРУЈУ“ ОДУЗЕТО

Прерадовићева улица у Загребу Влада Хрватске требало би данас да донесе одлуку да Српском културном друштву „Просвjета“ буде враћена зграда од 3.066 квадрата у центру Загреба, коjа jе одузета 1962. године. Зграда се налази у Прерадовићевоj улици 23, а „Просвjета“ jе тражила њен поврат jош 2001. године. Према одлуци хрватске Владе, „Просвjета“ заузврат мора да одустане од поступка против града Загреба, од коjег тражи поврат одузете имовине у Прерадовићевоj улици 18, укупне површине 1.296 квадрата, те дворишта од 352 квадрата. Уговор о поклону, коjим ће „Просвjети“ бити враћена одузета зграда, биће закључен након што буде урађена процjена тржишне вриjедности некретнине, пише портал „Индекс“. Извор:  Везане виjести: Zagreb: Pokazni ustašluk u

Kolona_stigla_u_Brijesnicu.jpg

КОЛОНА ПРОШЛА БРИЈЕСНИЦУ

Колона стигла у Бриjесницу Колона од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ прешла jе Бриjесницу на Озрену идући ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Један од организатора данашњег марша Љубинко Ђурић рекао jе Срни да у колони, осим грађана из Биjељине, Српца, Прњавора, Модриче, Дервенте, са добоjског подручjа и припадника Оружаних снага БиХ, маршираjу и градоначелник Добоjа Обрен Петровић и предсjедник Скупштине општине Србац Зоран Ђукић.   Ђурић jе истакао да пада киша мањег интензитета коjа не представља проблем учесницима марша.   Риjеч jе о

Cas_iz_Pravoslavne_vjeronauke.jpg

У ЧЕТИРИ КАНТОНА НЕ ИЗУЧАВА СЕ НАЦИОНАЛНА ГРУПА ПРЕДМЕТА

На подручjу Кантона Сараjево предмет Православна вjеронаука похађа девет ученика, од коjих осам у двиjе основне школе и jедан ученик у средњоj школи…   Час из Православне вjеронауке Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ У четири кантона Федерациjе БиХ у основним и средњим школама не изучава се национална група предмета по важећем Наставном плану и програму из Републике Српске, подаци су федералног Министарства образовања и науке. У Министарству напомињу да се национална група предмета за ученике српске националности изучава у оним подручjима и мjестима у коjима jе исказан интерес ученика и родитеља за такав вид наставе. Према прошлогодишњим подацима, ученици коjи се школуjу у основним и средњим школама на подручjу Кантона Сараjево изучаваjу националну групу

mars-egzodus.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА“

Марш стазама егзодуса Више од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ упутило се jутрос из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Риjеч jе о „камионском путу“ коjи иде правцем Бриjесница – Малчићи – Кврга – Прокоп – Боровци – Лозна, коjим су Срби из Возуће и долине Криваjе бjежали од припадника такозване Армиjе БиХ и плаћеника из исламских земаља коjи су протjерали комплетно српско становништво са ових простора.   Долазак и окупљање учесника у Стогу планирано jе око 15.00 часова. У

Parastos_u_crkvi_Sv.jpg

Медачки џеп – затрт и пуст

Парастос поводом 22 године од истребљивачке акциjе Хрватске воjске у лици. За само jедан дан убиjено 88 Срба Горко сећање на гнусан злочин У БЕОГРАДСКОЈ Цркви Светог Марка у среду jе поводом 22. годишњице агресиjе хрватске воjске на Медачки џеп одржан парастос жртвама те акциjе, у коjоj jе убиjено 88 Срба. Српска села у близини Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице – потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године. Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао jе новинарима да jе тог и у наредних неколико дана убиjено 88 Срба, међу коjима jе било воjника, полицаjаца и цивила. – Цивили, њих 36, махом су били стариjи људи – старице и старци

Deana_Dimitrijevic.jpg

Егзодус и стид

Плава гробница стоjи немо пред морем туриста коjи гледаjу само спољашњу слику ствари Деана Димитриjевић Уколико сте српски туриста на Крфу, готово сигурно ћете обићи Српски музеj и острво Видо. Али оно што jе од наjвеће важности у свему томе jесте какав однос и поштовање гаjите према сопственоj историjи. Имала сам прилику да у групи од тридесетак Срба обиђем свето место наше историjе. Нисам очекивала да ће то искуство укључити и стид због поjединих сународника. У Српскоj кући изложени су предмети српских воjника, лекара и фотографиjе, документа и хронолошки историjски опис свих догађаjа. Велики броj наших туриста jе само фотографисао све ове садржаjе, не читаjући и не задржаваjући се унутар

Milenko_Savanovic_na_Akademijji_u_Doboju.jpg

НАД СРБИМА ВОЗУЋКОГ КРАЈА ИЗВРШЕНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Миленко Савановић на Академиjи у Добоjу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе данас у Добоjу да jе над српским становништвом са подручjа Возуће, долином риjеке Криваjе и Озрена, почињено свjесно и намjерно етничко чишћење. „То су догађаjи коjи се не смиjу заборавити и наша прошлост, ако jе добро не савладамо, неће бити визиjа за будућност“, рекао jе Савановић на свечаноj академиjи у Добоjу посвећеноj сjећању на страдање Срба на Озрену и Возући. Он jе подсjетио да jе, према статистичким подацима, у Возући 1971. године проценат српског становништва био 98 одсто, 1981. године 74 одсто, 1991. године 67 одсто, а данас свега два одсто. „Никада нисам

Parastos_stradalim_Srbima_u_Medackom_dzepu_sluzen_u_crkvi_Sv.jpg

ПЈЕВАЧ: НЕМА СТВАРНЕ ПОЛИТИЧКЕ ВОЉЕ ДА СЕ ПРОЦЕСУИРАЈУ ЗЛОЧИНЦИ

Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач оциjенио jе данас да у Хрватскоj нема стварне политичке воље да се процесуираjу они коjи су починили злочине над Србима приjе више од двиjе децениjе.   „Непризнавање злочина почињених над Србима данас, како смо сведоци, прате трагови рехабилитациjе усташтва и фашизма“, рекао jе Пjевач новинарима испред цркве Светог Марка у Београду, уочи парастоса страдалима током агресиjе хрватске воjске на Медачки џеп приjе 22 године.   Он jе оциjенио да поjава кукастог крста и инициjативе за обнављање усташког поздрава „За дом спремни“ не могу никоме ништа добро дониjети, а Хрватска се мора суочити са почињеним

Uobicajeni_pozdravi_na_utakmicama_u_Hrvatskoj.jpg

ЗА ПЕТ И ПО ГОДИНА САМО 13 КАЗНИ ЗА УЗВИКИВАЊЕ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА

Уобичаjени поздрави на утакмицама у Хрватскоj За пет и по година хрватски судови су у само 13 случаjева казнили лица коjа су узвикивала усташки поздрав „За дом спремни“ и то искључиво новчаним казнама – наводе хрватски медиjи. Иако постоjи могућност да се онима коjи узвикуjу усташки поздрав суди на основу Казненог закона коjи jе од 2013. на снази, а коjи говори о казненом дjелу jавног подстицања на насиље и мржњу, хрватски судови до сада нису то чинили. Ако неко на jавном мjесту узвикне: „За дом спремни“, или одлучи да прошета са маjицом на коjоj jе исписан таj поздрав или истакне транспарент таквог садржаjа – наjвећа казна коjу му прописуjу судови

Oskrnavljena_spomen_ploca_na_Crnom_vrhu_kod_Zvornika.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА НА ЦРНОМ ВРХУ

Оскрнављена спомен-плоча на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, сутра ће на Црном врху код Зворника бити обиљежено 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Према програму обиљежавања, парастос ће бити служен у 11.00 часова, након чега ће бити положени виjенци на Спомен-плочу коjа jе подигнута на мjесту страдања, саопштено jе из Одбора за обиљежавање 23 године од дана страдања на Црном врху. Спомен-плоча на Црном врху постављана jе 10. септембра 2010. године и први пут jе оскрнављена шест дана након постављања, а у истоj години поново jе оскрнављена

Muatez_Bilah.jpg

Свједочење Српкиње заробљене у муџахединском логору

Увели су нас у салу гдjе сам видjела наше воjнике голе до паса коjе су тукли у локвама крви. Нас три жене су издвоjили, наредили да се скинемо, ставимо руке на потиљак и наслонимо на зид… Преко мегафона се чуло: „Сакибе Махмуљине, остварио си своj циљ… одсиjецаjте им главе, закопаjте четнике…“   Муатез Билах – командант одреда Ел муџахедин Пише: Александар ЛУКИЋ Саговорница Срне jедна jе од три Српкиње коjе су, након што су их 11. септембра 1995. године заробили припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, преживjеле егзодус у сеоском дому у Кестенима, логору Каменица, те кампу муџахедина у Побриjежђу код Гостовића. У селу Кестен, након

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.