arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Dusan_Bastasic_i_Boris_Begovic_ispred_Hrvatske_ambasade_u_Beogradu-01b77276.jpg

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ НА МЈЕСТУ ЛОГОРА „СЛАНА“

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић и професор Правног факултета у Београду Борис Беговић указали су у писму предсjеднику Хрватске Колинди Грабар-Китаровић да jе усташки логор „Слана“ био jедно од наjстрашниjих мjеста у Европи у 20. виjеку и затражили да Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана. „На острву Паг jе у љето 1941. године постоjао усташки логор `Слана`, коjи jе чинио дио комплекса логора `Госпић–Јадовно–Паг`. У том логору смрти страдало jе, према истраживањима историчара са подручjа Републике Хрватске, наjмање 8.020 људи“, наводи се у писму, коjе jе обjављено у данашњоj „Политици“. Басташић и Беговић, коjи jе члан Удружења

Pogled_na_Bjelopavlice_i_selo_Martinice_sa_kapije_spuske_tvrdave.jpg

Паша се уздао у силу, Свети Петар у слогу

Петар Први jе молио Махмут-пашу да се окани Црне Горе и не воjшти на сиротињу, али му jе и поручио да ће се од његове „силе и напасти бранити докле иjедан од нас тече…” У jед­ном пи­сму ко­jе jе тих да­на упу­тио Мах­мут-па­ши Бу­ша­тли­jи, вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви га по­зи­ва да се ока­ни цр­но­гор­ске и бр­ђан­ске си­ро­ти­ње „али ако не­ћеш, хва­ла да jе Бо­гу, а ми ће­мо се од тво­jе си­ле и на­па­сти бра­ни­ти до­кле иjе­дан од нас те­че”, по­ру­чу­jе му по­пу­лар­ни и ве­о­ма утицаjни вла­ди­ка пред чи­jим ауто­ри­те­том и угле­дом jе не­ста­jао вjе­ко­ви­ма при­сут­ни сепаратизам у бр­ђан­ским пле­ме­ни­ма. Беч­ки иза­сла­ник Ву­ка­со­вић jе у ме­ђу­вре­ме­ну већ био по­бjе­гао из Цр­не Го­ре

Zdravka_Karlica.jpg

ДЕЛОЖАЦИЈА НА ОСНОВУ ЛАЖНИХ ПАПИРА?

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приjедора Здравка Карлица рекла jе да jе за данас наjављена деложациjа породице погинулог борца Ђурађа Гончина коjоj jе, како каже, претходио судски процес пун малверзациjа. „Ово ниjе први случаj да се за непотраживани стан накнадно поjави дописана документациjа изван свих рокова. Ниjе ни први случаj деложациjе породица погинулих бораца, али jе препун страшних материjалних доказа о малверзациjама“, рекла jе Карлица Срни. Она jе нагласила да ова организациjа никоме не спори право на имовину, али не жели ни да се њеним члановима спори то исто право, поготово у случаjу какав jе оваj гдjе наводни подносилац наводног захтjева за поврат стана

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ О СТРАДАЊУ СРБА

У Кнежеву jе вечерас одржано предавање и отворена изложба „Моjе Јадовно“. У Кнежеву jе вечерас одржано предавање „Моjе Јадовно“ о страшним злочинима у усташком комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдjе су на наjбруталниjи начин убиjене 40.123 жртве, углавном српске националности. У Основноj школи „Доситеj Обрадовић“, пред око 50 посjетилаца, међу коjима jе био и велики броj дjеце, приказан jе кратак документарни филм о Дану сjећања на Јадовно и одржано предавање „Моjе Јадовно“. „Након тога, у Спомен-соби погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручjа Кнежева постављена jе изложба `Моjе Јадовно`“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Изложбу и предавање иницирала су двоjица грађана Кнежева Ранко Вучић

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 20. март 1993. Годишњица погибије Споменка Гостића

Двадесетог марта обиљежавамо годишњицу од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС.   Везане виjести: Прича о два дечака ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ 15-ГОДИШЊЕГ ЈУНАКА Споменка Гостића се сете само на годишњицу смрти Споменка Гостића сви заборавили ЖРТВА СПОМЕНКА ГОСТИЋА ЗАСЛУЖУЈЕ ПОСЕБНУ ПАЖЊУ Споменка Гостића сахранити у РС

Vlada_Republike_Srbije.jpg

ПРОДУЖЕНО ВАЖЕЊЕ ИЗБЈЕГЛИЧКИХ ЛЕГИТИМАЦИЈА

Влада Србиjе дониjела jе одлуку да се важење избjегличких легитимациjа продужи за двиjе године, да би избjеглице могле да доказуjу своj идентитет и остваруjу права коjа им по закону припадаjу. Влада jе на сjедници задужила Министарство унутрашњих послова Србиjе да у сарадњи са Комесариjатом за избjеглице и миграциjе изврши продужење рока избjегличких легитимациjа, саопштено jе из Владе Србиjе. У саопштењу се додаjе да jе Влада дала сагласност Дирекциjи за робне резерве да од регистрованих пољопривредних газдинстава купи до 10.000 товних свиња, као и да изврши размjену 15.000 тона меркантилног кукуруза за товне свиње, да би риjешила тешку економску ситуациjу произвођача свиња.   Извор:    Везане виjести: Koalicija udruženja izbjeglica u R. Srbiji

Tuzilastvo_za_ratne_zlocine.jpg

ДОКАЗИ О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА У МАГАЦИНИМА ТУЖИЛАШТВА

Тужилаштво за ратне злочине Предсjедник Одбора Скупштине Србиjе за Косово и Метохиjу Милован Дрецун затражио jе данас од Тужилаштва за ратне злочине да разjасни информациjе Службе за откривање ратних злочина коjа jе дошла до сазнања да се у магацинском простору тог тужилашта налазе докази о извршеним злочинима над Србима у БиХ и Хрватскоj. Дрецун jе навео да у допису Службе за откривање ратних злочина, између осталог, пише да су полициjски службеници те службе дошли до сазнања да се у магацинском простору Тужилаштва за ратне злочине налази неколико десетина хиљада необрађених изjава лица коjа су у Србиjу дошла из Хрватске и БиХ за вриjеме и након ратних дешавања. „Те изjаве су

Milivoje_Ivanisevic.jpg

МАНИПУЛАЦИЈЕ БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ МУСЛИМАНА У КРАВИЦИ

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Центра за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић изjавио jе данас Срни да се поново увећава и манипулише броjем страдалих муслимана у Кравици, наводећи да jе ексхумирано 330 тиjела и да не може бити говора о броjу од 1.300 убиjених. Он jе рекао да су тиjела муслимана у Кравици, убиjених током побуне, када су убили jедног српског стражара и ранили jедног српског официра, покопана у двиjе масовне гробнице Глогова jедан и Глогова два, односно у првоj jе било 191 тиjело, а у другоj, коjа се састоjи из шест мањих повезаних гробница, пронађено jе 139 тиjела. Иванишевић jе навео да су та тиjела пронашли истражиоци

Spomenik_pobjednicima_bitke_na_krusima.jpg

Није чекао ни да му рана зацијели

Споменик побjедницима битке на Крусима Петар Први: „Нема тога блага на свиjету, нити ће га бити, за коjе бих крв мога народа продао, а своj образ пред свиjетом оцрнио…” Озло­jе­ђе­ни и на­зло­бр­зи ска­дар­ски сил­ник се, на­рав­но, ни­jе мо­гао по­ми­ри­ти са те­шким по­ра­зом у Бjе­ло­па­вли­ћи­ма. Уви­ђа­jу­ћи да jе за таj по­раз, за то што ни­jе успио да по­ха­ра Бjе­ло­па­вли­ће и Пи­пе­ре, наj­за­слу­жни­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош, Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа ни­jе саче­као чак ни да се из­ви­да и да му за­до­би­jе­на ра­на у Мар­ти­ни­ћи­ма за­ци­jе­ли, већ jе са jош већом си­лом (ње­го­ва ор­ди­jа jе овог пу­та, из­гле­да, бро­jи­ла 23.000 воj­ни­ка, ма­да има из­во­ра ко­jи на­во­де и свих 30.000) по­но­во кре­нуо, овог пу­та

Sokolsko_drustvo_u_Urosevcu.jpg

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ

Соколско друштво у Урошевцу После Првог светског рата  соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Рад се одвиjао упркос качачким нападима. У часопису „Српско Косово” упућен jе апел за помоћ селу Лепинама октобра 1924. У апелу се истиче : „Село Лепине, коjе се налази на Косову, запаљено jе од качака, и изгорело сво и целокупна летина. Становницима прети смрт, jер им долази у сусрет зима, без хране, без крова и без топле одеће.  –  Ради спасавања становника, образован jе Одбор у Приштини, коjи ће прикупљати прилоге и колико jе могућно помоћ укаже оштећеном и упропашћеном народу.”(1) Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI

Tito_i_Kolinda.jpg

Китаровићева: Тито је био диктатор!

Тито и Колинда Према одлуци предсjедника Хрватске Колинде Грабар- Китаровић, умjетничка дjела и остали артефакти заоставштине Јосипа и Јованке Броз из некадашње Виле „Загорjе“ биће предата на коришћење Музеjима Хрватског Загорjа, саопштено jе из кабинета предсjедника Хрватске. Међу више од стотину дjела су и бисте Јосипа Броза, од коjих jедна аутора Антуна Аугустинчића и друга гипсана, те два портрета – уља на платну Марина Тартаглие и Омера Муjаџића. Китаровићева jе jуче у Њемачкоj рекла да jе Тито био диктатор, те да ће Титова биста као умjетничко дjело, бити смjештена на прикладно мjесто, пишу хрватски медиjи. Она jе и раниjе наjавила да ће уклонити Титову бисту из кабинета предсjедника у коjем

Kontejner_u_kojem_su_bili_eksponati_iz_spomen_sobe_u_Doboju.jpg

ГРАДСКА УПРАВА НИЈЕ НАДЛЕЖНА ЗА АРХИВСКУ ГРАЂУ ИЗ СПОМЕН-СОБЕ

Контеjнер у коjем су били експонати из спомен собе у Добоjу Градска управа Добоj располаже информациjама да се архивска грађа, документациjа, фотографиjе и друга обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата налази у обjекту касарне у Миљковцу, коjи су Оружане снаге БиХ ставиле на располагање градскоj управи, речено jе Срни из градске управе. Градска управа не миjеша се у рад Градске борачке организациjе и не располаже информациjама да ли су органи те организациjе извршили примопредаjу и начинили записник о преузимању архивске грађе, документациjе, фотографиjа и других обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, jер то ниjе у њеноj надлежности. Спомен-соба jе, како се наводи, у надлежности Борачке организациjе коjа ће у складу са претходним

Sastanak_organizacionog_odbora_za_obiljezavanje_godisnjice_stradanja_Srba_u_Sijekovcu.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ 26. МАРТА

Састанак организационог Одбора за обиљежавање годишњице страдања Срба у Сиjековцу У Сиjековцу ће 26. марта служењем Свете литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе почети обиљежавање 23 године од страдња Срба у овом мjесту у општини Брод. Програмом jе предвиђено да ће литургиjа бити служена са почетком у 9.00 часова, за 10.30 предвиђен jе парастос погинулим српским цивилима, а у 11.00 полагање виjенаца на спомен-плочу. Након тога услиjедиће обраћање званичника и духовни програм. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе значаjних историjских догађаjа уврстио jе страдање Срба у Сиjековцу у календар значаjних историjских датума и обиљежавање тог страдања jе од републичког значаjа, изjавио jе предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских

Sastanak_predstavnika-srpkih_udruzenja_sa_Serzom_Bramercom.jpg

РАЈИЛИЋ: ЧЕКАМО ОДГОВОР БРАМЕРЦА

Састанак представника српских удружења са Сержом Брамерцом Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе да се представници овог удружења више неће састати са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, уколико у маjу од њега не добиjу одговоре у вези са процесуирањем предмета ратних злочина почињених над српским женама у БиХ. Након састанка у Бањалуци са Брамерцом, Раjилићева jе подсjетила да му jе приjе пола године током сусрета у Сараjеву предала копиjу списка од 397 убиjених српских жена само са подручjа Сараjева и Горажда коjи jе прослиjеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ, али да jош нема никаквог одговора по том питању. „Питала сам Брамерца гдjе jе оваj списак,

Tomislav_Karadzic_i_Davor_Suker.jpg

ФСС ДА ПОВУЧЕ ПОДРШКУ ДАВОРУ ШУКЕРУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта позвао jе данас предсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да се заложи за повлачење подршке предсjеднику Хрватског фудбалског савеза Давору Шукеру коjи се кандидовао за чланство у Извршном комитету Европске фудбалске униjе (УЕФА). „Главни разлог jесте чињеница да Давор Шукер данима упорно одбиjа да jавно осуди усташки режим, своjу посjету гробу (усташком поглавинку) Анти Павелићу, жељу да Хрватска одигра прву утакмицу са екипом (самопроглашеног) Косова, и да се извини жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), jер их jе у више наврата увредио“, навео jе Линта. Он предлаже да ФСС хитно сазове сjедницу Извршног одбора на коjоj ће дониjети одлуку о повлачењу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.