arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Vaclav_Klaus.jpg

ОНО ШТО НИСУ РАТОВИМА, НИЈЕМЦИ СУ ОСТВАРИЛИ САДА

Вацлав Клаус Бивши чешки предсjедник Вацлав Клаус сматра да jе садашња доминантна позициjа Њемачке управо оно што су Ниjемци, без успjеха, покушали да остваре у два свjетска рата. Клаус критикуjе ЕУ и оцjењуjе да jе она, преузимаjући надлежности националних држава и преносећи их у Брисел у процесу бирократизациjе, дошла до „слиjепог зида“ од кога води само jедан пут – назад ка традиционалним вриjедностима. „Нисам очекивао такав пад значаjа Чешке или Словачке нити такву доминантну позициjу Њемачке“ – наводи Вацлав Клаус. Бивши чешки предсjедник сматра да за кризу у Украjини ниjе крива Русиjа, већ немоћ Киjева да, за разлику од осталих посткомунистичких земаља, направи успjешну транзициjу. Током предавању на Паневропскоj високоj

Olupina_nevidljivog.jpg

НА ДАНАШЊИ ДАН ОБОРЕН „НЕВИДЉИВИ“ Ф-117

Олупина невидљивог Ф-117 у близини Буђановаца 1999. На данашњи дан, приjе 16 година, jединице Воjске Југославиjе срушиле су мит о необоривом америчком „невидљивом“ ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током НАТО агресиjе на СР Југославиjу. Летjелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљуjући способности jединице, исправноj техници и „малоj техничкоj иновациjи“ успjели да летjелицу погоде са земље. Авион jе пао у атар села Буђановци, пошто jе претходно гађан са двиjе ракете типа „нева“, а jединицом коjа га jе оборила командовао jе пуковник Золтан Дани. Ф-117А – „ноћни соко“ репутациjу jе стекао борбеним летовима над Ираком

Obrad_Kesic.jpg

ПРИЈЕТЊЕ ДЕПОРТАЦИЈОМ ЗБОГ ЛИЧНЕ ОСВЕТЕ

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да у САД има између 300 и 600 грађана из Републике Српске коjима приjети депортациjа, а коjи су оптужени због перцепциjе колективне кривице, jер су носили униформу Воjске Републике Српске. Кесић jе навео да су то углавном они коjи су били у воjним jединицама на подручjу Подриња, али да неки од њих нису ни били у Воjсци Републике Српске, али су им имена на списковима коjи се налазе у Хашком трибуналу. „Сви бивши припадници Воjске Републике Српске коjи су оптужени за ратни злочин или учешће у ратном злочину ослобођени су у судовима САД. Ниjе се могло доказати, бар до сада,

Glavaticevo_kod_Konjica.jpg

ПОДИГНУТА ОПТУЖНИЦА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У ГЛАВАТИЧЕВУ

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Реџе Балића због сумње да jе починио злочин против српског цивилног становништва у мjесту Главатичево, општина Коњиц. Балић jе, као припадник Диверзантско извиђачког одреда званог „Акрепи“, при Штабу Териториjалне одбране Коњиц, осумњичен за убиство и злостављање цивила српске националности. Оптужница га терети да jе у jуну 1992. године са jош неколико воjника дошао до куће у мjесту Главатичево у коjем jе било заточено пет цивила, међу коjима и jедно диjете, преноси Бирн. Балић се сумњичи да jе, након тога, испред куће из ватреног оружjа убио мушкараца, а затим у кући психички и физички злостављао и малтретирао заточену жену. Оптужница jе прослиjеђена Суду БиХ на

Tecaj.jpg

СОКОЛСКИ НАРОДНО-ОДБРАМБЕНИ ТЕЧАЈЕВИ

Течаj за одбрану отаџбине Савез Сокола jе у оквиру Народно-одбрамбеног рада, сем вежбања сокола у стрељачким одсецима, припремао своjе чланове за одбрану отаџбине у Другом светском рату преко шоферских, jедриличарских и болничарских течаjева. Начелништво Соколске жупе Сараjево образовало jе 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати : смучарски, стрељачки, jедриличарски, велосипедски, за предвоjничко образовање, организациjа прве помоћи и одбране од ваздушних напада.  (1) Соколска друштва у Сараjеву одржала су 30. jануара 1939. специjалну конференциjу, на коjоj jе закључено да се чланови друштава мораjу оспособити за пасивну одбрану града у случаjу напада из ваздуха. На специjалним течаjевима чланови су требали бити обучени у одбрани, затим

Muzej_mitropolije_zagrebacko_ljubljanske.jpg

ДО КРАЈА МАЈА 533 ПРЕДМЕТА СЕ ВРАЋАЈУ У КНИН И ВУКОВАР

Музеj митрополиjе загребачко-љубљанске Мjешовита српско-хрватска међудржавна комисиjа за поврат културних добара закључила jе на данашњем састанку у Осиjеку да су створени услови за враћање 533 предмета археолошке збирке Музеjа у Книну, коjа су привремено смjештена у Народном музеjу у Београду, као и архивске грађе из Вуковара коjа jе привремено смjештена у Архиву Воjводине. Договором jе предвиђено да ови предмети буду враћени краjем маjа, саопштено jе из Министарства културе и информисања Србиjе. Предмети коjи ће бити враћени у Книн потичу са локалитета Долина, Полача, Врпоље, Марковац и Бурнум. Постигнут jе и договор да се прихвати захтjев породице Десница да се у што краћем року насљедницима омогући поврат умjетничке и архивске колекциjе

Povodom_23_godine_od_stradanja_Srba_iz_Sijekovca_sluzen_parastos.jpg

ЧУБРИЛОВИЋ: НЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СИЈЕКОВЦУ

Поводом 23 године од страдања 46 Срба из Сиjековца код Брода, служен jе парастос погинулим српским цивилима. Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио jе да треба памтити оно што се десило у Сиjековцу приjе 23 године и да не треба заборавити злочин коjи jе ту почињен, jер jе чињеница да се страдање Срба 1992. поновило након четрдесетак година. „Српски народ чека правду! Не требаjу нам подjеле унутар српског корпуса, сувише нас jе мало да се диjелимо“, поручио jе Чубриловић током обиљежавања 23 године од страдања 46 Срба у Сиjековцу. Он jе подсjетио да су у jедном сату нестаjале читаве породице и питао зар то ниjе довољно свиjету и

Spomenik_u_Tasmajdanskom_parku.jpg

Биста мале Милице Ракић опет на Ташмајдану

На инициjативу премиjера Вучића, у Београду се обнавља споменик деци жртвама НАТО агресиjе. На мермерно обележjе у парку, коjи су подигле „Новости“, биће враћена скулптура Милице Ракић. Биста из 2000. године нетрагом нестала Првобитни изглед споменика са бронзаном Миличином бистом СПОМЕНИКУ деци жртвама НАТО агресиjе, коjи су подигле „Новости“ са читаоцима у Ташмаjданском парку у Београду – у наjкраћем могућем року биће враћен првобитни изглед. Онакав какав jе био пре децениjу и по, када jе 24. марта 2000. године и постављен. Са скулптуром девоjчице коjа jе имала лик малене Милице Ракић, jедне од болних, невиних жртава. Споменик ће бити обезбеђен, осветљен. Убележен у регистар споменика Завода за заштиту, као културно

U_Bijeljini_sluzen_parastos_poginulim_borcima_na_Teocaku.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА БОРЦЕ ПОГИНУЛЕ У ТЕОЧАКУ

У цркви Светог Ђорђа у Биjељини данас jе служен парастос за 68 бораца Воjске Републике Српске (ВРС) погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, на маjевичком ратишту у Теочаку. Према риjечима предсjедника Општинске организациjе заробљених и погинулих бораца Биjељина Жарка Радића, на данашњи дан 1993. и истог дана 1994. године, на овом ратишту погинуо jе наjвећи броj бораца. „Зато смо одлучили да на оваj дан, а чинимо то већ пету годину, парасатосом и полагањем виjенаца и цвиjећа, обиљежимо дан страдања наших наjмилиjих. Према нашоj евиденциjи, у Теочаку их jе погинуло 68, а од тада ниjедног преживjелог борца, нажалост, нисмо размиjенили“, рекао jе Радић новинарима. Он jе напоменуо да се четири тиjела страдалих са

Kuca_porodice_Zecevic.jpg

НЕ СМИЈЕ СЕ ЗАВРШИТИ НА КАЗНАМА КОВАЧЕВИЋУ И ТОЛИЋУ

Кућа породице Зечевић испред коjе су убиjени домаћин Васо Зечевић и његова три сина Прича о злочину над Србима у Сиjековцу код Добоjа, извршеном приjе 23 године, много jе комплексниjа од покушаjа да се таj догађаj представи као инцидент и она не смиjе бити завршена само на казнама Земиру Ковачевићу и Јосипу Толићу, изjавио jе Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић. Коjић jе рекао да злочин у Сиjековцу представља први масовни злочин на подручjу БиХ, коjи заслужуjе далеко већу пажњу од оног што jе тренутно урађено пред правосуђем БиХ. Он jе истакао да, с обзиром да jе у злочину учествовао значаjан

Dragoljub_Mihailovic.jpg

ЗАГРЕБ КОЧИ ИСТИНУ

Воjислав Михаиловић, унук генерала Драже Михаиловића, оциjенио jе да процес рехабилитациjе његовог дjеда, осим диjела српских власти, кочи и Хрватска коjоj jе циљ да одуговлачи са тим процесом да би се одржала лажна симетриjа, коjу су створили комунисти, између злочиначког усташког покрета и Југословенске воjске у отаџбини. Он наглашава да Хрватскоj никако не иде у прилог да се види да jе Србиjа имала два антифашистичка покрета и да jе Југословенска воjска у отаџбини била легална воjска коjа се борила за ослобођење, док су усташе биле злочиначка армада. „Ни хрватска Влада, али ни поjединци у Београду неће довека моћи да се опиру притисцима из ЕУ да се коначно расветле сви злочини

Papa_Franjo_i_Alojzije_Stepinac.jpg

ПАПА ФРАЊО ПРЕДЛОЖИО СПЦ РАЗГОВОР О СТЕПИНЦУ?

Папа Фрањо предложио jе представницима Српске православне цркве (СПЦ) разговор и изношење аргумената о спорним диjеловима биографиjе кардинала Алоjзиjа Степинца коjи се неће десити до jесени, тако да канонизациjа неће услиjедити овог љета, како су наjављивали поjедини медиjи, пише „Политика“. У СПЦ стигао jе недавно одговор из Ватикана на раниjе упућено писмо у коме су великодостоjници СПЦ изниjели своj став о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца, наводи лист. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да српска Црква и историографиjа имаjу кристално jасно мишљење о Степинцу и довољно релевантне архивске грађе о томе. „Римокатоличка црква у Хрватскоj била jе стуб НДХ у сваком погледу. Поуздано знамо, на основу

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. март 1992. Годишњица страдања Срба у Сијековцу

У бродском насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су формирале СДА и ХДЗ убили су 19 српских цивила. У само jедном поподневном часу убиjено jе 19 Срба, од коjих jе наjмлађа жртва имала 16, а наjстариjа 72 године. Наредних дана убиjен jе jош 41 Србин. Тиjела убиjених су данима вожена у камионима–хладњачама да би касниjе била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у риjеку Саву. Побиjени Сиjековчани су жртве првог ратног злочина у БиХ.   Везане виjести: ГРАБОВАЦ: ИЗБЈЕГАВАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ПРАВИХ СВЈЕДОКА ЗА СИЈЕКОВАЦ УТВРЂЕН ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА 21 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА Масакр у

Polaganje_vijenaca_u_mjesnoj_zajednici_Rit.jpg

ПАРАСТОС ЗА 12 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА ИЗ МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „РИТ“

У мjесноj заjедници „Рит“ у Броду данас jе служен парастос за дванаест погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату са подручjа те мjесне заjеднице. Парастос jе служио протоjереj Јово Бановић, уз присуство чланова породица погинулих бораца, бивших бораца, те представника Борачке организациjе, општине Брод и грађана. Предсjедник Предсjедништва бродске Борачке организациjе Зоран Видић рекао jе да jе ова мjесна заjедница симбол почетка страдања српског народа у протеклом рату, jер су jош 1991. године пале прве жртве из тог мjеста. Видић jе подсjетио да су два младића из „Рита“ погинула служећи редовни воjни рок, као припадници Југословенске народне армиjе, на ратиштима у Хрватскоj (Тењски Антуновац и Велика Буна) у борбама против припадника

Cedomir_Vukadin.jpg

УХАПШЕН СРБИН ЧЕДОМИР ВУКАДИН

Чедомир Вукадин Хрватска полициjа ухапсила jе на граничном прелазу Стрмица Србина Чедомира Вукадина због наводног ратног злочина и пребацила га у притвор у Сплит, саопштио jе Документационо информациони центар „Веритас“. Вукадину (56), из села Врбника краj Книна, одређен jе притвор због опасности од бjекства jер има држављанства и Србиjе и Хрватске, а с обзиром на то да jе под истрагом хрватског суда због наводног привођења на информативни разговор, те затварања и пребиjања хрватских цивила из мjеста Матаси, Зелићи, Лукар и Сукновци. Према риjечима његовог адвоката, Вукадин jе приведен због свjедочења о jедном другом догађаjу, па jе његову присутност надлежни тужилац искористио да му одреди истражни затвор за оваj догађаj, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.