СОКОЛСКИ НАРОДНО-ОДБРАМБЕНИ ТЕЧАЈЕВИ

Течаj за одбрану отаџбине

Савез Сокола jе у оквиру Народно-одбрамбеног рада, сем вежбања сокола у стрељачким одсецима, припремао своjе чланове за одбрану отаџбине у Другом светском рату преко шоферских, jедриличарских и болничарских течаjева.

Начелништво Соколске жупе Сараjево образовало jе 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати : смучарски, стрељачки, jедриличарски, велосипедски, за предвоjничко образовање, организациjа прве помоћи и одбране од ваздушних напада.  (1) Соколска друштва у Сараjеву одржала су 30. jануара 1939. специjалну конференциjу, на коjоj jе закључено да се чланови друштава мораjу оспособити за пасивну одбрану града у случаjу напада из ваздуха. На специjалним течаjевима чланови су требали бити обучени у одбрани, затим у вежбама са маскама у затвореном простору итд. Течаjеве jе требао да води Милутин Глишић. (2) У оквиру Народно-одбрамбеног одсека Соколске жупе Сараjево, основан jе 1938. при одсеку реферат за самарићанство и одбрану од напада из ваздуха. Све соколске  jединице (друштва и чете), нарочито оне у већим местима требале су да одрже преко зиме за све своjе чланове течаjеве за одбрану од ваздушних напада. Све jединице без разлике требале су да одрже самарићанске течаjеве за све чланице без обзира да ли су оне извршуjуће или помажуће. Народно-одбрамбени одсек Соколске жупе Сараjево закључио jе да  све соколице на подручjу Жупе Сараjево мораjу завршити самарићанске течаjеве. (3) У жупи Сараjево соколице су се обучавале од 1937. за народно-одбрамбени рад. Биле су формиране екипе болничарки, екипе за кување, екипе за крпљење рубља, итд. Сараjевска жупа jе скупљала новац и намирнице да би у случаjу потребе могла самостално да води болницу. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течаjеве, коjе jе приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На таj начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своjе слободно време навече искоришћуjу за то, да посећуjу ове течаjеве и тиме помогну општоj ствари, “. (4)

У просториjама Савеза Сокола у Београду био jе 19 септембра 1939. отворен самарићански течаj, у организациjи Женског техничког одбора Савеза  и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течаj jе отворио инг. Миливоjе Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течаj приjавило се око 50 соколица. Течаj jе одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просториjама Савеза Сокола на Теразиjама  (зграда Протокола).(5)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе 69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисиjи jе председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала jе  др. Загорка Ристић. На течаjу 21 сестра положила jе са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течаj су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики броj начелница београдских друштава. По одржаним испитима била jе заjедничка другарска вечера на коjоj jе у име течаjки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића  за одржање течаjа. (6)

Соколско друштво Стари Футог организовало jе заjедно са месним одбором Црвеног крста  течаj за болничарке. Течаj jе траjао шест недеља. Приjавиле су се за течаj 23 соколице. Течаj jеодржаван три пута недељно у соколани, а њим jе руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. (7)

Уз сарадњу жупског одбора за Петрову петолетку Соколско друштво Инђиjа приредило jе течаj за прву помоћ (самарићански течаj) од 17 до 26 октобра 1939. у Инђиjи. Одржано jе 5 предавања. Предавао jе др. Петар Илић, лекар из Београда. Предавања у соколани посећивали су многоброjни учесници, оба пола и различитих година старости. Течаj су посетили у име одбора СПП Валаџиjа, Радаковић и Младеновић. Последње предавање одржано jе о заштити  од напада из ваздуха.  По завршетку течаjа одржан jе испит и пригодна свечаност, коjоj jе присуствовао у име Соколске жупе Београд Стаjа Стаjић. Присуствовао jе   и прочелник Савезног народно-одбрамбеног одсека, генерал Максимовић.  Старешина друштва Воjновић поздравио jе госте, захваливши се уjедно и др. Илићу. (8) У просториjама Соколског друштва Загреб II  отворен jе 27 маjа 1940, соколски течаj за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течаj коjи jе траjао два месеца, приjавило се преко 50 чланица.  Одмах после завршетка течаjа предвиђено jе да се одржи нови течаj. Почетком jуна одржан jе соколски течаj за цивилну заштиту.  На инициjативу Соколског друштва Обреновац одржан jе први и други течаj за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило jе 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења. (9) Савез Сокола jе на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и jединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакоj акциjи, и да се што више њих, коjи не подлежу воjноj обавези, а нарочито чланице, приjаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случаjу рата. (10) 

Диплома са течаjа

Соколи у Скопљу окупили су се на смотри у Соколском дому jуна 1940. Окупило се целокупно чланство Соколског друштва Скопље, па и наjстариjи чланови, у соколским оделима. У говорима старешине Газикаловића, таjника Поповића и жупског просветара Јовановића изражена jе готовост свих сокола да, за одбрану отаџбине, даду све од себе. Свечана смотра jе завршена гађањем из ваздушне пушке. (11) Власти су одобриле да и чланови соколских стрељачких одсека, друштава и чета, могу одликовати воjничком медаљом „Добром стрлцу”, ако испуне услове, предвиђене Правилником, у књизи „Потребна знања за соколске стрељачке отсеке”.Одликовани су : Из друштва Београд Матица Бранко Т. Костић, др. Фрањо Ф. Бахтик,  Драгољуб Р.Атанацковић, Стеван К.Буђински, Лазар А. Мандић, Отокар А.Новотни, Милутин М.Јовановић,  Добривоjе Ж.Маринковић,  Гоjко М.Томић, Јово А.Ћоровић, Рудолф К. Буђински, Фрањо А. Жиц, Владимир Ж. Јовановић, Зоран С. Станковић, Коста М. Марковић. Из друштва Београд V Михаило С. Рељић,  Михаило Ј. Смиљанић, Будислав М. Ивановић, Василиjе Р. Ћесаров и Чедомир Павловић. (12) Соколска чета Ступ (жупа Сараjево) jе на жупским стрељачким утакмицама 1939. у патролном трчању са гађањем освоjила прво место. За то jе добила од жупе као награду малокалибарску пушку 30 новембра 1940. Уочи Првог децембра 1940. дворана соколане на Ступу била jе пуна. Академиjа jе почела говором старешине чете, Филиповића, након чега jе просветар Илић прочитао посланицу савеза Сокола, а уjедно обjаснио значаj Дана уjедињења. Капетан Станоjевић  jе на позорници предао пушку старешини чете. Он jе примио пушку и предао jе вођи врсте победнице, честитаjући на успеху.(13)

Соколско друштво Земун-Матица приредило jе новембра 1940. патролне утакмице за гађање, за чланове и мушки нараштаj. Утакмице су изазвале велико интересовање код припадника соколског друштва. Водило их jе начелништво соколског друштва, а одржане су на летњем вежбалишту Соколског друштва Земун-Матица.  Патролне утакмице одржане су између трочланих патрола чланова и мушког нараштаjа.  Патрола jе морала да трчи 1.200 метара, после тога jе требала да прескочи препону високу 220 цм, да трчи 200 метара до стрелишта, где jе сваки члан патроле морао да обори три балона ваздушном пушком и да до циља претрчи у спринту 100 метара. На такмичењу нараштаjска патрола постигла jе боље време од чланске патроле. (14)

Соколи су сматрали да  моторизациjа воjске захтева упознавање што већег броjа грађана са моторима, што се ниjе могло извршити у воjсци. (15) Шоферске течаjеве 1940. у Соколском друштву  Београд-Матици организовао jе и водио  маjор Раде Косовић. На течаj коjи jе траjао два месеца, учествовало jе 19 чланица друштва. Члан друштва Долечек jе дао прилог од 5.000 динара као помоћ сиромашним и вредним чланицама за трошкове течаjа. После завршетка течаjа био jе други течаj за чланове коjи нису били воjни обвезници. (16) Аутомобилске течаjеве Соколског друштва  Београд-Матица посећивали су и чланови осталих београдских соколских друштава. После првог течаjа организован jе други, кога jе похађало 30 сокола и 9 соколица. Учесници течаjа су посетили Опленац, где jе на гробу краља Александра говорио члан сокола Јосић. Течаjци су полагали испит пред воjном комисиjом. (17) Трећи аутомобилски течаj Соколског друштва  Београд-Матица, у дому Матице, организован jе почетком марта 1941. Учествовало jе преко 40 учесника, већином кандидата, коjи нису могли бити примљени на други течаj. До тада течаjеве Соколског друштва  Београд-Матице свршило jе преко 60 течаjаца. Интерес jе био врло велики, па сви кандидати нису могли бити примљени одjедном. Курсеви су одржавани у оквиру соколског народно-одбрамбеног рада, а течаjци су на завршетку течаjа полагали испит и за воjног шофера. Обука jе траjала два месеца, први месец теориjски, а други практична обука. (18)

У оквиру Народно-одбрамбеног рада  Савез Сокола Краљевине Југославиjе  jе, сем вежбања стрељачких одсека, преко шоферских, болничарских и течаjева цивилне заштите припремао своjе чланове за одбрану отаџбине у Другом светском рату. Соколи су у сарадњи са осталим националним друштвима  тежили да се што више њихових чланова  добиjе воjну обуку. Александар Лепшановић из Земуна завршио jе течаj за соколску одбрамбену приправност 1940. За Време Другог светског рата борио се у редовима партизана.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Ваздушно jедриличарство у Соколству”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1938, бр. 39, стр. 2;
2. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 3 фебруар 1939, бр. 5, стр. 3;
3. „Наша соколска акциjа”, „Соколски гласник“, Београд, 1 новембар 1938, бр. 40, стр. 4;
4. И.С,  „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
5. „Отворење  самарићанског течаjа наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;
6. „Самарићански течаj београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд,  28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
7. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
8. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4; „Соколски самарићански течаj у Инђиjи“, „Соколски живот“,„Око соколово“, Београд 4.фебруара 1940. бр.2 ;
9. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 jуни 1940, бр. 23, стр. 2;
10. „Соколство за Црвени Крст”,  „Соколски гласник“, Београд, 2 jуна 1939, бр. 22, стр. 3;
11. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник”,Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 5;
12. „Одликовања соколских стрелаца”, „Соколски гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 8;
13. К.Тодоровић, „Свечаност предаjе пушке Соколскоj чети Ступ”, „Соколски гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 2;
14. Иван Седлачек, „Успеле лакоатлетске и патролне утакмице у Земуну-Матица”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 6;
15. „Око соколово“, Београд, 1939, бр. 10;
16. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр. 7, стр. 119;
17. „Аутомобилски течаjеви  Сок. друштва Београд-Матица”,  „Соколски гласник“, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 7;
18. „Трећи аутомобилски курс  Соколског друштва Београд-Матица”,  „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 7;

Везане виjести:

Добротворне Задруге Српкиња у Југославиjи

СОКОЛСКЕ ЈЕДРИЛИЦЕ

САВЕЗ СОКОЛА У НЕГОВАЊУ ТРАДИЦИЈА БОРБЕ ЗА …

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи – Jadovno 1941.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …