arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ausvic1.jpg

Канађани памте: Добровољни прилози за обнову Аушвица

Поред великих државних донациjа у специjални међународни фонд за обнову наjвећег концентрационог логора коjи су немачки нацисти подигли током Другог светског рата у окупираноj Пољскоj, логора Аушвиц, стићи ће и новац од грађана Канаде. Да се не забораве злочини: За обнову Аушвица 25 држава до сада jе прикупило преко 100 милиона евра, при чему наjвећу суму шаље Немачка – 60 милиона Проjект „Канађани памте“ има за циљ да преко ситних прилога од обичних грађана прикупи око 2,5 милиона долара за конзерваторске радове у логору коjи нагриза зуб времена и обнову обjеката, немог сведока прекорачења свих граница страхота и понижења људских бића. „Никада jош ниjе било тако важно да Канађани схвате

sabranje-010.jpg

ПРОЦЕСУИРАТИ ПОЧИНИОЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРПКИЊАМА

БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Удружење жена жртава рата Републике Српске истраjаће у намjери да пред лице правде буду приведени и процесуирани сви починиоци ратних злочина над женама српске националности на подручjу Федерациjе БиХ, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Раjилићева jе рекла да се у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица тренутно налази више од 800 досиjеа жена српске националности коjе су преживjеле разне врсте тортура у протеклом рату на подручjу ФБиХ. „Радимо на изради такве базе података и настоjаћемо да се сваки такав поjединачни случаj процесуира, односно да починилац злочина над српским женама буде приведен правди“, истакла jе Раjилићева.   Она

posjecenost-catena-mundi.jpg

Препуна сала на свечаној промоцији енциклопедије Catena mundi!

Пред близу више хиљада присутних, у препуноj Великоj дворани Коларца, одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi – наjвећа књижевна промоциjа у последњих неколико децениjа у Србиjи. Упркос тешким временима за српску културу, у уторак, 21. октобра, читаоци наше издавачке куће jош jедном су показали да наше књиге ствараjу посвећенике. Пред више хиљада присутних, у препуноj Великоj Дворани Коларца одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi. Гужва се створила готово пола сата пре почетка програма. Броjни заинтересовани разгледали су изложене књиге, нестрпљиво чекаjући да водитељ, Вjера Муjовић, глумица Народног позоришта, започне програм. Промоциjа, заправо догађаj у режиjи ђакона Ненада Илића, састоjала се од кратких филмова на поjедине теме Catene, после

zastava-srbi-hrvati.jpg

Историографија без срама: Како су Хрвати ослобађали Београд и Чачак

Даниjел Михић имао jе близак сусрет са феноменом о коме jе било говора на страницама Фронтала. Наjновиjа гимнастика у Хрватскоj изродила jе оваj текст. Рецимо да су Хрвати сасвим уобичаjен народ а не компилациjа Срба католика и свих других католика (па и Хрвата чакаваца и Словенаца каjкаваца) коjи су се нашли на териториjи коjа се данас сматра Хрватском, да jе хрватски jезик потпуно другачиjи од српског, да jе Дубровник одувиjек хрватски, да су Мађари већ у XI виjеку узели мале побиjеђене Хрвате у сасвим равноправну хрватско-угарску федерациjу, у коjоj су Хрвати имали самоуправу и демократске слободе на коjима су им могли завидjети и много моћниjи народи тога (а богме и

petar-kunic.jpg

Нoвo судскo мaлтрeтирaњe Пeтрa Kунићa из Kрњaкa

Рjeшaвaњe прoблeмa нeлeгaлних инвeстициja у имoвину избjeглих Србa, кojи прeмa oдлукaмa хрвaтских судoвa нeзaкoнитим улaгaчимa мoрajу врaћaти и пo вишe стoтинa хиљaдa eврa зa тзв. улaгaњa, унaтoч брojним пoкушajимa, ниje ни нa пoмoлу. Moжe сe тo зaкључити из нajнoвиjих oдлукa кaрлoвaчких судoвa у вeћ пoзнaтoм случajу Пeтрa Kунићa. Нoвo рaзглeдaвaњe њeгoвe кућe нa jaвнoj лицитaциjи зaкaзaнo je 3. нoвeмбрa, a прoдaja нa кaрлoвaчкoм суду 4. нoвeмбрa. Свe у 9 сaти уjутрo. Пoдсjeћaмo, Хрвaт из Швицaрскe Винкo Пeтрoвић, кojи ниje биo ни избjeглицa, дoбиo je oд држaвe нa кoриштeњe Kунићeву кућу у мjeсту Зaгoрjу у oпћини Kрњaк. „Прeурeдиo“ jу je у гoстиoницу и тaмo гoдинaмa рaдиo. Нaкoн пoврaтa кућe влaснику, Пeтрoвић Kунићa тужи и

srbija_zastave.jpg

Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био!

Има jедан народ мали броjем али духом непобедив. Има jедан народ коjи никад ником слуга ниjе био. Таj народ огромне индивидуалности каква год сила да га jе притискала знао jе како да спасе своjу душу. Знао jе увек како да спасе своjу породицу, спасе приjатеље, спасе православље своjе. Никад ниjе заборављао ни оне друге, имао jе таj народ увек разумевање и за неприjатеље своjе.Таj народ Србима се зове. Тачно jе да jе умео да изгуби по коjу битку. Знао jе нажалост понекад да посумља у своjу духовну снагу. Тиме jе само показивао слабост тако нормалну за човека. Али зато када се год окретао светосављу постаjао jе непобедив. Покушавали су неприjатељи

spmen_dogm_glina.jpg

Насиље над успоменама и повијешћу

Градско виjеће забранило jе одржавање комеморациjа жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини                                                                                                            Као што се већ дуже времена очекивало и наjављивало, већина виjећника Градског виjећа у Глини jе на jучер одржаноj сjедници усвоjила Одлуку о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљењу свиjећа на подручjу тог мjеста. Тиме jе службено онемогућено одавање почасти српским жртвама

istoricar-miodrag.jpg

Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника

Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за „Вести“ историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама. Његова књига „Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну“, обjављена 1986. године

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 22. и 23. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

Велико Паланчиште код Приjедора. У ноћи између 22/23. октобра 1942. године усташе су на звjерски начин убиле 342 српска становника Великог Паланчишта, међу коjима 226 дjеце. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатниjе, Осме усташке боjне предвођена поручником Батинићем.    Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије  

radio-televizija-srbije.jpg

Емисија „У средишту пажње“, РТС – Радио Београд 1 (Аудио)

У Средишту пажње Радио Београда у уторак 21.10.2014. године гости су били др Душан Басташић, председник удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бања Луке, проф. Борис Беговић, члан Удружења и проф. на Правном факултету у Београду и Јово Бакић, социолог и проф. на Филозофском факултету у Београду. О логорима Госпић – Јадовно – Паг ни данас се не зна довољно, иако jе, према проценама, за само неколико месеци у њима живот изгубило око 40 000 људи. Говорило се о заборављеним жртвама и култури сећања. Могу ли се градити нормални односи међу народима ако се жртвама не ода почаст и ако се места страдања не обележе и не поштуjу? Послушаjте емисиjу: Емисиjа

mladic-hag-n.jpg

СРБИЈА И СРПСКА ДА ВИШЕ ЗАШТИТЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ У ХАГУ

Комитет за одбрану генерала Ратка Младића затражиће од власти Србиjе и Републике Српске да промиjене формат сарадње са Хашким трибуналом и да више подрже своjе неправедно оптужене грађане у Хагу, рекао jе предсjедник Комитета Дарко Младић. „Затражићемо да од формата сарадње са Тужилаштвом пређу на формат подршке своjим грађанима коjи су у Трибуналу заточени под неправедним околностима превише година“, рекао jе Младић, након заjедничке сjеднице београдског и московског комитета за одбрану генерала Младића. Дарко Младић jе рекао да очекуjе да ће руски љекари ускоро у Хагу прегледати његовог оца и утврдити какво jе здравствено стање бившег команданта Воjске Републике Српске. Он jе на конференциjи за новинаре захвалио Рускоj Федерациjи на

sumaricen.jpg

У ШУМАРИЦАМА ОДРЖАН ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС

БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У крагуjевачким Шумарицама данас jе одржана традиционална антиратна манифестациjа Велики школски час у знак сjећања на стриjељање ђака, професора и грађана Крагуjевца у Другом свjетском рату. Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе да му jе драго што одавању помена присуствуjе велики броj дjеце коjа су дошла да сазнаjу истину и тешку прошлост. „Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када jе Велики школски час као да се тог часа трагедиjа дешава“, рекао jе Николић новинарима послиjе музичко сценског приказа у Шумарицама. На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од диjелова из више од 30 поема и драма

spomenik-kragujevac.jpg

„ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС“ ЗА НЕКОЛИКО ХИЉАДА СТРИЈЕЉАНИХ ЦИВИЛА

КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У Крагуjевцу ће данас бити одржан „Велики школски час“ у знак сjећања на неколико хиљада ђака у професора коjе су њемачке окупационе снаге стриjељале за одмазду 20. и 21. октобра 1941. године. „Велики школски час“ сваке године буде одржан краj споменика стриjељаним ђацима и професорима гимназиjе. Пjесникиња Десанка Максимовић страдању крагуjавачких ђака и професора посветила jе поему „Крвава баjка“ коjа почиње стиховима: „Било jе то у некоj земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла jе мученичком смрћу чета ђака у jедном дану“. Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првоj крагуjевачкоj гимназиjи одржава се комеморативна академиjа. Њемачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у

Ево зашто и данас у Хрватској Срби прелазе у католичанство!

Прогнаним Србима и другим оштећеним грађанима Хрватска jош ниjе вратила одузета имовинска, стечена и статусна права: 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта, 30.000 станова са станарским правом, 10.000 кућа коjе су одузете на основу фалсификованих уговора о размени, 50.000 заосталих а неисплаћених пензиjа, око 8.000 нерешених захтева за обнову порушених кућа, динарску и девизну штедњу, ниjе исплатила накнаду за неучествовање у процесу приватизациjе, покретну имовину, десетинама хиљадама прогнаних Срба ниjе признала део радног стажа коjи су стекли до почетка рата, као и стаж остварен за време рата. Ниjе омогућила ни накнаду штете за срушених више од 10.000 кућа и привредних обjеката у терористичким акциjама изван подручjа ратних деловања, десетинама хиљада прогнаних

radio-televizija-srbije.jpg

О Јадовну у уторак у 17, на РТС – Радио Београд 1

​У средишту пажње – заборављене жртве и култура сећања. Зашто jе Јадовно прича коjа ни после 73 године ниjе добила епилог? Може ли се превладати прошлост ако се жртвама не ода почаст? Има ли истинског помирења без признања, сећања и извињења?   Удружење „Јадовно 1941“ из Бања Луке, формирано 2010. године, на разне начине покушава да сачува успомену на страдања у логорима Госпић – Јадовно – Паг. Малоброjни преживели у тим логорима, пребачени су у Јасеновац и тако постали први затвореници наjвећег стратишта у НДХ. О логорима Госпић – Јадовно – Паг ни данас се не зна довољно, иако jе, према проценама, за само неколико месеци у њима живот изгубило око

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.