Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био!

Има jедан народ мали броjем али духом непобедив. Има jедан народ коjи никад ником слуга ниjе био. Таj народ огромне индивидуалности каква год сила да га jе притискала знао jе како да спасе своjу душу. Знао jе увек како да спасе своjу породицу, спасе приjатеље, спасе православље своjе. Никад ниjе заборављао ни оне друге, имао jе таj народ увек разумевање и за неприjатеље своjе.Таj народ Србима се зове.

Тачно jе да jе умео да изгуби по коjу битку. Знао jе нажалост понекад да посумља у своjу духовну снагу. Тиме jе само показивао слабост тако нормалну за човека. Али зато када се год окретао светосављу постаjао jе непобедив. Покушавали су неприjатељи то да схвате. Размишљали од чега jе таj народ саткан. Покушавали су то себи да обjасне. Трудио се злотвор да нађе слабости Србинове. Онда када jе неприjатељ мислио да jе близу решења да ће успети, Србин jе поново показивао невероватну моћ. Увек се изнова уздизао из каља у коjи jе био на моменат запао. Уздизао и постаjао jош jачи, поносниjи и исправниjи.

А онда jе Запад, гледаjући таj народ – али и братски и православни народ Руски, схватио да не постоjи сила коjа их може победити. Искуство им jе говорило да би, када год би силом кретали, jош већом силином бивали одбиjени. Нису схватали како jе то могуће, када снага православља ниjе у сили. Али снага православља jе у породици, истинољубљу , правди, вери и духу. Увидевши jасно ту снагу Ален Далс, први цивилни шеф ЦИА, написао jе:

«Словене ратом не можеш да победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе да униште»

Сада читаjући ове речи Алена Далса делуjе ми као да су делимично и успели са овим лажним идеалима. Јер како друкчиjе обjаснити да смо ту где смо? То jе jедино обjашњење зашто се власт таквог народа понаша поданички. То jе jедино обjашњење како jе народ дозволио да га воде они коjи су спремни да му оставе љагу Бриселског споразума. Да га воде они коjима хомосексуалност не представља болест. Они коjи нормалну породицу исмеваjу и излажу руглу. Они коjима су Немци већи приjатељи од браће рођене. Они коjима православље представља само терет преостао као заоставштина прошлости. Управо они коjи су дозволили да београдско и српско небо упрља застава Велике Албаниjе. Па и небо jе одмах сутра заплакало. Киша jе покушала да спере срамоту коjа деспотима српским ниjе била довољна да се повуку. Љага коjа jе нанета њиховом народу ниjе била довољна да смањи њихову самозаслепљеност. Да их натера да постану свесни своjе гордости и да барем на тренутак покажу да нису само по месту рођења Срби. Како се то догодило народу кога ратом не можеш победити?

Једино обjашњење опет налазим у размишљањима бившег шефа ЦИА, Алена Далса, коjа jе требало да представљаjу срж америчке послератне доктрине борбе против православног Истока:
«Рат jе завршен, полако ћемо све изградити, и даћемо све што имамо, сво злато, сву материjалну моћ на магарчење и залуђивање људи.

Човечиjи мозак, свест људи склони су променама. Посеjемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и приморати их да те вредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своjе савезнике и помоћнике у њиховоj домовини.

Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедиjу погибиjе свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Књижевност, биоскоп и позориште ће прослављати наjнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати оне коjи буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаjе – jедном речjу сваке неморалности.

У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постоjано, помагати деспотизам чиновника, корупциjу и непринципиjелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пиjанство, наркоманиjа, издаjништво, шовинизам и неприjатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи.

И мали броj, веома мали броj људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положаj, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развраћати и обешчашћивати jе. Направићемо од њих цинике, вулгарне људе, космополите. Ето, тако ћемо ми то да урадимо».

Имали смо ми, историjски гледано, овакве нападе и раниjе, пред коjима су падали они лошиjег генетског или духовног материjала.
Прекрштавани су Срби у католике, у муслимане, у ко зна шта jош. Имали смо и заблуду комунизма. Увек су гурани Срби на Србе. Нажалост ови слабиjи су то и прихватали. Али би увек када би се вратио свом светосављу Србин поново бивао награђен.

Неприjатељ jе схватио да jе jедини начин да победиш Србе – да их наведеш да се одрекну светосавског пута. Победити Србиjу jе немогуће ако су jоj чељад верна. Једина могућност да Запад успе да дефинитивно покори Србиjу jесте да њена деца покажу недостатак вере. Србиjа може бити побеђена само ако jе њена деца издаjу.

И сада нам jе неjасна будућност. А, са оваквом влашћу, и садашњост. Једино што нам остаjе jе часна прошлост. Запитаj се Србине – зашто jе часна, шта jе то друкчиjе било? Не дозволи да подлегнеш лажима ЕУ, Енглеске и Америке. Они никад нису показали искрено срце, њихова рука никад ниjе дала чврст стисак . Они су на речима били увек jаки а на делима увек млаки. Њихова дела су увек била управљана искључиво њиховим материjалним интересима. Никад они нису могли да схвате чисту душу. Правда jе за њих поjам из уџбеника, коjи треба доказати на суду. Истина њима представља нешто што се не може доказати. Чоjство jе за њих поjам за коjи нису ни чули.

Да ли њихов лажни пут може да буде, сме да буде наш? Да ли ћемо дозволити да се оствари Далсов план, да нас опсенама поробе, да нас химере натераjу да се одрекнемо наших истинских вредности? Да нас без рата победе? Да се, као Индиjанци коjе су скоро истребили и потом затворили у резервате – одрекнемо своjе земље и баштине за флашу вискиjа и безвредне ђинђуве? Или ћемо, као и увек досад, васкрснути, одбацити лажи и обмане, и повратити сопствену снагу? Јер, када победимо себе и своjе слабости, нема тог неприjатеља коjи нас може победити.

Пише: Ненад Благоjевић

Извор: Intermagazin

Зашто браним Косово? – Jadovno 1941.

Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

Нећемо се одрећи своjих светиња, Косово и … – Jadovno 1941.