arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
krnjaca-izbjeglice.jpg

Крајишници у Крњачи: Ране дубоке, нада једва тиња

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

savo-strbac-123.jpg

БЛ: Свијеће за Србе, жртве „Олује“

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске „Олуjа“, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку „Веритаса“ налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. „Управо њима свих ових

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Стравична страдања Срба са Кордуна, Баније, и Лике

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби из Бегова Брда, Слуња, Вељуна, Смиљана, Личког Осика, Љубова и Швице. Покољ сељака из Бегова Брда Луке код Калића Врела, близу села Батнога, Цетинград, шумица Латићки усташе поклале 3. августа 1942. Србе мушкарце, жене и дjецу из села Бегова Брда Доњи Кремен, Слуњ Доњи Кремен, Слуњ, 3. августа 1941. усташе заклале 29 Срба. Српска православна црква, Вељун Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаjа и Љесковца. 3. августа 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дjеце. Смиљанско Поље 3. августа 1941. године Смиљанско Поље (Павлинов стан), Госпић. Усташе заклале и спалиле 70 српских сељака

kojic.jpg

КОЈИЋ: 800 ДОСИЈЕА О СРПКИЊАМА ЖРТВАМА РАТА

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да jе Центар формирао базу података у коjоj jе до сада унесено око 800 досиjеа са комплетном пратећом документациjом о страдању жена српске националности у протеклом рату. Према његовим риjечима, досадашње активности на овом питању показале су да многе организациjе и институциjе посjедуjу податке о женама српске националности жртвама рата, али да су ти подаци непотпуни и да захтиjеваjу озбиљниjи аналитички проступ. „Циљ наших активности jе прикупљање архивске грађе и анализа информациjа и података о свим аспектима страдања жена српске националности током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, те анализа начина узрока и посљедица страдања с

ekmecic-1.jpg

Екмечић: Србији би историја могла да се понови

Академик Милорад Екмечић: Од нас се тражи да окренемо леђа Русиjи, Влада таj захтев мора да одбаци. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914. године. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба новог века. С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од

mucenici-prebilovacki.jpg

У цркви Светог Саве у Београду: ЛИТУРГИЈСКО ПРОСЛАВЉАЊЕ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА

Света литургиjа на коjоj ће се молитвено славити Свети Пребиловачки и други доњохерцеговачки новомученици служиће се 6. августа 2014, од 8 часова, у малоj цркви Светог Саве у Београду. Приjе 73. године, 6. августа 1941, у току „Илинданског окоља“ , периода наjвећег страдања Срба у НДХ, у Шурманачку jаму код Међугорjа, дубоку 66 метара, хрватске снаге живе  гурнуле  скоро све жене и дjецу, њих око 600, из села Пребиловаца код Чапљине.  Они коjи су прежвjели пад, наредних дана у умирали у мукама, без покушаjа било чиjе помоћи. Свети Архиjереjски Сабор Српске православне цркве jе на маjском засjедању ове године jеднодушно донио одлуку да се Свети Пребиловачки новомученици (чиjе су мошти великм диjелом уништене од  стране хрватских снага у

spomenik-srpskom-ratniiku.jpg

Откривен споменик “Српском ратнику”

У дворишту цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у општини Власеница jуче jе свечано откивен и освештан споменик “Српском ратнику“, коjи симболизуjе страдање српских родољуба на овим просторима у свим ратовима у коjима су се борили за слободу и своjу отаџбину. Подизање споменика помогле су општинска Борачка организациjа, Министарство рада и борачке заштите Српске и локална заjедница . Након литургиjе и литиjе, у порти цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у Власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте, откивена jе и освештана спомен плоча, спомен соба и Споменик, коjи су подигнути у знак сjећања на све српске родољубе коjи су страдали у Одбрамбеним ратовима од 1804. до 1995. године. Градња споменика и осталих

parastos-novi-grad.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН СТРАДАЊА ЦИВИЛА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У НОВОМ ГРАДУ

НОВИ ГРАД, /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Новом Граду jуче jе обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свjетском рату. Парастоси су служени у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, у Црноj Риjеци и Благаjу, док су виjенци положени код спомен-обиљежjа за 292 погинула борца Народно ослободилачког рата и 489 жртава фашистичког терора у Брезицима. Замjеник начелника општине Нови Град Зоран Старчевић рекао jе да jе у Другом свjетском рату на подручjу ове општине страдало више од 6.000 цивила. „Краjем jула и почетком августа 1941. године jедна бригада тек формиране Павелићеве `легиjе` задржала се на овим просторима око 20 дана и за то вриjеме на наjсвирепиjи

oluja-izbjeglice-3.jpg

“Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

romi-logor.jpg

ОЗВАНИЧИТИ 2. АВГУСТ КАО ДАН СЈЕЋАЊА НА ГЕНОЦИД НАД РОМИМА

БЕОГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Стална конференциjа ромских удружења грађана /СКРУГ/ у Србиjи саопштила jе поводом Дана сjећања на ромске жртве у Другом свjетском рату да насиље над Ромима ниjе само питање историjе, већ jе то тужна реалност за многе ромске породице у свиjету и данас. „Потребно jе да схватимо да у данашње време идеологиjа расне мржње и насиља постоjи у главама поjединаца и група и да су у стању да почине насиље над Ромима, jедноставно само зато што су Роми“, наводи се у саопштењу СКРУГ-а и истиче да би многе европске земље, укључуjући Србиjу, требало да 2. август озваниче као Дан сjећање на ромске жртве геноцида. СКРУГ подсjећа да

susnjar-2014.jpg

ИСТОРИЈА СЕ НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ

Полагањем виjенаца и парастосом данас су на гробљу Шушњар у Санском Мосту обиљежене 73 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених на том мjесту на Илиндан 1941. године. Обиљежавање jе започело светом литургиjом у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту, а потом настављено парастосом и поменом за страдале на Шушњару. У име Владе Републике Српске виjенац на споменик на Шушњару положио jе савjетник министра за борачка питања генерал Милан Торбица, коjи jе окупљенима поручио да би људи стално и у што већем броjу требало да се сjећаjу недужних жртава усташког терора из Другог свjетског рата. „Историjа се не смиjе заборавити. Она се не гради прећуткивањем

svece-crkva.jpg

ЗЛОЧИНЦИ ИЗБЈЕГАВАЈУ РУКУ ПРАВДЕ

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и прислуживањем свиjећа на гробовима код споменика у селу Јелашци код Вишеграда данас су обиљежене 22 године од када су припадници такозване Армиjе БиХ на звjерски и мучки начин упали у ово мjесто 1. августа 1992. године и убили десет ненаоружаних цивила. Наjмлађе жртве злочиначког пира биле су осмогодишња Драгана и десетогодишњи Видоjе Јеличић, а наjстариjа jе била Сава Јеличић, коjа jе имала 70 година. Упад муслиманских воjника преживjела су случаjно само његова два становника. Тадашњи истражни судиjа Мирослав Коjић, коjи jе сутрадан био на мjесту догађаjа, каже да за оваj незапамћен злочин над српским цивилима постоjи валидна фото и видео документациjа, као и

Рачвасти језици

Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби Црногорска академиjа наука и умjетности припрема „Рjечник црногорског jезика“. Скандал! Циркус! Богами ниjе; ако признато од других постоjи нешто што се зове црногорски jезик, онда jе логично да то има и речник. Е, сад, што jе таквом сочињениjу адекватан jедино назив „Рjечник српског jезика коjим се говори у Црноj Гори“, ниjе, изгледа, ничиjи проблем. Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби. Остатак су Албанци. Црногорца ниjедног. Српским jезиком говорило jе 95 одсто пописаних,

mrkonjic-parastos.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ

У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас jе, поводом обиљежавање крсне славе општине Светог пророка Илиjе и Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/, служен парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, положено jе цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на гробљу и на Тргу српске воjске и одржана jе Свечана академиjа поводом Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде. Парастосу jе присуствовао и министар финансиjа Републике Српске Зоран Тегелтиjа. Један од команданата ове бригаде Радован Илић каже да се сваке године са поносом сjећаjу погинулих другова коjи су наjвише уложили у Републику Српску – своjе животе. „Са поносом се сjећамо наших погинулих другова коjи су дали

svijece-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕНА 17. ГОДИШЊИЦА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса у храму Свете Троjице у Гламочу, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа данас jе обиљежена 17. годишњица од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе Срни да правосуђе БиХ, поред броjних доказа и изjава свjедока, ни након 19 година од овог злочина ниjе нашло за сходно да процесуира одговорне. Митровић jе рекао да су злочине над српским воjницима и цивилима, углавном заробљеницима, на овом локалитету 1995. године починили припадници Хрватске воjске и Хрватског виjећа одбране. Од укупног броjа ексхумираних из масовне гробнице „Камен“, каже Митровић, jош пет

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.