“Oluja“ – zločin bez kazne

Datum objave: nedelja, 3 avgusta, 2014
Objavljeno u Oluja
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/oluja/oluja-izbjeglice-3.jpg

Pre 19 godina, u noći između 3. i 4. avgusta, započela vojna akcija etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske. Pupovac: U proteklih godinu dana etnička netrpeljivost eskalirala. Nije urađeno ništa od obećanog

VATROM iz raznog artiljerijskog oruđa, koja je otvorena na Republiku Srpsku Krajinu u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. godine, počela je „Oluja“. Sa 138.500 vojnika, 350 tenkova i 30 aviona Hrvati su otpočeli „vojno-redarstvenu akciju“, odnosno – etničko čišćenje Like, Banije, Korduna, severne Dalmacije… Narod je krenuo putem bez povratka, a hrvatska vojska počela zatiranje svakog traga njihovog življenja na tom području – paljena su sela i gradovi, uništavana imovina… Više od 220.000 Srba je praktično za jedan dan prognano iz Hrvatske, ubijeno je blizu 2.000 srpskih civila i vojnika. Oko 800 ljudi se još uvek vodi kao – nestalo.

Od ovih zločina prošlo je devetnaest godina, a za ubistva Srba u Hrvatskoj, njihovo proterivanje i progon još niko nije odgovarao. „Oluja“ je zločin bez kazne. Sve kao da se svodi na poruku – ko želi da se vrati, nije dobro došao, a vi koji tu živite niste poželjni.

Jer, Srbi i danas beskrajno teško ostvaruju elementarna prava. Oni koji su ostali u Hrvatskoj, teško se zapošljavaju u državnim i javnim službama, žive u getima i pod stalnim su pritiskom.

Povratničke sredine veoma se loše razvijaju, pa oni koji su prognani nemaju gde da se vrate. Čak i ako se odluče da ponovo otpočnu život u starom kraju, nailaze na niz problema – nisu retka prebijanja, pa ni ubistva. Stanarska prava prognanima sporo se vraćaju, do penzije je nemoguće doći…

Ako je neko i očekivao da će nakon ulaska Hrvatske u EU (1. jula prošle godine) doći bolji dani za stradale Srbe – prevario se. Etnička netrpeljivost je eskalirala.

– U proteklih godinu dana međuetnički i politički odnosi su se pogoršali – ocenjuje, za „Novosti“, Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj. – Razlog za to je kampanja koja se vodi iz političkih i crkvenih krugova koji ozbiljno narušavaju do sada postignuti stepen međuetničkog poverenja i tolerancije koji su ozbiljno dovedeni u pitanje sve glasnijim govorom mržnje, pozivima na nasilje i političku isključivost.

U takvoj atmosferi, naglašava Pupovac, nema mnogo prostora za napredak u suđenjima za ratne zločine, niti ima mnogo prostora za obaveze koje su prioritet Evropske unije, a koje se tiču povratka izbeglica, primene ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i razvoj povratničkih sredina. Hrvatska je, ističe naš sagovornik, nazadovala u odnosu na pređeni evropski put.

S druge strane, Savo Štrbac, direktor „Veritasa“, pomak vidi u tome što je „Oluja“ dospela pred Međunarodni sud pravde i to preko uzajamnih tužbi Srbije i Hrvatske za genocid.

– Srpska strana je potvrdila da „Oluja“, od svih događaja devedestih godina, jedina u punom kapacitetu ispunjava definiciju o genocidu prema Konvenciji Ujedinjenih nacija – ističe Štrbac za „Novosti“. – Veliki uspeh je da stradanje Srba stigne pred sud. Krajem ove godine ili početkom naredne očekujemo presudu, i uz sve rezereve koje imamo prema međunarodnim sudovima, verujemo da će MSP prihvatiti naše zahteve i doneti presudu povoljnu za našu stranu.

Štrbac navodi da je dobro i što se „Oluja“ našla pred sudom za ljudska prava u Strazburu, preko pojedinačnih tužbi Srba zbog nadoknade štete i ubijanja civila.

Istovremeno, Štrbac je razočaran odlukom Suda za ratne zločine u Hagu koji nije prihvatio inicijativu „Veritasa“ da izvrši reviziju postupka protiv hrvatskih generala Markača i Gotovine koji su u Hagu oslobođeni, iako je „Veritas“ podneo nove dokaze protiv njih.

Nepretka, međutim, u Hrvatskoj nema kada je reč o rešavanju životnih problema izbeglih i prognanih Srba.

Tu Štrbac kao probleme navodi to što obnova kuća i povratak stanarskih prava „idu kilavo“, a to sprečava povratak izbeglih, ne rešavaju se ni problemi sa penzijama, Srbi strahuju od krivičnih procesa.

Poseban problem, kaže on, predstavljaju hapšenja Srba po Interpolovim poternicama, za godinu dana uhapšeno je njih 12 u različitim državama… A, poslednji takav slučaj dogodio se pre samo nekoliko dana kada je grčka policija uhapsila Đuku Bogunovića zbog navodno počinjenog ratnog zločina na području Banije početkom devedesetih godina.

Akademik Vasilije Krestić, koji se decenijama bavi odnosima Srba i Hrvata, kaže:

– Tužan je i težak položaj Srba u Hrvatskoj. Nije urađeno ništa što je obećano ni od međunarodne zajednice.

Krestić ocenjuje i da se naša država ponaša previše popustljivo i predusretljivo i da se vrlo malo zauzima za svoje sunarodnike u susednoj državi.

ČETIRI DANA PAKLA

Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta i trajala je četiri dana. Već 5. avgusta pao je Knin, a na kninskoj srednjovekovnoj tvrđavi postavljena je šahovnica. Zauzeta su i okolna mesta, a srpski civili pobegli su iz zauzetih područja. Hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je 8. avgusta da je akcija „Oluja“ završena s vojnog aspekta.

S područja zahvaćenog hrvatskom ofanzivom pobeglo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima imena 1.853 poginulih i nestalih Srba, od čega je 1.201 civila, među njima 544 žene. Na listi nestalih vode se 894 lica, od čega 632 civila, među kojima je 315 žena…

PARASTOS SUTRA U CRKVI SVETOG MARKA

U crkvi Svetog Marka sutra u 11 sati biće održan parastos žrtvama „Oluje“. Komesarijat za izbeglice i prognana lica podseća da je Srbija zemlja sa najviše izbeglih i interno raseljenih u Evropi, i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom.

Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. godine utočište potražili u Srbiji, 43.763 ljudi i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske. Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko 60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoji njih 23, u kojima boravi 1.516 korisnika, izbeglih i interno raseljenih osoba.

Izvor: Večernje Novosti

 

Vezane vijesti:

EKSHUMIRANO 875 ŽRTAVA

“VERITAS” OČEKUJE PRESUDU DA JE HRVATSKA POČINILA GENOCID

Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine (“Operacija Oluja”)

Program obilježavanja devetnaeste godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine (“Operacija Oluja”)

SAVO ŠTRBAC: Nova “Oluja” se dogodila Srbima, ovaj put u Strazburu

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top