„Podignimo spomenik žrtvama genocida“ naišla na veliku podršku u javnosti. Inicijativni odbor, u kojem su eminentne ličnosti, ideju o spomen-obeležju predstaviće državnim institucijama   SERIJA „Podignimo spomenik svim žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do ’Oluje’“, koju su pokrenule „Večernje novosti“ i tokom prethodnih dana objavile osam nastavaka, izazvala je ogromno interesovanje javnosti, ne samo stručne. Osim akademika, uglednih profesora, istoričara i književnika koji istražuju zločine nad Srbima u 20. veku, javljaju nam se bivši ratnici, logoraši, potomci žrtava i svedoci genocida, iz svih krajeva zemlje i rasejanja apelom da se „u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašam“.       Ovu veličanstvenu ideju da se od zaborava otrgnu svi nevino stradali u

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do „Oluje“ (8). Ivanišević: Jedino od Srba traže spiskove žrtava. Pavlović: Memorijal treba da održava sećanje na zločin     SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni. Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac. A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za „Novosti“ Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.     – Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju – kaže sa ironijom Ivanišević.

U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama, obezbeđujući sebi na taj način razne privilegije. Pogubno i poražavajuće! Pojava gotovo nezapamćena kod drugih naroda.     Ova alarmantna tendencija samouništenja, koja u kombinaciji sa najmaštovitijim vidovima asimilacije već pola veka kontinuirano desetkuje naš narod, uz sve uvažavanje pojedinačnih inicijativa, na žalost u Srbiji nikada nije podstakla akciju širih razmera u smislu utvrđivanja nadpartijske fundamentalne nacionalne strategije koja će na jedan duži period

Podignimo spomenik stradalnicima genocida, od “Jasenovca” do “Oluje”. Matanović: Pomoći će i grad i država. Jovanović:Ne mamo prava na zaborav.       Akcija “Večernjih novosti” prihvaćena je sa odobravanjem – spomenik žrtvama genocida od “Jasenovca” do “Oluje”, uveren sam, uskoro će biti podignut – kaže naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, tvorac ideje da se od zaborava otrgnu svi nevini stradalnici, od Jasenovca do “Oluje”.   – Reč sećanje trebalo bi da odjekne – kaže Matanović. – Ako spomenika ne bi bilo, tvrdiće da nije bilo genocida. Matanović je uveren da će pomoći i grad Beograd i država, ali iznad svega je važno da pomognu ljudi dobre volje iz zemlje i rasejanja.

Pozdravljajući ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akciju „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim žrtvama genocida, Kolundžija smatra da je to prirodan dug i obaveza mlađih pokolenja, ali i simbol stradalništva koje je, kaže, Srbe pratilo „u stopu“.     – Bole me, zato, oskrnavljeni spomenici – govori pesnik koji je u zbirci „Darovi i uzdarja“ napisao i ovo: „Rušitelju moj oholi, uvek je lakše rušiti, ako ponovo oskrnaviš čeličnu ružu očeva na Mrakovici, znaj i zapamti moje će srce biti prvo zrno u redeniku i svi ćemo ko jedan na Mladenovu stranu stati – ponovo“. Kolundžija kaže da podići spomenik stradalnicima znači – poštovati sebe i poručuje: „Recite ne ratu! Ali recite

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida (4): Dr Slobodan Čikarić: I danas me prate slike zaklanih po dubičkim selima. Avramov: Srbi su najveće žrtve       „Spaslo me što je Jasenovac bio pun. Puna dva sata čekao sam da uđem u logor. Ali, pošto je bio krcat, za mene nije bilo mesta. Da sam stigao samo sat ranije ustaše bi me, sa ostalim logorašima, poslale u krečanu. A to je značilo – smrt! Ideja proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akcija „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim stradalnicima genocida je veličanstven čin i naša obaveza.“   Ovako govori profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najvećih onkologa. Bio je, kaže, sasvim

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (3): Matija Bećković: Ako spomenika ne bude bilo, tvrdiće da nije bilo ni genocida. Savo Štrbac: Preko svojih mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo i odakle smo.         PREVIŠE smo zakasnili sa spomenikom žrtvama genocida, pa sad ispada kao da smo to videli od drugih i hoćemo da im se pridružimo. Dok smo se mi dvoumili, drugi su podizali spomenike žrtvama genocioda koji su navodno počinili Srbi (uz pevanje pesama „Nema vrba kolko ima Srba, nema veze dobre su i breze“) – kaže za „Novosti“ akademik Matija Bećković.   On podržava ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (2) Akademik Krestić: Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve uz optužbu da kopaju stare rane       U Jasenovcu, najvećem i najstrašnijem logoru smrti u ovom delu porobljene Evrope, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”, nestalo je nekoliko stotina hiljada Srba, Roma, Jevreja i antifašista različitih nacionalnosti. – Žrtve ne smeju da budu zaboravljene – kaže akademik Vasilije Krestić. – Najmanje što možemo da učinimo za sve stradalnike, bez obzira na veru, naciju i boju kože, jeste da im podignemo spomenik. Za opomenu i nezaborav. Jasenovac je samo jedan od zloglasnih logora smrti, a Krestić smatra da bi spomenik bio podsećanje na sve