Многи не знаjу да jе и Срем био у саставу НДХ. Вечерас са почетком у 19 часова о страдању Срба из Срема  причаће нам Др Јован Бабић, коjи jе, између осталог, и приређивач књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“. Предавање се одржава у просториjама Светосавске омалдинске заjеднице Бања Лука у оквиру циклуса предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“         Из предговора књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“ издваjамо:   „Читав jедан народ, Срби, био jе проглашен за штетне животиње за чиjе уништавање не постоjи ловостаj. Уништавање Срба jе постао главни циљ читаве jедне државне творевине jер, ако погледамо чиме су се Павелић и његова влада бавили од априла 1941. до маjа 1945.

Понижавања српског народа, коjа се шире из иностраних политичких, медиjских и правних центара, не престаjу. Намера таквог односа према бићу српског народа jе уграђивање колективне кривице у свест и историjско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нациjе и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикуjе у делу европске и светске jавности. Понижавање српског народа одвиjа се упркос чињеници да jе током разбиjања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба jе протерано из Хрватске, деjством хрватске воjске и њених иностраних помагача. Исти броj Срба jе протеран са Косова и Метохиjе заслугом НАТО

ВАРАЈУ се они коjи мисле да jе на причу о генералу Готовини стављена тачка. Боjим се да нам се могу десити нова изненађења. Наjвише због хуманистичког карактера међународне заjеднице. Навикавала нас jе на хуманистичке бомбе, анђеоска ратовања, на краjу, она и њене организациjе су знале да награде чуваре светског мира.     Не знамо шта jе све окачио о врат судиjа коjи jе ономад одрапио генералу Готовини 24 године затвора. Мора да jе било тешко дело, али оваj што га jе раскачио сигурно има визиjу. Што jе горе, он ништа ниjе урадио ако се сада читава ствар заустави на ослобађању. Лако се може десити да оду даље руководећи се своjим хуманистичким идеjама.

У Пaулин Двoру, нeдaлeкo oд Oсиjeкa, oдржaн je пaрaстoс зa дeвeтнaeст мeштaнa кoje су 1991. убили хрвaтски вojници. Пaрaстoс, кojeм су уз пoрoдицe жртaвa злoчинa присуствoвaли и прeдстaвници српскe зajeдницe нa oвoм пoдручjу, служили су прoтojeрej-стaврoфoр Брaнкo Рoгaн, пaрoх из Дoпсинa, тe jeрejи Нeнaд Лaзић из Пeтрoвe Слaтинe и Нeмaњa Kлajић из Будимaцa. – O oвoм злoчину сe причa сaмo нa дaтум дoгaђaњa, a o њeму ни мeштaни oкoлних сeлa нe знajу пунo. Зaтo je oвo joш jeднa приликa дa сe сeтимo нaших пoгинулих мeштaнa. Oвдe je прeмa пoпису из 1991. живeo 161 стaнoвник, штo знaчи дa je гoтoвo свaки oсми стрaдao – истaкнуo je Mилe Злoкaпa, нaчeлник Oпштинe Шoдoлoвци. Вeнцe

У Хрвaтскoj joш нeмa пoлитичкe вoљe дa сe oбиљeжe мjeстa стрaдaњa Србa у Хрвaтскoj у рaту дeвeдeсeтих, пoгoтoвo у нижим структурaмa влaсти, рeчeнo je нa Oкруглoм стoлу „Meмoриjaлизaциja у Хрвaтскoj“, кojи су oргaнизирaли Инициjaтивa млaдих зa људскa прaвa и Удружeњe пoрoдицa нeстaлих и пoгинулих лицa Сузa, уз пoдршку Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлa лицa (ИЦMП). Циљ скупa билo je oбиљeжaвaњe стрaдaњe Србa, зaтo штo су тe инициjaтивe чeстo излoжeнe критикaмa и нaпaдимa из зaинтeрeсирaнe jaвнoсти. Пo риjeчимa Чeдoмирa Maрићa из „Сузe“, ситуaциjу илустрирa oднoс прeмa спoмeнику у Гoлубићу кoд Kнинa кojи je сaгрaђeн нa црквeнoм зeмљишту и нa њeму су билa имeнa 34 мjeштaнa Гoлубићa, oд кojих je нajвишe цивилa. Збoг

Иако jе прошло већ десетак дана, jош се ниjе слегла прашина од „правне олуjе“ коjа jе резултирала ослобађаjућом пресудом Хашког трибунала за хрватске генерале Готовину и Маркача. Било jе у тим реакциjама свега и свачега. Понеко jе „прао биографиjу“. Понеко „заметао трагове“. Али веруjем да jе већина коментатора ипак била искрено констернирана, огорчена и шокирана. Одлуку жалбеног већа Теодора Мерона осудили су готово сви у Србиjи, укључуjући и оне коjи су за Трибунал и његове поступке увек налазили неку лепу и оправдаваjућу реч. Е, сад. Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведниjа чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што

Проглашавање ћирилице хрватском баштином дио jе настоjања да се потпуно избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере – православних Срба, Срба католика и Срба исламске вjере, рекао jе Срни историчар Никола Жутић из Института за савремену историjу у Београду. „Зато се подводи та, тобож западна ћирилица, као културно благо Хрвата, а вjероватно ће и Бошњаци да присвоjе такве тезе ове, у потпуности, псеудонауке“, рекао jе Жутић поводом научног скупа „Хрватска ћирилична баштина“, коjи jе организован у Хрватскоj академиjи наука и умjетности. Жутић jе истакао да таj научни скуп представља фалсификаторска настоjања коjа су позната у Хрватскоj да се у потпуности избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере. Он

У интервjуу коjи доноси „Недељник“ од 22. новембра 2012. а преноси „Блиц“[1], бивши амерички амбасадор у Хрватскоj Џон Питер Галбраjт у вези са операциjом „Олуjа“ износи jедан значаjан податак коjи би лако могао да остане непримећен. „Морате да ставите ствари у историjски контекст“, каже Галбраjт. „Непуних месец дана пре Краjине догодила се Сребреница. Размере тог покоља постале су нам jасне негде око 25. jула, а у исто време наши људи на терену, као и хрватски званичници, убеђивали су ме да су Младић и Мартић кренули на Бихаћ“. На другом месту, Галбраjт тврди: „Ево, сада вам кажем, да Ратко Младић, таj брутални кољач, таj безобзирни, луди убица, да он ниjе наредио

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић демантовао jе наводе загребачког новинара Домагоjа Маргетића да се по наредби предсjедника Републике Српске Милорада Додика скрива и држи у ладицама документациjа за почињени ратни злочин хрватске воjске над Србима на подручjу Мркоњић Града. „Негирам да Додик има било каквог утицаjа на рад овог центра, односно МУП-а Републике Српске, када jе риjеч о документовању ратних злочина, осим што подржава наш рад“, рекао jе Велимировић данас новинарима. Маргетић jе у емисиjи РТС-а „Да можда не“ изнио тврдњу да jе Додик наредио да се предмет „Мркоњић Град“ скрива и не процесуира ради његових /Додикових/одређених политичких калкулациjа са одређеним круговима у Хрватскоj, приказуjући том