arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бијељина: Парастос за 900 погинулих бораца

У манастиру Свете Петке у насељу Пет jезера у Биjељини данас jе служен парастос за 900 погинулих бораца, цивила и несталих са подручjа Илиjаша за вриjеме одбрамбено–отаџбинског рата. Члан Управног одбора Удружења „Приjатељи Илиjаша“ Влаjко Лукић рекао jе да jе дужност удружења, родбине и приjатеља да сваке године одаjу почаст наjвећим jунацима илиjашког краjа. „Више од 900 људи jе погинуло у одбрамбеном рату. Ту су борци коjи су погинули на Илиjашу, али и они коjи су животе изгубили и на овим просторима. Међу њима су и цивилне жртве рата, нестала лица и дjеца“, рекао jе Лукић.Он jе додао да се парастос обиљежава сваке посљедње суботе приjе божићног поста.Лукић jе рекао да

Ратко Дмитровић

Биће тога још

Ослобађајућа пресуда за Готовину, Маркача и „Олују“ само је један у низу великих српских пораза којима се не назире крај, јер се не види ни могућа промена српске политике од које сви имају значајну корист, а само Србија и Срби велику штету Нема ту ни изненађења, ни основа за шокираност. Ко је заиста веровао да ће Америка дозволити да се „Олуја“ квалификује као злочиначки подухват? Није та акција осмишљена у хрватским, већ у главама америчких активних и пензионисаних генерала. Историја не памти ни једну једину победу нечега што би могло да се назове хрватска војска. Највеће „победе“ те солдатеске везују се за оргијања над српским цивилима у Другом светском рату.

ratko-tribina.jpg

Пише Ратко Дмитровић

КОМЕНТАР: Како убити Вучића Вучића jе у Поточарима спасло само добро обезбеђење. Да су дошли до њега, убили би га. Ту никакве дилеме нема. 11.7.2015 0:06 Забрањено спомињање Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице 3.7.2015 22:59 Машић из Лондона Оно што НВО планираjу да ураде 11. jула у центру Београда имаће теже последице по Србиjу од било коjе резолуциjе 28.6.2015 22:38 Спасаваjмо латиницу У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу

jasenovac_povreda_istine.jpg

Враћање „коренима“ хрватске државности

У Србиjи се, сваког часа, расправља о понекоj антисрпскоj изjави неког од Хрвата. Недавно смо имали порицање Јасеновца као „српског мита“ – порицатељ jе био управник Бискупског архива при централном хрватском архиву, римокатолички патер Стjепан Разум. Онда jе Жељко Керум, градоначелник  Сплита, другог по величини града у Хрватскоj, изjавио на Хрватскоj телевизиjи да никад не би прихватио Србина за зета, да Срби у Хрватскоj мораjу да знаjу где им jе место, да већина Хрвата мисли исто, али да то не могу да кажу. Нико од званичника, па ни Иво Јосиповић, коjи себе представља као „заштитника Срба у Хрватскоj“, ниjе реаговао на Керумове тезе. Ратко Дмитровић, у своjоj анализи „Керум jе,

goran_latinovic2.jpg

Страдање Срба у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату

„Страдање Срба у Босни и Херцеговини у Првом свjетском рату“ назив jе сљедећег предавања у оквиру циклуса „Мjесец сjећања на страдање Срба у 20. виjеку“ коjи се одржава у организациjи Светосавске омладинске заjеднице у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др  Милан Васић“   Доктор историjских наука Горан Латиновић покушаће да  обjасни страдње Срба о коjем данас на жалост мало знамо. Зашто jе то тако и шта jе наша дужност према истини и прецима  сазанаћемо у петак у 19 часова у просториjама  Светосавског културног клуба у улици Бана Милосављевића бр. 8. Ораганизатори наглашавjу да су изузетно задовољни кавлитетом и изузетном посjећеношћу досадашњих предавања и да не сумњаjу да ће тако бити и у петак. Везане виjести: О хрватским

spoji1.jpg

Српски ентитет у Босни и Херцеговини – 20 година Републике Српске

У Инсбруку jе у суботу, 17. новембра 2012. године у организациjи Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано последње предавање на немачком jезику за 2012. годину, на тему „Српски ентитет у Босни и Херцеговини – 20 година Републике Српске“.       Предавање jе одржано у познатом кафеу Кацунг (Katzung) у Старом граду у Инсбруку, а предавач jе био Марко Милорадовић, студент Правног факултета Универзитета у Инсбруку и jедан од првих чланова Омладинске организациjе СПО(Ј)И. Предавању jе присуствовао значаjан броj гостиjу, међу коjима су претежно били Аустриjанци и Срби. Испред града Инсбрука присуствовао jе мр Герхард Фриц, председник Скупштине града Инсбрука, а испред Заjеднице Срба у Тиролу, председник те кровне организациjе, господин Гостимир

ulazak-s-v.jpg

Бања Лука: Обиљежен Дан уласка Српске војске

Парастосом погинулим воjницима и полагањем виjенаца на Спомен – обиљежjе жртвама Велеиздаjничког процеса, у Бањалуци  jе jучер  обиљежен Дан уласка Српске воjске у Првом свjетском рату у оваj град. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић истакао jе да српски народ његуjе традициjу обиљежавања великих историjских догађаjа. „У Бањалуци се данас клањамо сjенима ослободилаца из Првог свjетског рата. Српска воjска jе на оваj простор 1918. године дониjела слободу и створила услове за рад и просперитет“, рекао jе Гаврановић новинарима након полагања виjенаца. Савjетник министра рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица нагласио jе да jе ослобођење Бањалуке 1918. године веома значаjно за српски народ. „Послиjе пет виjекова окупациjе и ропства српски

Ратко Дмитровић

Савладана лекција

Беспредметно је данас, након свега, након толико година које су промениле и нас и околности, расправљати шта је и како је могло другачије. А увек, разуме се, може другачије. Милошевић је имао неколико година на располагању да реши косовскометохијски проблем. Имао је све у својим рукама; оружану силу, телекомуникације, медије, дипломатску мрежу… и ништа није урадио. Гурао је проблем испод кревета а онда је тај проблем експлодирао и разнео кревет, Милошевића, собу и кућу. Уместо да након оправданог укидања државности које су имале покрајине Косово и Метохија и Војводина, донесе Устав, са аутономном локалном управом за Војводину и специјалним статусом за Косово и Метохију, Милошевић није радио ништа. Чекао је,

vladimir-umeljic.jpg

Пошто правда, браћо?

ЋИРИЛИЦА Hoćemo li u NATO, hoćemo li u EU? Možda i u uniju sa Vatikanom? Kojoj firmi zapravo, kao filijala, pripada ova današnja organizacija UN, čiji je jedan od osnivača bila i ona nesrećna tamnica srpskog naroda, druga Jugoslavija? Mada, ruku na srce, i ona prva je bila strašna klopka za koju se plaćala cena Jasenovca, Jadovna itd. itd. itd. I da li ta UN-organizacija slovi (zvanično) kao osnivač Haškog tribunala? Smete li da sklopite opkladu sa mnom, gospodo vladajući (i brojni „opozicioni“) srpski političari, ako ja tvrdim da bi, kako Ante Pavelić, tako i Slavko Kvaternik i sin mu Dido, kako sarajevski nadbiskup Ivan Šarić, tako i njegov vodeći

pucnji-u-srbe.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

antic-ceda.jpg

Умрлица. Хашки трибунал: 25. 05. 1993. – 16. 11. 2012.

Хашки трибунал jе мртав. Он 16. новембра 2012. ниjе умро, него jе угинуо. Понекад и наjвеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у наjтежем часу остаjе истина. Србиjа jе данас – три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала коjом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што jе наjвеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас – jош увек у шоку. Подсећа на човека коjи jе у саобраћаjноj несрећи изгубио руку и сада преживљава оне jезиве тренутке коjи га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвести. Међу осуђенима Хашког трибунала

simic-mladic.jpg

♥ ♥ ♥ ХАГ ♥ ♥ ♥

Желим да изразим своjе посвемашње задовољство ослобађаjућом пресудом за фискални рачун Готовине и Чермака.   Ко год се озлоjедио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да jе таj неко сматрао како у Хагу заиста стануjе некаква правда. Такав поjединац jе насjео на читаву ту лажну конструкциjу, да jе направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење. Сад би неко морао бити глуп да то jавно каже. Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту jедну малу и биjедну пресудицу, историjски анонимним људима, чиjа jе jедина сврха била да привремено замлаћуjе Србе како таj суд има и трунку

parastos-bl.jpg

Бања Лука служен парастос страдалим Србима

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији „Олуја“, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра „Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције „Олуја“ никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима „Веритаса“ налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. „У Хрватској има 413 локација

fausto-pokar.jpg

Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.