Затирање Срба у Хрватској (21): Криви што су рођени

Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи.

Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби.

„Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.“
Анализирајући податке добијене након Првог и Другог светског рата Ливада бележи на који начин је број Срба опадао.

„Први попис након Првог светског рата бележи максималних 764.901 или 22,2 процента Срба, а њихов удео непрекидно опада од 1961, да би у пописима 2002. и 2011. износио само петину удела из 1921. Слично се десило и ‘осталим’ националностима, јер је њихов удео у попису 2011. само трећина онога из 1910, мада је у међувремену било и осетнијих падова удела.“

Колонизација и расељавање

До драстичног губитка броја становника српске националности долази током Другог светског рата. Анализирајући демографске губитке по више параметара, Ливада износи процену других стручњака колико је тада страдало људи на територији Хрватске.

„Укупни демографски губици у Хрватској износили су 502.000, од чега су ратни губици 295.000. Укупни демографски губици код Срба у Хрватској износе 159.000, од чега ратни губици чине чак 137.000 или 46,4 процента од укупних ратних губитака у Хрватској (Ковачевић, 1992-93). Други светски рат је на простору бивше Југославије однео велики број жртава, а када је реч о становништву српске националности, велика људска страдања на простору данашње Хрватске, резултат су ликвидације српског живља од стране НДХ, а посебно у логорима Јасеновац, Јадовно и другим, али и приликом акција против партизана, где су највећим делом били Срби“, прецизира Ливада.
Као други кључан разлог драстично смањења Срба у Хрватској, Ливада види најпре у масовним, организованим миграцијама – колонизацији Војводине.

„Колонизацију Војводине, организовала је комунистичка власт од 1945. до 1948. године под изговором решавања аграрног питања. Укупно је у Војводину досељено 36.430 породица са 216.306 лица. Од тога из Хрватске је досељено 52.929 лица или 25 процената свих колониста, а њихово порекло указује да потичу из крајева настањених Србима. То су демографски рејони Лике и северног Приморја (из кога је пореклом 61 одсто колониста из ове републике) и рејона Далмације (са 22 посто колониста). Колонизација је, дакле, имала врло сличан ефекат као и расељавање Срба с почетка Другог светског рата. Тим пре што учесници у колонизацији често истичу да су их локалне власти присиљавале да се селе, па су често читава села расељавана“, наводи Ливада.

Хронологија избеглиштва

„Фаза спонтаног повратништва трајала је знатно дуже од организованог досељавања и једно време била је преовлађујући тип миграција у Војводини. Обим повратништва зависио је од разлика у економском развоју полазишта и одредишта, па је то и разлог што је повратништво у Словенију било највеће, а у Хрватску најмање, само 6,5 одсто или само пар хиљада лица, јер због ратних разарања колонисти из Хрватске и нису имали где да се врате“.

Посебно поглавље у миграцији становништва чини хронологија избеглиштва из Хрватске у Србију током деведесетих година прошлог века.

„Треба приметити да је после 1991. када је у Србију избегло 16,2 процента од укупно 233.125 лица избеглих из Хрватске у Србију током деведесетих година, у наредне три године избеглиштво из ове републике јењавало и преполовљавало се у свакој наредној години, да би нагли врхунац достигло у ‘Олуји’, оружаној интервенцији хрватске војске почетком августа 1995, када је покренуто више од половине избеглица (54 процента) из Хрватске.“

Ливада износи податак да је до 1995. Србија примила 330.000 избеглица из Хрватске, а до Светског дана избеглица, 20. јуна 2014, само њих 69.000 или 21 одсто се вратило у своје домове. „Овај Светски дан избеглица, Србија је дочекала са највећим бројем избеглица у Европи 43.763 од којих су 32.371 или скоро три четвртине избеглице из Хрватске.“

Препреке за повратак

Као одговор на просто питање због чега је Србија дочекала 2014. годину са највећим бројем избеглица у Европи, Ливада цитира закључак Комесаријата Србије за избеглице и миграције из те, 2014. године.

„Република Хрватска није исплатила заостале пензије, динарску и девизну штедњу. Неколико десетина хиљада избеглица из Републике Хрватске ни након 19 година од престанка рата није повратило своје станарско право. Република Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом. Није враћено ни одузето пољопривредно земљиште. Забрињавајуће је и да надлежне институције у Републици Хрватској не процесуирају појединце који шире говор мржње и воде кампању против српског језика и писма. Сви наведени аргументи поткрепљују став да до очекиваних промена, нажалост, није дошло.“

Вештачка популација

Драстично смањење других нација у Хрватској, Ливада доводи у директну везу са вештачки насталом популацијом „Југословена“ који су се касније масовно опредељивали да су хрватске националности.

„Први пут у историји пописа, Хрвати су 2011. чинили преко 90 процената укупног становништва Хрватске, иако је њихов апсолутни број опао за преко сто хиљада или за 2,6 одсто у односу на претходни попис 2001. године, када је забележен највећи апсолутни број Хрвата у историји пописа становништва Хрватске“, истиче Светозар Ливада.

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (20): Одмазда над Книном

Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста

Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова