Za dva okupatorska vojnika streljano 27 seljaka

Sećanje na dan kad je selo Gornja Stražava u februaru 1942. godine izgubilo gotovo sve sposobne muške glave

Prokuplje – Polaganjem venaca i prigodnim programom u Gornjoj Stražavi kod Prokuplja odata je pošta streljanim meštanima ovoga sela krajem februara 1942. godine. Predstavnici boračkih organizacija, mesne zajednice i opštine podsetili su se prvih velikih zverstava okupatorske vojske u Toplici početkom Drugog svetskog rata.

Kao što je poznato, početkom 1942. godine, s ciljem ostvarivanja plana velike Bugarske, koji nije uspeo u Velikom ratu, nemačku okupatorsku vojsku na jugu Srbije i delu Kosmeta, zamenila je bugarska vojska. U Toplici ona je odmah počela sa hapšenjem i streljanjem svih „sumnjivih“ lica, kao odmazda za Toplički ustanak 1917. godine. Pošto je pobila, pohapsila i predala u nemačke koncentracione logore viđenije ljude u Prokuplju, među kojima čak i učenike gimnazije, bugarska vojska je krenula u sela i planine da juri „šumkadžije“, kako su zvali sve one koji nisu pristali na ropstvo.

Tako je jedna poterna kolona bugarske vojske krenula ka Jastrepcu, gde je delovao Toplički partizanski odred. Međutim, na izlazu iz sela Gornja Stražava, prethodnicu je sačekala partizanska zaseda, koja je pripucala na čelno obezbeđenje koje su činila tri vojnika na konjima. Jedan je od njih odmah je pao mrtav, drugi je ranjen, a treći je uspeo da se vrati nazad.

Posle ovoga događaja, bugarska okupatorska vojska je blokirala selo i na put izvela sve njegove stanovnike, od dece do žena i staraca. Odabrali su 35 muškaraca koji su im se činili najsnažnijim i postrojili na ivicu puta. A onda su po njima raspalili rafalima. Dokle je išlo to zverstvo, najbolje je opisao Slobodan Nestorović, hroničar Prokuplja i dugogodišnji urednik u „Politici“. On u knjizi „Pod Hisarom“ piše da je posle ispaljenih rafala na nedužne seljake, bugarski „starša” viknuo: „Ko je ostao živ nek ustane i ide kući!“ To je bila cinična varka, jer svi koji su ustali, bili su odmah dotučeni.

Жivi su ostali samo stariji ljudi koji su shvatili bugarsku podvalu, primenjivanu i u prethodnom ratu. Njih osmoro se pritajilo i s prvim mrakom, iako ranjeni, uspeli su da se izvuku i sakriju.

Gornja Stražava je tada bila malo mesto, tako da je stradanje 27 njenih stanovnika, praktično ostavilo selo bez sposobnih ljudi za rad, a mnoge kuće i bez ijedne muške glave.

Miroslav Veličković iz Opštinskog odbora Subnora rekao je da ovaj „prvi masakr nedužnih seljaka u Toplici mora da se pamti i njihova žrtva da se večno pominje, jer su dali živote za svoje selo i svoju Srbiju“. Meštani su ovde podigli zajednički spomenik sa imenima svih streljanih i uredno ga održavaju.

Izvor: POLITIKA