Војводић: Подвала Србима је теза да папа може у Србију чим се поклони жртвама Јасеновца

КАТОЛИЧКА ГЕНОЦИДНА ОФАНЗИВА ПРОТИВ СРБА ПОЧЕЛА ПОСЛИЈЕ ПАДА РУСКЕ ИМПЕРИЈЕ

* Сврха предлога да се папа поклони жртвама геноцида у Јасеновцу јесте и релативизовање религиозног разлога геноцида над српским народом. Такође, сврха таквог предлога је и релативизација религиозних разлога рата између Срба и Хрвата, да би се папски прогон православних Срба приказао као ратовање Срба са комшијама католицима услед националног неспоразума или сукоб недовољно христијанизованих балканских народа

* Три геноцидна погрома над српским народом у 20. вијеку овјерени су на крају вијека НАТО бомбардовањем Србије и Црне Горе, као заједничким подухватом римокатоличког и атлантистичког програма „милосрдни анђео“. У двадесетом вијеку српски народ је под крижарским походима папско-протестантске Европе поднио више жртава него за петсто година османске окупације

* Код великог броја Срба, обезбожених и људски деградираних у режиму југословенске анационалне и атеистичке идеолошке индоктринације, геноцид над српским народом у пројекту холокауста се политички употребљава као средство евроинтеграција и у програму папских посјета

__________________________________________________

       Аутор: Огњен ВОЈВОДИЋ

       „ПАПА би требало прво да се поклони жртвама Јасеновца, па онда да дође Србију“. Тако поводом предлога о папиној посјети Србије резонује религиозно равнодушан и вјерски необразован Србин.

       Када би странац чуо такав српски став могао би помислити да је Јасеновац мјесто недавног терористичког напада или појединачног ратног злочина радикализованог римокатолика према православним Србима. Али, не би претпоставио да је Јасеновац био централни концентрациони логор у римокатоличко-нацистичкој Независној држави Хрватској у програму холокауста, у којем је у току Другог свјетског рата са благословом и учешћем римокатоличког клира спровођен геноцид над српским народом, у коме су постојали посебни логори за дјецу, у којима је убијено преко сто хиљада дјеце, а укупан број убијених Срба у систему логора на подручју НДХ до краја рата премашио је милион.

       Такав `српски` став је неразуман и неморалан, етички и политички погрешан. У религиозним и разумним народима жртве геноцида су посебно поштоване, а жртве вјерског прогона су уписане у канонизовани поменик мученика за вјеру. Код великог броја Срба, обезбожених и људски деградираних у режиму југословенске анационалне и атеистичке идеолошке индоктринације, геноцид над српским народом у пројекту холокауста се политички употребљава као средство евроинтеграција и у програму папских посјета.

       Познато је да велики број Срба тежи учлањењу у Европску унију не ради очувања својих националних и вјерских вриједности, политичких права и економије, него из равнодушности према религији и родољубљу, и екстремних идеолошких назора о разградњи државе и народности.

       „Српски“ предлог да се папа поклони жртвама у Јасеновцу прије посјете Србији је сервиран у контексту програмски погрешно постављеног питања: «Зашто се неки Срби толико боје папине посјете, ако су сигурни у своју вјеру и идентитет?». Заправо, прозелитски постављеног питања ради релативизовања религиозних разлика православља и римокатолицизма, стварања погрешне представе о узроцима супротстављености православља и папизма.

       Сврха предлога да се папа поклони жртвама геноцида у Јасеновцу јесте и релативизовање религиозног разлога геноцида над српским народом. Такође, сврха таквог предлога је и релативизација религиозних разлога рата између Срба и Хрвата, да би се папски прогон православних Срба приказао као ратовање Срба са комшијама католицима услед националног неспоразума или сукоб недовољно христијанизованих балканских народа.

       Подсјетимо, под знамењем и благословом римокатоличког понтифика почињена су три геноцидна погрома православних Срба у 20. вијеку – у Првом и Другом свјетском рату, крајем вијека потпуно протјеривање српског народа са простора Крајине и Далмације тј. данашње државе Хрватске.

       Ватикан је први признао сецесију Словеније и Хрватске из Југославије и благословио почетак ратног разарања Југославије. Тиме је хрватски и словеначки сецесионизам и напад на српски народ на подручју Хрватске добио државно и духовно међународно евроатлантско право.

       Ватикан је тако трећи пут у 20. вијеку прогласио крсташки рат против православља и предао православне Србе суду инквизиције евроатлантске алијансе. Три геноцидна погрома над српским народом у 20. вијеку овјерени су на крају вијека НАТО бомбардовањем Србије и Црне Горе, као заједничким подухватом римокатоличког и атлантистичког програма „милосрдни анђео“. У двадесетом вијеку српски народ је под крижарским походима папско-протестантске Европе поднио више жртава него за петсто година османске окупације.

       Национални сукоби Срба и Хрвата последица су римокатоличке мисије међу православним Словенима, а не националне нетрпељивости генетски и језички истог народа.

       Папски прозелитизам према православним Србима је спровођен од средњег вијека, према политичким и мисионарским могућностима, а послије рушења православне руске царевине против српског народа је покренута геноцидна офанзива, која је спровођена до краја прошлог вијека, у мјери слабљења заштитничког утицаја Русије према српском народу.

Извор: ФАКТИ